Odnosi dve zemlje koje dele jednu od najdužih kopnenih granica na svetu ušli su u period kakav je donedavno bilo teško zamisliti.
Trgovinski sukobi, sporovi oko odbrane i izjave iz Vašingtona primorali su Otavu da razmatra mogućnosti koje ranije nisu bile deo uobičajenog planiranja.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je da je njegova vlada tokom protekle godine proučavala odbrambene scenarije za slučaj da američki predsednik Donald Tramp naredi vojnu akciju protiv Kanade. Otava je ozbiljno analizirala mogućnost američke invazije nakon Trampovih ponovljenih izjava o tome da bi Kanada mogla da postane 51. američka država.
Karni je objasnio da američka invazija nije osnovni scenario kanadske vlade, ali da bi bilo neodgovorno potpuno isključiti takvu mogućnost iz procene rizika.
„Verujem da je na ovakvim položajima vaša odgovornost da predvidite ovakve scenarije ‘crnog labuda’. To je jednostavno upravljanje rizicima. To nije osnovni scenario, ali nepripremanje za njega bilo bi neodgovorno“, rekao je Karni u intervjuu za Njujork tajms.
Razmatranje najtežih scenarija imalo je i praktične posledice po kanadsku politiku. Karni tvrdi da je upravo takva procena podstakla Otavu da počne znatno da smanjuje zavisnost od Vašingtona, uključujući oblasti komunikacija i vojne nabavke.
Kanada planira potpuno napuštanje satelitskog komunikacionog sistema Starlink američkog milijardera Ilona Maska. Istovremeno se preispituje planirana kupovina 88 američkih borbenih aviona F-35, a među mogućim alternativama razmatraju se evropska rešenja, uključujući švedski Saab Gripen za zadatke odbrane Arktika.
Program F-35 predstavlja posebno važno pitanje jer je Kanada ranije planirala nabavku svih 88 aviona. Otava je već preuzela finansijske obaveze za prvih 16 letelica, dok se odluka o ostatku flote preispituje u okviru šireg nastojanja da se smanji oslanjanje na američku odbrambenu industriju.
Političke i bezbednosne promene odvijaju se paralelno sa ozbiljnim trgovinskim sukobom. Odnosi SAD i Kanade naglo su se pogoršali 2025. godine, kada je Tramp uveo carine od 25 odsto na kanadski uvoz, pozivajući se na pitanja nacionalne bezbednosti i trgovinu drogom. Otava je odgovorila recipročnim merama.
Privremeno zamrzavanje carina i pokušaji dve strane da pronađu kompromis nisu okončali spor. Vašington je kasnije dodatno pojačao pritisak, a carine na određenu kanadsku robu dostigle su 50 odsto. Posebno mesto u sukobu zauzeli su čelik i aluminijum, sektori koji su postali jedno od glavnih pitanja američko-kanadskih pregovora.
Poslednja runda trgovinskih razgovora takođe je završena bez sporazuma. Američki ministar trgovine Hauard Latnik našao se u središtu spora oko uslova pod kojima bi dve zemlje mogle da postignu dogovor, dok su obe strane nastavile sa ekonomskim pritiskom i uzvratnim merama.
Istovremeno, Tramp je više puta govorio o mogućnosti da Kanada bude priključena Sjedinjenim Državama kao 51. država. U svojim teritorijalnim i geopolitičkim istupima pominjao je i Grenland, dok je Venecuela takođe bila deo njegovih širih izjava o američkoj ulozi i interesima u zapadnoj hemisferi.
Za Otavu zato pitanje odnosa sa Vašingtonom više nije ograničeno na carine i trgovinski bilans. Razmatranje mogućeg vojnog scenarija, preispitivanje kupovine F-35 i smanjivanje tehnološke zavisnosti od SAD pokazuju da se promena odnosa proširila i na oblasti koje su decenijama počivale na tesnoj bezbednosnoj saradnji dve zemlje.
