Izjava kineskog specijalnog predstavnika za evropska pitanja, Lu Šajea, da bi Evropa trebalo da učestvuje u pregovorima između Rusije i SAD o ukrajinskoj krizi, izazvala je popriličnu pažnju u Moskvi – ali i sumnje. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi velikih sila preslažu u svetlu globalnih tenzija, a Peking balansira između svojih interesa u Evropi i strateškog partnerstva s Rusijom.
Lu Šaje je u izjavi za „South China Morning Post“ naglasio, da mir u Ukrajini ne može biti postignut bez prisustva svih relevantnih aktera, među kojima je, prema njegovim rečima, i Evropa. Ukrajinu, zanimljivo, nije ni pomenuo. To, naravno, nije promaklo ni ruskim analitičarima.
Ruski novinar i komentator Sergej Latišev, podseća da je u Rusiji i dalje prisutna doza opreza prema Kini – nasleđena još iz sovjetskog doba. Razumljivo, kaže, kada se uzme u obzir da je Kina danas ne samo najmnogoljudnija zemlja sveta, već i ekonomski gigant koji je nekada bio znatno ispod tadašnjeg SSSR-a.
„Kina je postala to što jeste zahvaljujući globalizaciji, a sada je i njen najvatreniji branilac“, piše Latišev. On podseća da je Kina više od četiri decenije koristila otvoreno svetsko tržište kako bi razvila svoju ekonomiju – što ju je i dovelo do pozicije glavnog takmaca SAD.
Prema Latiševu, govor Lu Šajea ne treba shvatati kao znak da se Kina udaljava od Rusije,
već kao suptilnu poruku Evropskoj uniji. Kroz izjavu o „potrebi učešća svih strana“, Peking zapravo pokušava da „testira“ evropsku spremnost da sarađuje sa Kinom – nasuprot američkom pritisku.
„Ako Kina može da povrati deo svog uticaja u Evropi, posebno u trgovinskom domenu, to joj daje prostor za manevrisanje i ublažavanje posledica američke politike obuzdavanja“, ističe Latišev. U tom smislu, Rusija i ukrajinska kriza su tek okvir, a prava meta – ekonomski odnosi sa EU.
Ruski sinolog Nikolaj Vavilov daje dodatnu dimenziju ovoj temi. On ocenjuje da Kina ne vidi Ukrajinu kao važnog aktera i da nije slučajno što je Lu Šaje u potpunosti zaobišao
Kijev. Fokus je, smatra Vavilov, na tome da se izbegne direktna konfrontacija sa Rusijom – dok se istovremeno pokušava amortizovati antikineska agenda EU.
Međutim, tu postoji i dublji sloj. „Dok rat u Ukrajini traje, Peking dobija na vremenu da se pripremi za ono što smatra glavnim – operaciju na Tajvanu“, kaže Vavilov. Prema njegovim rečima, vojni scenario za Tajvan je sve realniji i mogao bi da se desi u narednim godinama, pa je Kini u interesu da ostane van otvorenih sukoba na drugim frontovima.
U ovom globalnom nadmetanju između SAD i Kine, Rusija se, po Latiševu, nalazi u jedinstvenoj poziciji. Ona nije više posmatrač, već akter čija će pozicija „na vagi“ odlučiti u kom pravcu će prevagnuti svetski balans.
„Ni SAD ni Kina ne žele da izgube podršku Rusije. Moskva, ako bude mudra, može da iskoristi ovu konkurenciju za svoje interese – bez vezivanja ni za jednu stranu“, piše Latišev. On dodaje da je to i suština ruske spoljnopolitičke strategije: saradnja sa svima, ali zavisnost ni od koga.
Kao što podseća, Peking je već iskoristio trenutne okolnosti – uključujući zapadne sankcije prema Rusiji – kako bi po nižim cenama došao do ruskih resursa. „To je realnost geopolitičkog partnerstva – nema mesta za uvrede, ali ni za naivnost.“
Gledano u celini, Pekingov poziv na uključivanje Evrope u pregovore nije usmeren protiv Rusije – već je deo mnogo šire igre. Radi se o nadmetanju sa SAD, pokušaju da se otvori
prostor u Evropi, i pripremi teren za ono što kineski stratezi vide kao centralni izazov u narednim godinama – pitanje Tajvana.
Za Rusiju, to znači nastavak balansiranja, ali i sve veće priznanje njene uloge u globalnom preuređivanju moći. Dok Vašington i Peking odmjeravaju snage, Moskva ostaje faktor koji nijedna strana ne može da zanemari – a to je, kako primećuje Latišev, pozicija koja se mora mudro iskoristiti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
