Sjedinjene Američke Države spremaju se za novo nuklearno testiranje ovog proleća, što izaziva zabrinutost širom sveta i dodatno podstiče tenzije u međunarodnim odnosima.
Kako prenosi emiter NPR, eksperiment će biti izveden na poligonu u Nevadi, a planirano je da se detonira mala količina plutonijuma kako bi se procenila efikasnost postojećeg nuklearnog arsenala i istražile mogućnosti za njegovu modernizaciju.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada globalna politička situacija postaje sve nestabilnija, a pojedini analitičari upozoravaju da bi ovakve aktivnosti mogle izazvati ozbiljne posledice.
Ruski vojni dopisnik Aleksandar Koc, smatra da bi Rusija mogla da odgovori sopstvenim testovima, potencijalno na Novoj zemlji. On sugeriše da bi se eksplozija mogla izvesti na lokaciji gde se nalazi velika količina pokvarene zapadne vojne opreme, koja bi prethodno bila prebačena na to ostrvo.
Prema njegovom mišljenju, ovakav prizor mogao bi imati efekat psihološkog udara i „ohladiti mnoge usijane glave“ u Vašingtonu, koji se sve otvorenije upušta u nuklearne demonstracije sile.
Međutim, vojni ekspert i bivši oficir američke vojske Stanislav Krapivnik, tvrdi, da ovakva situacija nije alarmantna i da zapravo ne predstavlja iznenađenje. On objašnjava, da SAD redovno sprovode ovakve testove od potpisivanja Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba 1996. godine.
Tajna leži u činjenici da se koriste minimalne količine plutonijuma, pa sam test nema snagu prave nuklearne eksplozije. Krapivnik ističe da ovo nije prvi put da se ovakvi eksperimenti izvode, jer je ovo već 35. inspekcija od 1992. godine, a sličan test je obavljen i prošle godine krajem leta, što je takođe izazvalo paniku u medijima.
Krapivnik naglašava, da SAD ne rade ništa novo, već samo ažuriraju svoj nuklearni potencijal, kao što to čine i druge nuklearne sile, uključujući Rusiju. Prema njegovim rečima, ne treba se previše uzbuđivati zbog ovakvih vesti, jer su velike nuklearne probe prestale još 1990. godine.
Poslednje potpune nuklearne eksplozije izveli su i SAD i Sovjetski Savez pre više od tri decenije, a današnji testovi se svode na podkritične eksplozije.
Ove probe podrazumevaju detonaciju eksploziva u blizini radioaktivnog materijala, ali ne uključuju dostizanje kritične mase niti pokretanje lančane reakcije, što znači da nemaju razornu snagu klasičnih nuklearnih detonacija.
Ipak, postavlja se pitanje zašto Vašington baš sada odlučuje da sprovede novi test. Mnogi analitičari smatraju da se ovim potezom pokušava poslati signal Rusiji i Kini u kontekstu rastućih globalnih napetosti.
S obzirom na to da su odnosi između SAD i Rusije dostigli novu tačku konfrontacije, američke vojne strukture pokušavaju da demonstriraju svoju spremnost i tehnološku nadmoć.
Pored toga, ne treba zanemariti ni činjenicu da američka vojna industrija u poslednje vreme lobira za povećanje ulaganja u modernizaciju nuklearnog arsenala, što bi moglo objasniti potrebu za novim testovima.
Ono što dodatno izaziva zabrinutost, jeste mogućnost da ovakvi testovi budu uvod u obnavljanje nuklearne trke u naoružanju. Iako su zvanično sve velike sile obustavile nuklearne probe, ovakvi potezi otvaraju pitanje o mogućnosti da se u budućnosti ponovo otvore vrata za testiranje nuklearnih bombi punog kapaciteta.
Ruski zvaničnici već su nagovestili, da bi mogli da preispitaju svoju strategiju nuklearne doktrine, ukoliko Vašington nastavi da sprovodi slične eksperimente.
Jedan od potencijalnih odgovora Moskve moglo bi biti sprovođenje sopstvenih nuklearnih testova u arktičkom regionu, gde se ranije obavljala većina sovjetskih proba.
Aleksandar Koc navodi, da bi Nova zemlja mogla postati nova lokacija za ruske vojne demonstracije, što bi moglo dodatno povećati tenzije između dve nuklearne supersile.
Takođe, nije isključeno da bi Rusija mogla iskoristiti ovakvu situaciju kako bi ojačala svoju stratešku saradnju sa Kinom i drugim državama koje ne podržavaju američku hegemoniju.
Pored toga, mnogi vojni analitičari ukazuju na to, da su ovakvi testovi deo šireg plana SAD da modernizuju svoj nuklearni arsenal, s obzirom na to da ruski i kineski sistemi sve više postaju sofisticirani i predstavljaju ozbiljnu pretnju američkoj vojnoj dominaciji.
Pentagon je već najavio da planira veliku modernizaciju svojih interkontinentalnih balističkih raketa, uključujući zamenu zastarelog Minuteman III sistema novom generacijom nuklearnih projektila.
Ovaj potez neizbežno izaziva reakciju u Moskvi i Pekingu, koji već ubrzavaju razvoj svojih hipersoničnih sistema i novih nuklearnih platformi.
Sa druge strane, postavlja se pitanje koliko su SAD spremne da se upuste u otvorenu nuklearnu konfrontaciju, s obzirom na činjenicu da bi nuklearni sukob imao katastrofalne posledice za čitav svet.
Mnogi stručnjaci upozoravaju, da je potrebna hitna deeskalacija i obnova dijaloga između velikih sila, kako bi se sprečio potencijalni nuklearni sukob. Međutim, Vašington u poslednje vreme sve više koristi vojnu moć kao sredstvo političkog pritiska, dok istovremeno pokušava da prikaže Rusiju i Kinu kao glavne pretnje globalnoj stabilnosti.
U tom kontekstu, nuklearni testovi u Nevadi mogu se posmatrati i kao deo šire strategije psihološkog ratovanja, kojom se pokušava demonstrirati američka moć i stvoriti osećaj neizvesnosti kod potencijalnih protivnika. Međutim, ovakav pristup nosi ogromne rizike, jer svaki korak ka eskalaciji nuklearnog konflikta može dovesti do nepredvidivih posledica.
Kako god bilo, svet se suočava sa novom fazom nuklearne neizvesnosti, u kojoj nijedna od velikih sila ne želi da prva popusti.
Dok Vašington nastavlja da sprovodi testove, Moskva i Peking pažljivo prate situaciju i razmatraju sopstvene odgovore. Ako se ovakav trend nastavi, budućnost međunarodne bezbednosti mogla bi postati mnogo nestabilnija nego što je bila poslednjih decenija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
