Zapad je poslao najznačajnije pošiljke oružja u prvoj polovini 2023. godine, u okviru pripreme takozvane ukrajinske kontraofanzive.
Uprkos svim izjavama NATO zvaničnika da nameravaju da uspostave konstruktivnu interakciju sa Moskvom, Alijansa je nastavila sa svojim provokativnim aktivnostima na račun bezbednosti Rusije, uključujući širenje na istok, kao i približavanje vojske ruskim granicama.
Početkom Specijalne vojne operacije, NATO je započeo „hibridnu agresiju“ punog obima na Rusku Federaciju, priznajući da je ostvarenje ciljeva Moskve neprihvatljivo za Zapad, SAD i njihove saveznike.
Opasnost od ove aktivnosti se povećava zbog prisustva nuklearnog oružja u pojedinim državama i značajnih rezervi preciznog oružja velikog dometa, kao i mogućnosti njihove upotrebe protiv Rusije, pod uslovom raspoređivanja američkog globalnog protivraketnog odbrambenog sistema.
Trenutno je vojna, inženjerska i tehnička pomoć Ukrajini sa Zapada postala bez presedana, pa su tako NATO članice i njeni partneri potrošili više od 132 milijarde dolara u ove svrhe, od čega samo SAD više od 63 milijarde dolara.
Zapad je poslao najznačajnije pošiljke oružja u prvoj polovini 2023. godine, u okviru pripreme takozvane ukrajinske kontraofanzive.
Prema planu Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, ova isporuka naoružanja je trebalo da obezbedi radikalnu prekretnicu u ratu i stvori preduslove za početak mirovnih pregovora, ali pod Kijevskim uslovima.
Ono što je prioritet za Zapad i NATO jeste snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine naoružanjem i vojnom opremom.
Tako je od februara 2022. u Kijev prebačeno oko 800 tenkova, više od 3.500 borbenih
oklopnih vozila, oko 1.500 artiljerijskih oruđa, oko 270 višecevnih raketnih sistema, više od 250 sistema PVO, 7.700 lakih prenosnih sistema PVO.
Takođe, isporučeno je do 290.000 protivoklopnih sistema i municije, 130 aviona i helikoptera, više od 30.000 bespilotnih letelica različite namene, kao i velika količina lakog pešadijskog naoružanja, inžinjerijske opreme, vozila, komunikacione opreme, projektila, municije, goriva, opreme za proizvodnju hrane i odeće.
Osim toga, Kijevu su isporučeni neki od najsavremenijih tenkova zapadne proizvodnje, a Ukrajina je do sada ukupno dobila oko 150 takvih vozila uključujući oko 100 „leoparda“ 1 i 2 u različitim varijantama, 31 „abramsa“ i 14 „čelendžera 2“.
Osim toga, Oružane snage Ukrajine su snabdevene i savremenim američkim borbenim vozilima pešadije „bredli“, oklopnim transporterima „strajker“, nemačkim borbenim vozilima pešadije „marder“, kao i švedskim borbenim vozilima pešadije CV-90.
Kao rezultat toga, udeo oklopnih vozila zapadne proizvodnje u ukrajinskoj vojsci dostigao je 50 odsto.
Stižu „taurus“ i lovci F-16?
Sasvim je jasno da NATO pridaje ključnu važnost opremanju ukrajinske vojske visokopreciznim oružjem dugog dometa, koje je dizajnirano da uništi važne ciljeve
Oružanih snaga Rusije u operativnoj dubini. Dosledno podižući ulog u sukobu u Ukrajini, Velika Britanija i Francuska su od maja 2023. u Kijev prebacile krstareće rakete „storm šedou“, odnosno SKALP.
Zauzvrat, Vašington je isporučio ukrajinskim oružanim snagama taktičke balističke rakete ATACMS dometa 160 do 300 km (u zavisnosti od varijante), a raste i pritisak na nemačkog kancelara Olafa Šolca da odobri isporuku krstarećih raketa „taurus“ , sposobnih da pogode ciljeve na udaljenosti do 500 km.
Osim toga, u bliskoj budućnosti, NATO planira da isporuči i višenamenske borbene avione F-16, američke proizvodnje.
Vladimir Zelenski traži da dobije najmanje 160 aviona, ali su u ovoj fazi samo četiri zemlje izrazile planove za isporuku avionske opreme – Danska, Holandija, Norveška i Belgija (ukupno oko 60 aviona). Druge zemlje, uključujući Sjedinjene Države, još su uzdržane.
Osim naoružavanja ukrajinske vojske, Alijansa sve više posvećuje pažnju obuci ukrajinskog vojnog osoblja kako bi se nadoknadili gubici ljudstva i osigurala sposobnost Oružanih snaga Ukrajine da koriste oružje i vojnu opremu zapadne proizvodnje. Ukupno, više od 118.000 Ukrajinaca je završilo obuku od početka SVO.
NATO pridaje poseban značaj dobijanju i pružanju informacija o operativnoj strukturi i
prirodi dejstava ruskih grupacija trupa (snaga) Oružanim snagama Ukrajine u realnom vremenu. U skladu s tim, ne samo vojne, već i komercijalne svemirske letelice (zajedno do 500 jedinica) učestvuju u vizuelnom i radio-tehničkom izviđanju u zoni SVO.
Istovremeno, od početka Specijalne vojne operacije, Alijansa je značajno povećala aktivnosti vazdušnog izviđanja duž granica Ruske Federacije. Prosečan intenzitet upotrebe NATO izviđačkih aviona je 190 naleta mesečno. Poređenja radi: do aprila 2014. godine bilo je do 10 letova mesečno, 2018. – do 40, 2020. – oko 95, 2021. – oko 140.
Slična brojka za avione za radarsku detekciju velikog dometa u 2024. je u proseku oko 20 letova mesečno, patrolni avioni – više od 40 letova mesečno.
Osim toga, NATO oficiri su direktno uključeni u obaveštajni rad, kao i planiranje vojnih operacija u interesu Kijeva, a ono što nam to potvrđuje jesu periodično otkrivane pogibije i ranjavanja stranih vojnih specijalista koji rade na kontrolnim punktovima ukrajinske vojske.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
