Da ne bi došlo do kolapsa države američki Kongres će na kraju morati da izglasa dodatno zaduživanje, što će za posledicu imati upadanje njene ekonomije u opasnu spiralu.
Dodatnim novcem će samo podstaći inflaciju, a recesija im je već pokucala na vrata, kaže za Sputnjik konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Ministarka finansija SAD Dženet Jelen je ovih dana upozorila da bi država od 1. Juna mogla da bude u opasnosti ako Kongres ne podigne granicu zaduživanja. Ona je trenutno 31,4 biliona dolara, a neophodno je dodatnih 726 milijardi u ovom kvartalu koji se završava poslednjeg dana maja.To je 449 milijardi više nego što je projektovano u januaru.
Dodatno zaduživanje ili kolaps države
Ako ne dođe do dodatnog zaduživanja to bi moglo da uzrokuje i globalnu finansijsku krizu, smatra Jelen.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
SAD su gornju granicu duga do sada podizali čak 78 puta, uglavnom u poslednji čas, uvek uz upozorenja da bi to moglo da dovede do prestanka finansiranje države i njenih davanja zato što za to nedostaju budžetska sredstva. Od naplate poreza, naime, nije prikupljeno dovoljno u budžetsku kasu.
[adsenseyu1]
Republikanci su u Predstavičkom domu Kongresa, gde imaju većinu, izglasali zakon o dodatnom zaduživanju, ali je to uslovljeno smanjenjem potrošnje, odnsno različitih državnih davanja na šta demokrate koji imaju većinu u Senatu ne pristaju. Zato će američki predsednik Džozef Bajden na sastanku sa liderima dve stranke, 9. maja, pokušati da pomiri razlike.
Bušatlija podseća da je inflacija koja je najveći problem Amerika trenutno iznosi pet odsto, što je dva i po puta više od ciljane.
Preti rast inflacije
„Ako uspeju da se zaduže to će samo ubaciti još jednu veću količinu novca na domaće tržište i to je direktna opasnost od nastavka inflacije, možda čak i rasta inflacije. Inflacija koja je veća od dva posto u Americi, njihovoj ekonomiji stvara velike probleme. Praktično, smanjuje vrednost kapitala. Ali to oni moraju da urade i nije pitanje hoće li se dve partije dogovoriti. Oni se moraju dogovoriti da bi mogla da funkcioniše država“, ističe naš sagovornik.
[adsenseyu4]
On podseća da je država u poslednjih nekoliko godina napravila neplanirane troškove usled dvogodišnjeg lokdauna zbog pandemije kovida što je usporilo američku ekonomiju i prisililo državu da interveniše u pojedinim sektorima ekonomije. Potom je sukob u Ukrajini doveo do novih troškova zbog finansiranja i naoružavanja ukrajinske vojske.
Opasna spirala
Došli su, kaže, u situaciju da moraju da se zadužuju emitovanjem hartija od vrednosti, pogotovo što im je inflacija povećala troškove na svim sektorima koje država mora da subvencioniše.
To je, po njegovoj oceni, spirala opasna po američku privredu jer su te hartije koje su nekada bile sigurna investicija trećih zemalja i praktično predstavljale njihove devizne rezerve sa gotovo 80 odsto sada spale na manje od 50 procenata.
Pri tom te zemlje, kada ti vrednosni papiri prispeju na naplatu i kada ih Amerika isplati, više ne produžavaju taj aranžman. Oni se oslobađaju tih hartija, a sredstva više ne idu u dolarske devizne rezerve nego u potrošnju, objašnjava on.
Ta činjenica, kako kaže, dovodi do toga da dolar polako ali konsekventno gubi vrednost u odnosu na druge valute.
Slabi moć dolara
„Vi ne možete očekivati sada da bilo koja partija u SAD, pogotovo ona na vlasti, prizna građanima da su vodili lošu ekonomsku politiku, a ona je dovela do toga da su i generalno vodili lošu politiku. Naročito ekspanzivnu, pa i vojnu politiku prema inostranstvu tako da su doveli dolar u situaciju da ima sve slabiju i manju ulogu u međunarodnoj razmeni“, ističe Bušatlija.
I profesor Beogradske bankarske akademije, dr Božo Drašković smatra da je dodatno zaduživanje Amerike neizbežno i da će to imati svoje posledice.
„Svako upumpavanje novog novca na ma koji način kreiranog, podstiče inflaciju. Ne možete gasiti požar benzinom. Standardan način suprotstavljanja inflaciji je smanjivanje količine novca u opticaju, smanjivanje tražnje. Svaki emitovani novac i upumpan bilo kroz državne obveznice, bilo kroz državna davanja, bilo kroz druge prihode, generiše rast cena“, kaže on za Sputnjik.
Zato, kako smatra, ne treba očekivati da Amerika suspenduje propisom predviđenu gornju granicu zaduživanja, jer bi to onda omogućilo da se zadužuje bez ikakve kontrole, kad i kako stigne, što bi imalo još veće posledice.
On napominje da za razliku od Evrope, odnosno evrozone, gde je propisano da budžetski deficit maksimum može da iznosi tri odsto BDP-a na godišnjem nivou, u SAD imaju model limitiranja ukupnog duga u odnosu na BDP.
Dodatni finansijski stres
Trenutno su zaduženi 120 odsto BDP-a. Otuda i opaska pomoćnika Jelenove, zaduženog za ekonomsku politiku, Erika van Nostranda, da će čak i ako Kongres podigne granicu zaduživanja, evidentna nesigurnost po tom pitanju podići troškove pozajmljivanja novca i uzrokovati dodatni finansijski stres.
Na pitanje da li to znači da su sa dodatnim zaduživanjem SAD u situaciji da biraju manje zlo između inflacije i recesije, jer kada nema potrošnje nema ni rasta proizvodnje, Bušatlija kaže da nisu baš u situaciji ni to da biraju.
Inflaciju ne mogu da obuzdaju, a recesija je već pokucala na vrata, kaže naš sagovornik.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
