Teško je zamisliti da bilo koje voće ili povrće može zapravo biti loše za vas, ali nesrećna činjenica je da je konvencionalno uzgajan proizvod praktično natopljen pesticidima koji se ne mogu ukloniti ni pažljivim pranjem i ljuštenjem – proces koji menja ove prirodne poklone u otrovne biljke.
Jagode, sa svojim neodoljivim ukusom i niskim sadržajem šećera, omiljene su mnogim ljudima, posebno onima koji paze na svoju kilažu. Međutim, onoga što mnogi od nas nisu svesni je to da su konvencionalno uzagajane jagode na vrhu liste poznate kao “Prljavi proizvodi,“ godinu za godinom, zbog svih neurotoksičnih pesticida kojima se prskaju.
[adsenseyu1]
Ova godina nije izuzetak, i još jednom, lista Prljavi proizvodi, objavljena od strane Radne grupe za zaštitu životne sredine (EWG), postavila je jagode na mesto broj jedan za proizvod koji je najviše zagađen pesticidima.
Jagode su natopljene pesticidima
Svake godine, američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) testira 38.000 uzoraka svežih proizvoda na prisustvo ostataka toksičnih pesticida. EWG zatim koristi podatke prikupljene od strane USDA kako bi sastavili svoj izveštaj “Prljavi proizvodi.“ Što se tiče jagoda, izveštaj je ove godine istakao:
Jedan uzorak jagode je sadržao zapanjujućih 22 ostatka pesticida. Jedna trećina uzoraka konvencionalne jagode je sadržao 10 ili više pesticida.
I izgleda da je ovo globalni problem. Australijska grupa CHOICE je istakla da su jagode označene kao “velika briga“ za kontaminaciju pesticida u SAD, dok je u Velikoj Britaniji 67% svih testiranih jagoda bilo zagađeno pesticidima, a u Francuskoj su testovi otkrili da najmanje 20 odsto jagoda u toj zemlji sadrži nivoe pesticida koji premašuju zakonski limit.
CHOICE je objasnio zašto su jagode toliko podložne preteranoj upotrebi pesticida:
Verovatnije je da jagode, pre nego neko drugo voće, budu zagađene pesticidima jer uzgajivači koriste pesticide da zaštite svoje jagode od štetočina i gljivičnih bolesti. Bez pesticida, jagode bi bile skuplje jer bi prinosi bili niži, i postojali bi veći gubici zbog njihovog kvarenja pre nego što dospeju do podavnica (ovo je jedan od razloga zašto organsko voće košta više).
Iako jagode vode na listi Prljavi proizvodi, one nikako nisu jedini proizvod zagađen pesticidima koji uglavnom jedemo. Lista takođe sadrži spanać, nektarine, jabuke, grožđe, breskve, trešnje, kruške, paradajz, celer, krompir i paprike babure. Bilo bi nemoguće eliminisati svo ovo voće i povrće iz naše ishrane.
Drugo, postoje zaista dobri razlozi da povećate konzumaciju jagoda, zbog nebrojeno mnogo zdravstvenih prednosti koje one nude. Organske jagode nude mnogo više od samo neodoljivog ukusa:
Jagode su bogate antioksidansima zbog njihovog sadržaja flavonoida. Zbog svog antioksidativnog kapaciteta, one odbijaju oštećenje lipoproteina niske gustine (LDL) ili “lošeg“ holesterola od strane slobodnih radikala…
Neke studije su sada pokazale da je ovo voće dobro za srce, jer poboljšavaju holesterol i trigliceride čak i kod ljudi sa prekomernom težinom i kod onih sa metaboličkim sindromom. Jagote to čine ne samo snižavanjem nivoa LDL holesterola, već i smanjenjem oštećenja od slobodnih radikala koja LDL holesterol čine opsnim.
Studije su takođe pokazale da jagode mogu poboljšati siptome osteortritisa, očuvati kognitivnu funkciju i regulisati nivo šećera u krvi.
Jasno je da postoje dobri razlozi za prelazak na jagode koje nisu GMO i koje su organski uzgajane, bez pesticida. S obzirom da su toliko ukusne i hranljive, dodatni trošak je više nego vredan.
Ali naravno ostaje pitanje, gde da nabavite organske jagode i ko će vam garantovati da su baš organske.
U Srbiji se tom regulativom ne bavi niko.
Webtribune.rs
