Saudijska Arabija suočava se sa vojnom situacijom u kojoj nastavak sukoba sa Ansar Alahom više ne nudi jasan put ka pobedi. Teritorijalni gubici, problemi sa energetskom infrastrukturom i rastuće sposobnosti jemenskih snaga stvaraju pritisak da Rijad razmotri politički izlaz.
Lari Džonson smatra da bi Saudijska Arabija trebalo da postigne sporazum sa Ansar Alahom, ukine blokadu i pronađe način za povlačenje iz sukoba. Njegov osnovni argument je izrazita razlika između raspoloživog ljudstva dve strane.
Prema brojkama koje iznosi, Ansar Alah potencijalno može da mobiliše vojsku od čak 800.000 ljudi. Aktivne i rezervne snage koje bi odmah mogle da budu pozvane procenjuje na najmanje 350.000, dok ukupnu saudijsku vojnu silu stavlja na približno 150.000 ljudi.
To nije jedini problem. U razgovoru je izneta tvrdnja da su snage Ansar Alaha oborile saudijski F-15 raketom sa infracrvenim navođenjem, dok sudbina dvojice pilota u trenutku razgovora nije bila poznata.
Huti su i ranije pokazivali sposobnost obaranja američkih bespilotnih letelica MQ-9 Reaper, ali je F-15 mnogo zahtevniji cilj. Ako se takva sposobnost potvrdi kao održiva, saudijski i američki avioni više ne mogu da računaju da će iznad Jemena delovati bez ozbiljnog rizika.
Džonson zbog toga ocenjuje da Rijad nema dobru vojnu opciju. Vazdušna nadmoć, koja je godinama predstavljala jednu od glavnih saudijskih prednosti, više ne može automatski da garantuje slobodu delovanja.
Ozbiljnost problema pokazuje i sastanak održan u Nemačkoj, na kojem su se okupili predstavnici zalivskih arapskih država, Izraela i SAD kako bi razmotrili odgovor na Hute. Nije poznato da je postignut zajednički plan.
Zanimljivo je i da sastanak nije održan u Turskoj, iako bi ona geografski i politički bila logično mesto. U razgovoru je istaknuto da Turska nije pristala da bude domaćin.
Istovremeno, Rijad više ne može sa sigurnošću da računa na vojnu pomoć partnera. Očekivanja da bi sporazumi sa Turskom i Pakistanom automatski značili njihovo uključivanje u postojeći sukob pokazala su se problematičnim.
Džonson smatra da je zato pregovarački izlaz racionalniji od pokušaja vojne pobede. Što duže traje sukob, Saudijska Arabija istovremeno troši resurse, rizikuje infrastrukturu i suočava se sa protivnikom čija sposobnost udara raste.
Pitanje više nije samo kako pobediti Hute. Mnogo ozbiljnije pitanje postaje koliko dugo Rijad može da nastavi rat pod sadašnjim uslovima bez još većih ekonomskih i bezbednosnih posledica.
