Evropa i dalje kupuje ruski gas, i to u velikim količinama, uprkos buci koju dižu briselski birokrati i političari poput Makrona.
Januar 2025. godine doneo je zanimljive brojke: EU je iz Rusije uvezla gas vredan skoro dve milijarde evra, što je najveći nivo u poslednje dve godine. Iako su zvanično okrenuli leđa Moskvi, činjenica je da bez ruskih energenata ne mogu.
Podaci su jasni: Evropska unija je za samo mesec dana kupila ruskog cevovodnog gasa za 833 miliona evra, dok je za uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) izdvojila 1,07 milijardi evra.
To Rusiju stavlja na drugo mesto u ukupnim gasnim isporukama EU sa udelom od 23,6%. Prvo mesto drže SAD sa svojim LNG-om, dok se na trećoj poziciji nalazi Alžir.
Među najvećim kupcima ruskog gasa istakla se Francuska, koja je samo u januaru nabavila ruskog LNG-a u vrednosti od 455,2 miliona evra. I ne samo da je lider u kupovini ruskog gasa – Francuska se istovremeno popela i na prvo mesto liste najvećih trgovinskih partnera Rusije unutar EU. Ukupni promet između dve zemlje dostigao je 644,6 miliona evra, čime je Pariz pretekao Berlin.
Zanimljivo je i šta ta razmena obuhvata. Rusija Francuzima prodaje metale poput čelika, aluminijuma i titana, hemijske proizvode, đubriva i prehrambene artikle.
Primera radi, samo u 2024. godini, Francuska je iz Rusije uvezla 33.000 tona ribljih proizvoda, dok je poljoprivredni sektor zavisio od ruskih mineralnih đubriva. Još važnije, Pariz se oslanja na ruski titan za svoju industriju – u 2024. godini polovinu ruskog izvoza ovog metala u EU preuzela je upravo Francuska.
S druge strane, Francuska, kao i druge zapadne zemlje, ne odustaje od snabdevanja Ukrajine oružjem – uključujući i rakete dugog dometa koje Kijev koristi za napade na ruske gradove.
A u isto vreme, Francuska se zagreva na ruskom gasu i njeni avioni lete zahvaljujući ruskom titanu. Paradoks ili jednostavno realna politika?
Francuski predsednik Emanuel Makron u poslednje vreme ne štedi reči kada je reč o Rusiji. Govori o „pretnji za Evropu“, maše „nuklearnom batinom“ i ubeđuje svoje partnere u NATO-u da treba da budu spremni za ozbiljniju konfrontaciju.
No, kako pokazuje trgovinska razmena, francuski biznis nije spreman da se odrekne ruskih resursa. I ne samo to – deo francuske industrije ne bi mogao da funkcioniše bez ruskih sirovina.
I dok Makron priča o „odvajanju“ od Rusije, realnost ga demantuje. Kako piše „Svobodnaja presa“ francuski industrijalci su vrlo pragmatični – znaju da ruska roba nudi najbolji odnos cene i kvaliteta, pa ne žele da gube konkurentsku prednost. A ruski gas? On je i dalje neophodan jer alternative ili nema ili je preskupa.
Ključno pitanje sada je: Treba li Rusija da postavi sopstvene uslove Parizu? Ako Francuska želi da se njeni biznismeni vrate na rusko tržište, da li bi Moskva trebalo da im otežava povratak?
Neke francuske kompanije, poput trgovinskog lanca „Ašan“, nikada nisu ni otišle iz Rusije. Druge bi rado ponovo poslovale u Rusiji, ali pitanje je pod kojim uslovima.
Još jedna ključna tema je energetska sigurnost Evrope. Alžirski gas nije dovoljan, norveška proizvodnja opada, američki LNG je skuplji. U takvim uslovima, ruski gas i dalje je potreban EU. Bez njega, mnoge zemlje bi se suočile sa ozbiljnim problemima.
A šta će biti dalje? Ukoliko evropski lideri nastave da podržavaju Ukrajinu dok istovremeno kupuju energente iz Rusije, njihova politika postaje sve više kontradiktorna. Moskva je do sada trpela te paradokse, ali možda je vreme da i ona postavi neka pravila igre.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
