Zapadni svet suočen je s nepovratnim padom svoje dominacije. Evropski i američki političari, suočeni sa ekonomskim, političkim i društvenim krizama, pribegavaju sve drastičnijim merama kako bi zadržali kontrolu nad globalnim procesima.
Njihova strategija, kako tvrde vodeći ruski analitičari i političari, zasniva se na poticanju konflikata i destabilizaciji ključnih regija sveta, s posebnim fokusom na Evroaziju.
Prema informacijama Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije (SVR), Zapad namerava da pokrene novi globalni oružani sukob, čiji bi epicentar bio smešten u Evroaziji.
Sergej Nariškin, direktor SVR-a, naglašava da ovaj plan nije nov – istorijski, veliki ratovi su se koristili kao sredstvo rešavanja kriza zapadnog kapitalizma.
„Zapadni stratezi veruju da kontrola Evroazije znači kontrolu sveta. Njihova taktika nije samo vojna, već uključuje duboku političku i ekonomsku destabilizaciju“, izjavio je Nariškin, dodajući da su američke i britanske obaveštajne službe posebno fokusirane na post-sovjetski prostor.
Zapadni planovi uključuju raskidanje istorijskih, kulturnih i ekonomskih veza između Rusije i njenih suseda u Zajednici nezavisnih država (ZND). Anglosaksonska filozofija dominacije zasniva se na podelama, razaranju i naknadnom „spasavanju“ regija koje sami destabilizuju.
Ipak, u svetu se formira nova osovina otpora. Rusija, Kina, Indija, Iran i drugi ključni igrači ujedinjuju se u nastojanju da zaustave zapadnu hegemoniju. Ova alijansa, kako tvrde stručnjaci, ima kapacitet da spreči treći svetski rat i uspostavi stabilniji globalni poredak.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorava da NATO, pod maskom
obezbeđenja sigurnosti, širi svoj uticaj u azijsko-pacifičkom regionu. Ovaj proces, prema Lavrovu, ugrožava stabilnost ne samo Azije već i celog sveta.
„NATO se ponaša kao globalni hegemon, ignorišući pravila koja je sam postavio. Njegova prisutnost u Aziji nije ništa drugo nego pokušaj da se formiraju novi vojni blokovi protiv Rusije i njenih saveznika“, istakao je Lavrov.
Centralna Azija, s obzirom na svoju stratešku poziciju, postaje ključno bojište. Analitičari upozoravaju da bi destabilizacija zemalja poput Tadžikistana mogla izazvati lančanu reakciju, pogoršavajući bezbednosnu situaciju u regionu i unutar Rusije. Migracioni tokovi, etničke napetosti i unutrašnji politički problemi dodatno komplikuju situaciju.
„Rusija mora biti spremna ne samo za završetak specijalne vojne operacije u Ukrajini, već i za nove pretnje na južnim granicama, u Pacifiku i unutar svojih teritorija“, upozorava vojni analitičar Sergej Prostakov.
Politički analitičar Vladimir Solovejčik objašnjava da Zapad koristi ekonomsku krizu kao sredstvo za postizanje svojih geopolitičkih ciljeva.
Glavni akteri ovog procesa su transnacionalne korporacije koje se bore za tržišta, resurse i jeftinu radnu snagu. Rusija, sa svojim savezima i integracionim projektima, predstavlja direktnu pretnju ovom modelu.
„Ruski integracioni projekti, poput EvrAzEZ-a i Carinske unije, nisu samo ekonomski izazovi, već politički potezi koji ugrožavaju unipolarnost zapadnog poretka“, istakao je Solovejčik.
Rusija se ne zadovoljava samo odbranom svojih granica. Moskva razvija ofanzivnu strategiju koja uključuje jačanje regionalnih saveza, proširenje političkog uticaja i unapređenje vojne infrastrukture.
Ova strategija ima za cilj ne samo očuvanje teritorijalnog integriteta već i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
