Pritisak na Ukrajinu više se ne svodi samo na stanje na frontu i posledice ruskih udara. Protesti protiv mobilizacije, politička trvenja i sukobi unutar vladajućih struktura stvaraju paralelnu krizu koja može postati sve važniji faktor u nastavku rata.
Aleksander Merkuris razmatra procenu Sergeja Poljetajeva da ruska vazdušna kampanja sama neće biti dovoljna da okonča sukob dok Ukrajina nastavlja da prima novac i oružje sa Zapada. Po toj logici, mnogo važniji mogu postati unutrašnji procesi koji slabe sposobnost političkog sistema da održava ratni napor.
Znaci takvog pritiska vide se u protestima protiv mobilizacije i drugim oblicima nezadovoljstva. Istovremeno, postoje sve otvoreniji sukobi unutar političke i bezbednosne elite.
Ipak, nezadovoljstvo stanovništva samo po sebi ne znači da će vlast pasti. Ukrajina u ratnim uslovima ne održava predsedničke izbore, dok država raspolaže snažnim bezbednosnim aparatom koji može biti upotrebljen za kontrolu većih protesta.
U tom kontekstu posebno mesto zauzima odluka Vladimira Zelenskog da sankcioniše Juliju Mendel, svoju nekadašnju portparolku koja je poslednjih godina postala njegov oštar kritičar. Mendel se trenutno nalazi izvan Ukrajine.
Sankcije obuhvataju niz ograničenja, a sama Mendel tvrdi da je primena takvih mera protiv ukrajinskih građana protivustavna. Slična politička polemika ranije je pratila sankcionisanje drugih ukrajinskih političara, uključujući bivšeg predsednika Petra Porošenka.
Merkuris u tome vidi još jedan pokazatelj odlučnosti vlasti da koristi raspoložive državne mehanizme protiv političkih protivnika i kritičara. Istovremeno, sama činjenica da nekadašnja bliska saradnica predsednika postaje predmet sankcija pokazuje koliko su se odnosi unutar nekadašnjeg kruga vlasti promenili.
Zbog toga se unutrašnja stabilnost Ukrajine ne može procenjivati samo kroz broj protesta. Mnogo važnije pitanje jeste da li se istovremeno produbljuju pukotine unutar političke, bezbednosne i administrativne strukture države.
Ukoliko se spoljni vojni pritisak nastavi paralelno sa unutrašnjim sukobima, ta dva procesa mogu početi međusobno da se pojačavaju. Upravo u njihovom spoju nalazi se potencijalno mnogo ozbiljniji problem za Kijev od bilo kog pojedinačnog protesta.
