Evropska centralna banka (ECB) već godinama radi na projektu koji bi mogao da promeni način na koji funkcioniše cela evropska ekonomija. Digitalni evro – zvuči praktično, moderno i napredno. Brža plaćanja, bez kartica, bez gotovine, direktno sa telefona.
Ali ispod te blistave fasade krije se nešto mnogo dublje i opasnije: Sistem potpune kontrole, gde svaki naš dinar – ili evro – može biti praćen, usmeren, pa čak i ukinut jednim klikom iz centrale.
Zvanično, digitalni evro je zamišljen kao elektronska verzija postojećeg evra, koju ne izdaju komercijalne banke, već direktno Evropska centralna banka. U teoriji, to bi trebalo da poveća sigurnost i stabilnost, posebno u svetu gde kriptovalute divljaju levo-desno, a gotovina sve više nestaje iz upotrebe. ECB tvrdi da će digitalni evro biti pandan gotovini, a ne njena zamena. Međutim, sve indicije govore suprotno.
Ukidanje keša ne dešava se slučajno niti odjednom. To je dugoročan, pažljivo planiran proces koji se već godinama odvija tiho, kroz smanjenje broja bankomata, ograničenja pri plaćanju gotovinom, favorizovanje kartica, QR kodova, aplikacija i digitalnih novčanika. Ali suština nije u modernizaciji – suština je u potpunoj kontroli.
Keš je poslednja linija slobode. Kada kupite hleb kešom, niko ne zna da ste to učinili. Nema traga, nema provizije, nema pitanja. Ali u svetu digitalnog novca – svaka transakcija se beleži, arhivira, analizira. I što je još opasnije – može se usloviti.
Ako se ne ponašate „po pravilima“ sistema, možete biti isključeni. Bez novca, bez mogućnosti kupovine hrane, putovanja, osnovnih potrepština. To više nije ekonomija – to je digitalni lanac.
Ovaj projekat ne postoji u vakuumu. Slične inicijative postoje u Kini (digitalni juan), u SAD se razmatra digitalni dolar, a MMF i Svetska banka promovišu tzv. CBDC (central bank digital currency) kao budućnost novca. Sve to ide u istom pravcu: centralizovana kontrola, smanjivanje uloge fizičkog novca i – što je ključno – potpuna zavisnost građana od sistema.
U digitalnom sistemu, država ili banke (ili ko god da drži „ključeve“) mogu da odluče da vaš novac važi samo mesec dana. Ili da se može potrošiti samo na određene proizvode. Ili da vam se uskrati pravo na trošenje ukoliko previše putujete, kupujete pogrešne stvari ili se oglašavate protiv sistema.
Takozvani “karbonski otisak” ili “društveni kredit” mogu postati merilo da li zaslužujete da koristite sopstveni novac.
Bankama i velikim korporacijama – koristi. Za svaku digitalnu transakciju ide provizija. Kada danas platite karticom hleb u pekari, neko iz bankarskog sistema uzima procenat. To kod gotovine nije moguće.
Zato keš moraju da sklone. Njima odgovara svet u kome je sve digitalno jer svaka vaša kupovina postaje nova prilika za zaradu. I to ne samo kroz provizije, već i kroz prodaju podataka, targetirano oglašavanje, pa i kroz manipulaciju ponašanjem potrošača.
Građanima – šteti. Jer gube anonimnost, slobodu, izbor. Jer dolazi do zamene sistema slobodnog tržišta sa sistemom tehno-finansijske diktature. Kada sve postane digitalno, postajemo zavisni – ne od sopstvenih prihoda, već od sistema koji određuje kada, gde i kako možemo da ih trošimo.
Digitalni evro bi mogao da postane stvarnost već u narednim godinama. ECB planira testne faze i postepenu primenu. Istovremeno, brojke o upotrebi gotovine padaju, a novi zakoni uvode ograničenja na plaćanje kešom. Svi putevi vode ka jednom cilju – eliminaciji gotovine.
Ali pitanje koje svako treba sebi da postavi nije: “Da li je to moderno?” već: “Kome ovo zaista koristi?” Jer kad jednom uđemo u sistem digitalnog novca bez alternative, izlaza više nema. Svaki vaš korak može biti praćen, svaka vaša kupovina odobrena – ili odbijena. I sve to – pod izgovorom praktičnosti i napretka.
Možda je pravo pitanje: Da li idemo ka novoj eri plaćanja – ili ka digitalnom ropstvu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
