Nemačka je ostala pri stavu da se protivi podeli Kosmeta, objavila je danas Radiotelevizija Kosova na svom sajtu. Ambasada Nemačke u Prištini saopštila je u pisanom odgovoru Ekspresu da Nemačka ostaje pri stavu o normalizaciji odnosa koji su izneli nemački državni ministar Mihael Rot i ambasador Kristijan Helt.
Helt je u prošlomesečnom intervjuu za list Zeri rekao da niko ne može da ga ubedi da bi podela bila pravo rešenje, podseća RTK live.
„Niko nije uspeo da mi da ubedljiv odgovor na pitanje koji bi problemi bili rešeni podelom. Da li bi to donelo ikakav napedak za većinu kosovskih Srba koji žive južno od reke Ibar? Da li bi to poboljšalo situaciju sa istorijskim i verskim spomenicima kao što su srpski pravoslavni manastiri? Da li bi ojačalo zastupljenost srpske zajednice u kosovskom društvu? Ne!“, rekao je tada Helt.
[adsenseyu1]
Državni ministar Rot je na 10. godišnjicu kosovske nezavisnosti upozorio na posledice uključivanja ideje o podeli u dijalog Kosovo – Srbija.
„Ne bih želeo da nudim stranama konkretne predloge spolja jer su pitanja koja pominjete veoma složena i svakako nisu laka za rešavanje. Međutim, generalno verujem da će Kosovo i Srbija prevazići tu prepreku ako bude političke spremnosti. Ipak moram da uključim i upozorenje: promene granica su veoma opasne. Kategorički smo protiv toga“, rekao je tada Rot.
Izraelu je važno da se postigne mirno rešenje za Kosovo, ističe ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam i dodaje da je sigurna da će izraelski predsednik Ruven Rivlin iskoristiti predstojeću posetu Beogradu da izrazi nadu za pronalaženje kompromisnog rešenja, koje će zadovoljiti sve.
Izraelski predsednik Rivlin posetom Beogradu pokazuje da Izrael pridaje ogroman značaj Srbiji i međusobnim odnosima, koji prevazilaze politička i pitanja interesa, rekla je Fišer Kam za Tanjug.
Kada je reč o mogućem rešenju za južnu srpsku pokrajinu kazala je će izraelski predsednik sigurno pružiti podršku u pronalaženju kompromisnog rešenja.
„Nadamo se najboljem za Srbiju i Balkan. Kao prijateljska zemlja Srbiji i država koja se nalazi u veoma osetljivoj geopolitičkoj situaciji, voleli bismo da Balkan prosperira. Zato je nama važno da postoji mirno rešenje za ovaj dugogodišnji sukob i sigurna sam da će naš predsednik iskoristiti priliku da izrazi nadu za pronalaženje rešenja koje će zadovoljiti sve. Zadovoljavajuće rešenje za sve strane je najvažnija garancija da će ono i trajati“, poručila je ambasadorka.
Ona je rekla da je pitanje Kosova, od trenutka kada se Izrael izjasnio po tom pitanju, ne priznajući kosovsku nezavisnost, to postalo pitanje bilateralnih odnosa između Srbije i Izraela.
„Sigurna sam da će predsednik Vučić iskoristiti priliku da uputi Rivlina u aktuelnu situaciju u Srbiji i regionu i obrnuto“, kazala je ona.
Fišer Kam je inače uverena da je bilo krajnje vreme da dođe do posete izraelskog predsednika, prve na tom nivou, Srbiji.
Rivlin u jednodnevnu posetu dolazi u četvrtak ujutru, nakon posete Hrvatskoj.
Ovo je prva predsednička poseta Izraela Srbiji, podseća Fišer Kam i ocenjuje da je ona od velike važnosti.
„Prvo je cilj da se osvrnemo na odlične odnose koji postoje između Srbije i Izraela i da to na neki način i istaknemo. A drugo, da dodatno poboljšamo te odnose, da razgovaramo o pitanjima u kojima imamo različite interese i shvatimo na koji način oni mogu da poboljšaju naše odnose u različitim oblastima“, rekla je izraelska ambasadorka.
Prema njenim rečima, odnosi između naše dve države su veoma bogati i raznoliki, a njihov ekonomski segment je od velike važnosti, te će on biti jedna od glavnih tema razgovora dvojice predsednika.
„Imamo veliki broj izraelskih investicija ovde u Srbiji. Većinom se to odnosi na nekretnine i mislim da će jedna od glavnih tema razgovora biti na koji način poboljšati ekonomske odnose i kojim sredstvima raspolažemo“, istakla je.
Kako je kazala, pod tim podrazumeva pravna sredstva kao što su sporazumi, privredna tela, ohrabrivanje izraelskih kompanija da posluju u Srbiji…
Fišer Kam je navela očekuje da će biti reči i o tome kako ojačati trgovinske odnose koji su, kako je naglasila, daleko od mogućnosti i dodala da se trenutno ne očekuje potpisivanje konkretnih sporazuma, ali da postoji nekoliko njih koji bi mogli biti potpisani do kraja godine.
„Nadam se da će ova poseta biti samo početak i da će sledećeg meseca uslediti još poseta u kojima ćemo zasigurno videti potpisivanje nekih sporazuma“, kazala je ona.
Prema rečima Fišer Kam, poseta predsednika Rivlina biće prilika da se on zahvali Vladi, Skupštini i predsedniku Srbije za usvajanje Zakona o restituciji imovine žrtava Holokausta bez živih naslednika, kao i za renoviranje jevrejskih spomenika.
„Za nas je uvajanje ovog zakona veoma važno zato što služi kao primer drugim zemljama“, istakla je ona.
Na pitanje da li će izraelski predsednik, koji će pre Srbije posetiti Hrvatsku, a tom prilikom i Jasenovac, tamošnjim zvaničnicima uputi i neku poruku vezanu za odnos hrvatskog društva prema fašističkim zločinima, kaže da je sigurna da će „on tamo iskoristiti priliku i poslati važnu poruku“.
„Nisam upoznata sa detaljima poruke sa kojom predsednik (Rivlin) dolazi u Hrvatsku, ali uveravam vas da je pitanje borbe protiv antisemitizma, antifašizma, protivljenja prekrajavanju istorije veoma visoko na agendi našeg predsednika. Sigurna sam da će on iskoristiti priliku da pošalje važnu poruku, naročito pošto će posetiti Jasenovac. To je, naravno, zajednička istorija koju dele Srbija i Izrael“, istakla je izraelska ambasadorka.
Upitana da li postoje neka otvorena pitanja koja bi mogla da budu pokrenuta tokom susreta u Beogradu, Fišer Kam je kazala da ideja posete nije pokretanje otvorenjih pitanja, „ako ona postoje“, već isticanje „pravog, dobrog prijateljstva i solidarnosti koje postoje između naše dve države“.
Kako je dodala, zajednička istorija Srbije i Izraela nisu samo Holokaust i Drugi svetski rat, već i dugogodišnje postojanje jevrejske zajednice u Srbiji i činjenica da veliki broj ličnosti jevrejske zajednice ima značaj u istoriji Srbije i u istoriji Izraela.
Kako je prethodno najavljeno, izraelski predsednik će tokom posete Beogradu prisustvovati imenovanju nove ulice, koja će nositi ime Benjamina Zeeva (Teodora) Hercla, koga, iako je preminuo pre osnivanja moderne jevrejske države, smatraju ocem države Izrael.
Herclovi roditelji su rođeni i živeli u Zemunu u vreme kada je taj deo Beograda pripadao Habzburškoj monarhiji.
„Kada smo prvi put posetili grobnicu Herclove porodice, shvatili smo da toliko toga imamo zajedničkog i da postoje ličnosti koje pripadaju i vašoj i našoj istoriji, na koje treba skrenuti pažnju“, rekla je ona.
Ona je kazala da ta ideja ne služi samo odavanju počasti prošlosti, već i „da se pošalje vrlo jasna poruka da postoji nešto iznad diplomatskih odnosa Srba i Izraelaca što daleko prevazilazi pitanja interesa i političkih odnosa“.
