Nemačka razmatra mogućnost da podeli nuklearno oružje sa svojim evropskim saveznicima, što bi moglo značiti značajnu promenu u bezbednosnoj strategiji kontinenta.
Budući nemački kancelar, Fridrih Merc, najavio je da će se obratiti Francuskoj i Velikoj Britaniji kako bi razgovarao o ovom pitanju, naglašavajući pritom da takva inicijativa ne bi zamenila postojeći američki nuklearni kišobran nad Evropom.
Mercova izjava da je „deljenje nuklearnog oružja pitanje o kojem treba razgovarati“ dolazi u trenutku kada Evropa preispituje svoje bezbednosne garancije usled promenjenih globalnih okolnosti.
On je u intervjuu za Deutschlandfunk (DLF) rekao da je neophodno da Evropa postane jača u oblasti nuklearnog odvraćanja, čime se direktno nadovezao na ranije izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je u sredu izjavio da je otvoren za razgovore o proširenju francuskog programa nuklearnog odvraćanja na druge evropske države.
Merc, nekada poznat kao vatreni zagovornik transatlantskih odnosa, poslednjih nedelja često ističe potrebu da Evropa postane nezavisnija u pogledu svoje bezbednosti.
Međutim, i dalje naglašava da je neophodno da američki nuklearni štit ostane prisutan. Njegove reči jasno pokazuju oprezan balans između jačanja evropske odbrambene autonomije i zadržavanja oslonca na Sjedinjene Američke Države.
„Uvek moramo da razgovaramo sa obe zemlje [Francuskom i Velikom Britanijom], ali i u smislu dopunjavanja američkog nuklearnog štita, koji naravno želimo da zadržimo“, izjavio je Merc, naglašavajući da Evropa ne može u potpunosti da se odvoji od američke zaštite, već da treba da razvija sopstvene kapacitete kao dodatak.
Nemačka je, zbog svoje prošlosti kao agresor u Drugom svetskom ratu, podložna strogim međunarodnim ograničenjima kada je u pitanju posedovanje nuklearnog oružja.
Prema važećim sporazumima, Nemačka ne može razvijati sopstveni nuklearni arsenal, ali može učestvovati u NATO-ovom programu deljenja nuklearnog oružja, što znači da može skladištiti američke nuklearne bojeve glave na svojoj teritoriji i koristiti ih u slučaju potrebe.
Iako je Mercova ideja tehnički moguća u okviru NATO-a, pitanje ostaje da li bi ona mogla izazvati političke i bezbednosne posledice unutar Evrope. Pojedine zemlje bi mogle negativno reagovati na ideju da Nemačka, čak i indirektno, dobije veći nuklearni uticaj, posebno imajući u vidu istorijske traume iz prošlog veka.
Mercovi komentari dolaze samo nekoliko dana nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron najavio da je spreman da razmotri proširenje francuskog nuklearnog kišobrana na druge evropske države. Francuska je jedina članica Evropske unije koja poseduje nuklearno oružje, budući da je Velika Britanija napustila EU.
Makronova ponuda mogla bi da bude prvi korak ka formiranju evropskog nuklearnog odvraćanja, ali ostaje nejasno koliko bi druge države bile voljne da se oslone na Pariz po tom pitanju.
Takođe, treba uzeti u obzir da je francuska nuklearna doktrina tradicionalno fokusirana na nacionalnu odbranu, a ne na kolektivnu zaštitu evropskih saveznika.
U svetlu sve većih strahova da bi SAD mogle smanjiti svoju vojnu podršku Evropi, evropski lideri su na hitnom sastanku u Briselu razgovarali o povećanju budžeta za odbranu.
Strahovi se pre svega odnose na mogućnost da se SAD povuku iz NATO-a ili da značajno smanje svoje prisustvo u Evropi, što bi primoralo EU da pronađe alternativne mehanizme zaštite.
Istovremeno, u Sjedinjenim Državama postoji skepticizam u vezi sa idejom evropske nuklearne autonomije. Američki stratezi smatraju da bi takav potez mogao oslabiti NATO i podstaći druge zemlje da razvijaju sopstvene nuklearne programe, što bi dugoročno moglo povećati rizik od nuklearne proliferacije.
Pored izazova na međunarodnom nivou, Merc se suočava i sa ozbiljnim unutrašnjim političkim preprekama. Njegova konzervativna stranka CDU/CSU osvojila je prvo mesto na prošlim saveznim izborima, ali još uvek pokušava da formira koaliciju sa socijaldemokratama, dok se suočava sa snažnim protivljenjem Zelenih.
Glavna tačka spora između Mercove stranke i Zelenih jeste pitanje klimatske politike, jer Zeleni kritikuju njegov plan zbog nedovoljne posvećenosti zaštiti životne sredine.
On je u nedeljnom intervjuu izjavio da će se sledeće nedelje voditi „intenzivni razgovori“ sa Zelenima kako bi pronašli kompromis.
Takođe, njegova politika pooštravanja zakona o imigraciji izazvala je dodatne tenzije unutar Nemačke i u odnosima sa susedima. Pitanje migracije, uz bezbednost i odbranu, jedno je od ključnih tema pregovora o formiranju vlade.
Na poslednjim izborima, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je drugo mesto sa skoro 21% glasova, zahvaljujući svojoj oštroj antimigrantskoj retorici i obećanjima da će sprovesti „masovnu reemigraciju“ migranata bez legalnog statusa.
Ovo je dodatno zaoštrilo političku scenu, jer tradicionalne stranke pokušavaju da pronađu odgovor na rastuću popularnost AfD-a.
Merc je nastojao da održi balans između tvrđeg stava o migraciji i pridržavanja pravila EU, ali će se verovatno suočiti sa pritiscima i iz Brisela i od strane nemačke javnosti.
Planirano jačanje evropske nuklearne strategije pod vođstvom Francuske, Velike Britanije i Nemačke moglo bi da bude presudan trenutak u evropskoj bezbednosnoj politici. Međutim, mnogo toga zavisi od:
-Američke politike – da li će SAD i dalje ostati posvećene evropskoj odbrani?
-Unutrašnje političke dinamike u Nemačkoj – da li će Merc uspeti da dobije podršku koalicionih partnera?
-Reakcija drugih evropskih zemalja – koliko će ostatak EU biti spreman da podrži nuklearnu inicijativu?
-Ruske reakcije – kako će Moskva odgovoriti na pokušaje jačanja nuklearne komponente u Evropi?
Iako se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći kakav će biti ishod Mercove inicijative, jedno je sigurno – Evropa ulazi u novu eru bezbednosnih izazova, u kojoj će pitanje nuklearnog odvraćanja igrati ključnu ulogu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
