Naučna istraživanja otkrila nove činjenice o vakcinama

Novi recenzirani naučni rad utvrdio je da DTaP vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa (veliki kašalj) izaziva da deca koja je primaju postaju sklonija velikom kašlju kasnije tokom života.

Prema studiji, deca koja su primila čitavu seriju vakcina DTaP imaju i do 15 puta veću verovatnoću da se zaraze velikim kašljem u poređenju sa nevakcinisanom decom.

Kako se ispostavilo, većina dece koja su zaražena velikim kašljem su vakcinisana deca, što neke zdravstvene vlasti nerado priznaju. Uprkos tome, pobornici vakcina insistiraju na tome da širenje bolesti izazivaju nevakcinisana deca, uprkos činjenici da nauka i dalje dokazuje suprotno.

Šta više, DTaP vakcina, zajedno sa mnogim drugim vakcinama, ne pruža trajnu zaštitu protiv bolesti – pod pretpostavkom da uopšte pružaju bilo kakvu zaštitu. Kao što je navedeno u istoj, gore pomenutoj DTaP studiji, antitela na pertusis doživljavaju „brzi pad“ za samo 2-3 godine posle vakcinacije, „često do nivoa pre vakcinacije“.

Bilo bi bolje da deca uopšte nisu bila vakcinisana DTaP vakcinama, jer istraživanja pokazuju da ona zapravo povećavaju podložnost bolesti nakon što su svi antigeni istrošeni. Children’s Health Defense (CHD) kaže da ovo „suzbijanje povezanih epitopa“, jednom kada opadne, povećava osetljivost na bolesti, „a ne postoji jednostavan način da se smanji ta povećana osetljivost tokom života“.

Savremene vakcine protiv velikog kašlja ne štite od kašlja niti od njegovog širenja, kao ni polio vakcine

Drugi rad upoređuje razliku između celoćelijskih vakcina protiv velikog kašlja (vP) i aP vakcina, od kojih je poslednja zamenila prvu. Acelularne pertusisne vakcine (aP), ova studija naglašava, mogu da blokiraju simptomatsku bolest, ali ne i asimptomatski prenos, što bi moglo da objasni „uočeno povećanje učestalosti B. pertusisa“.

Prosečna osoba će malo teže razumeti ovo saznjanje, ali dovoljno je reći da bi aP vakcine protiv pertusisa, uključujući DTaP, mogle u početku da odaju utisak da deluju, ali na kraju ne uspevaju da pruže dugoročnu zaštitu od bolesti. Isto tako, aP vakcine ne štite od prenošenja bolesti, što znači da osobe vakcinisane njima predstavljaju ozbiljan rizik za javno zdravlje. 

„… javne zdravstvene vlasti mogu da se suoče sa situacijom sličnom onom sa polio vakcinama, gde vakcinisane osobe i dalje mogu da prenesu zarazu „, otkriva isti taj rad.

Zagovornici vakcina mogu ova saznanja da nazovu „dezinformacijama“, ali nauka govori za sebe. Privremeni „imunitet“ – ako ga čak možete nazvati imunitetom – koji pruža DTaP vakcina je u najboljem slučaju iluzorna.

U najgorem slučaju, to je masovna obmana koja izaziva izbijanje bolesti za koje se pogrešno krive nevakcinisani i koja se koristi kao izgovor za cenzuru istine o vakcinama, istovremeno uklanjajući zakone o izuzeću vakcinisanja u što većem broju država.

Izvori:

naturalnews.com

hildrensHealthDefense.org

NaturalNews.com

BioMedCentral.com

NaturalNews.com