Poslednje zatvaranje nije ništa drugo nego primoravanje stanovništva na vakcinaciju. Iako se režimski ali i opozicioni mediji, svejedni u istoj službi Novog svetskog poretka, uporno hvale na velikom odzivu i najvećem broju vakcinisanih stanovnika u Evropi ali i svetu u odnosu na ukupan broj stanovnika, izgleda da stvari nisu baš tako sjajne.
Baš kao što smo prema većini medija „ekonomska i vojna sila“ u regionu, po istom principu se odvija i vakcinaška propaganda. Osim običnog stanovništva i samog političkog vrha, koji uporno izbegava vakcinaciju i pokazuje ne samo nezainteresovanost već i zabrinutost, svoj negativan stav prema vakcinama pokazuje i sve veći broj medicinskog osoblja.
Pojedinci koji su se usudili da progovore, postavili su brojna pitanja, ne samo o bezbednosti same vakcine koja se trenutno ispituje na vakcinisanima, već i o tome da li ćemo vakcinu primiti jednom, odnosno dva puta, ili ćemo je primati čitavo života?!
Nažalost, njihov glas se ili nedovoljno čuje, otkupi ili uguši pretnjom otkazom ili nekim drugim ucenama, a budući da smo „ekonomski tigar“ čiji stanovnici žive na rubu egzistencije, niti je teško otkupiti, niti ućutkati.
Ipak, i pored neprekidne propagande kojom se od samog jutra do večeri narod bombarduje negativnim vestima, širenjem pandemije, pojavom novih virusa, brojem smrtnih slučajeva, strahom, paranojom, odziv je nedovoljan a vesti koje samo putem društvenih mreža i pojedinih alternativnih medija stižu do građana o situaciji u čitavom svetu, gde se na ulicama vode građanski ratovi za slobodu kretanja, izbora i na pravo na normalan život, još su jedan od razloga malog odziva.
Ako se na sve to doda bomba vest koja je odjeknula Srbijom, a to je ne samo da ćemo praviti rusku vakcinu u Srbiji, nego čak i gradimo fabrku gde će se proizvoditi kineska vakcina, rulja se mora dovesti „u red“. Jer pobogu, šta ćemo raditi sa svim tim vakcinama, ako se narod neće vakcinisati bar jednom ako ne i više puta godišnje.
Tu već dolazimo do navodnih podela među kriznim štabom. Gde poslušni medicinski deo kriznog štaba predlaže zatvaranje, jače mere, oduzimanje svakog vida slobodnog kretanja, dok sa druge strane politički deo kriznog štaba je mišljenja da narod mora normalno da počne da živi.
Jedan od najglasnijih političara jeste i Goran Vesić, koji se „svim silama bori za slobodu naroda“, ali samo onog vakcinisanog. Po njegovim rečima, vakcinisani imaju pravo na normalan život, pa verovatno treba na neki način žigosati, obeležiti one vakcinisane, poput stoke, sve dok ostali, nepokorni ne shvate da je jedini put u slobodu da se prepuste rulji i prihvate da su robovi novog sveta.
Upravo ovim poslednjim zatvaranjem, koji je još jedan udar na ionako uništenu srpsku ekonomiju, prave se još jedne veštačke podele među srpskim narodom:
Među onima koji su pristali na ucenu, primili vakcinu sa nadom da će ih to vratiti u onu staru normalu
– i onim drugima koji žele da zadrže svoju slobodu, nepokorni i nespremni da robuju političkim moćnicima i farmaceutskim kompanijama.
Politikanti su ovim potezom napravili ne samo razdor među najbližima, porodicama, već su doveli do toga da će krivicu za zatvaranje snositi ljudi koji još uvek mogu da razmišljaju svojom glavom i koji ne žele da prime vakcinu koja ne samo da nije lek, već najveći medicinsko – psihološki ekepriment ikad.
A da ludilo svega bude još veće, i pored činjenice da je sve veći broj zaraženih u bolnicama upravo onaj deo sveta koji je vakcinisan, ti vakcinisani a oboleli, prihvataju tezu „stručnjaka“ da je krivica na nevakcinisanima i na njima samima jer su se opustili misleći da vakcina sve rešava!
Zbogom logiko i zdravi razumu, živele vakcine i jalovljenje srpske rulje.
(vaseljenska.net)
