Nagomilali oružje kod najranjivije tačke Evrope

Blizu 9.000 kilometara gasovoda koje se protežu kroz Norveško, Severno i Baltičko more trenutno su najranjivija strateška tačka cele Evrope.

Nafta i gas sa više od 90 norveških platformi dostavljaju se Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i Poljskoj. Nakon što je Rusija prekinula dotok gasa Evropi kroz gasovod Severni tok, radi se o najvećem i najbitnijem izvoru ovog ključnog energenta pred nadolazeću zimu, piše Ivan Fischer za Jutarnji list.

„Ako bi ta dostava bila prekinuta ili zaustavljena ili samo znatno smanjena, to bi uzrokovalo potpunu energetsku krizu u Evropi“, upozorio je Tor Ivar Stromen, stručnjak Kraljevske norveške mornaričke akademije.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

„Nikad nećete moći da sprečite sabotažu 8.800 kilometara gasovoda, to je nemoguće“, rekao je Stromen u razgovoru s Rojtersom nakon sabotaže baltičkih gasovoda. Uprkos tome veoma je bitno barem pokušati zaštititi ovu ključnu infrastrukturu.

Ovih je dana zato u norveške vode zaplovila flotila nemačke ratne mornarice u kojoj se nalazi i najveći ratni brod s kojim raspolažu nemačke vojne snage. Ukupno je Nemačka poslala čak tri svoje fregate, de fakto više od četvrtine ukupne flote svojih najvećih površinskih ratnih brodova.

Ne tako veliki “Dojče Marine” pristigao je tako u pomoć malo manjoj Kraljevskoj norveškoj mornarici, čija se flota površinskih ratnih brodova srednje veličine svodi na četiri fregate i jedan patrolni brod koji je premešten u mornaricu iz Obalne straže.

Norveške gasovode, najvažniju energetsku žilu kucavicu Evrope, u ovom trenutku čuva samo sedam fregata i jedan patrolni brod, uz pomoć eskadrona norveških podmornica, nemačkih i norveških patrolnih aviona “P-3C Orion” i norveških aviona “P-8 Posejdon”.

Svih sedam nemačkih i norveških fregata zapravo se međunarodno smatraju razaračima, zbog svoje veličine, a njihove ih mornarice nazivaju fregatama iz čisto političkih razloga, i Berlin i Oslo žele naglasiti defenzivni karakter svoje mornarice, dok klasifikacija razarača zbog svojeg imena neizbežno dolazi uz agresivne konotacije.

Najveći od tih brodova je nemački “Rheinland-Pfalz”, 149 metara dugačka fregata klase “Baden-Württemberg”, mase od 7.100 tona. Tek je šest metara kraći od američkih razarača “Arleigh Burke”, koji su i sami veći od brojnih deklarisanih krstarica u svetskim mornaricama. Njegova posada ima 110 oficira i mornara, uz smeštaj za ukupno 190 ljudi.

Podmorničke pretnje otkrivaju uz pomoć “Spherion MRS 2000” sonara ugrađenog na oplatu broda, ali i uz pomoć vučene aktivno/pasivne sonde, a mogu postavljati i sonde koje plutaju, što im znatno olakšava nadziranje gasovoda. Njihovi senzori, uključujući i napredni radar “Lockheed Martinov AN/SPY-1F”, integrisani su u američki oružani sistem “Aegis”, kompatibilan s razaračima “Arleigh Burke”, krstaricama “Ticonderoga” kao i nizom drugih zapadnih brodova, koji omogućava upravljanje nizom američkih i NATO-ovih mornaričkih oružja.

Naoružani su s dva dupla lansera za laka torpeda “BAE Stingray”, dva četverostruka lansera za Kongsbergove protivbrodske projektile dugog dometa “NSM”, osam raketnih ćelija “VLS”, u koje stanu 32 protivvazdušnih projektila “ESSM” namenjenih za obranu flote i dubinskim bombama.

“Fridtjof Nansen” i sestrinski brodovi imaju i jedan 76-milimetarski mornarički top “Oto Melara Super Rapid”, po četiri ručnih 12,7-milimetarskih mitraljeza i četiri na Kongsbergovim kupolama “Sea Protector” na daljinsko upravljanje. Norveške su fregate opremljene i s po dva “LRAD-a”, dalekometna akustična uređaja koji mogu služiti i kao megafon za upozorenja ili kao sonično oružje.

Dve nemačke fregate klase “Brandenburg”, koje prate “Rheinland-Pfalz”, dugačke su 138 metara i time neznatno duže od norveških fregata, ali zato imaju znatno manju masu od 4490 tona. U norveškim vodama sada se nalaze “Schleswig-Holstein” i “Mecklenburg-Vorpommern”, drugi i četvrti brod iz serije od njih četiri. Njihova posada ima 219 oficira i mornara.

U svojim hangarima “Brandenburzi” nose po dva helikoptera “Westland Lynx” za protivpodmorničko ratovanje, koje “Dojče Marine” planira zameniti modelima “NH90”, bez obzira na negativna iskustva Kraljevskog norveškog ratnog vazduhoplovstva.

Što se vlastitog oružja tiče, fregate “Brandenburg” opremljene su sa 16 “VLS” ćelija u kojima mogu da nose isti broj protivvazdušnih projektila za obranu flote “Sea Sparrow”, a u planu je prelazak na modernije “ESSM” projektile, kojih bi stalo 64. Poput norveških fregata, imaju i dva četverostruka lansera sa osam protivbrodskih projektila, kao i dve dvostruke cevi za torpeda. Poput veće nemačke fregate, za odbranu se koriste dva lansera protivvazdušnih projektila “RAM Block II”, a obranu od manjih plovila i čamaca pružaju dva 27-milimetarska topa “Mauser”. Glavni je top, kao i kod “Fridtjof Nansena”, italijanski “Oto Melara” od 76 mm.

U zaštiti norveških gasovoda mogu pomoći i norveške podmornice klase “Ula”, proizvedene između 1987. i 1992. Radi se o eskadronu od šest dizel-električnih podmornica dugačkih 59 metara, ukupne mase 1,150 tona nakon zarona. Naoružane su s 14 nemačkih torpeda “DM2A3” koje mogu ispaljivati iz osam torpednih cevi na pramcu.

Podmornice klase “Ula” pripadaju među najtiše i najpokretnije podmornice na svetu, a zbog svoje veličine idealne su za patroliranje uz obale Norveške i njenog relativno plitkog priobalja. Imaju posadu od 21 oficira i mornara, a mogu zaroniti do dubine od 250 metara.

Norveško i Severno more trenutno čuvaju i mornarički avioni “P-3C Orion” i “P-8 Posejdon”, koji polieću iz NATO baza na kopnu, a potom provode sate leteći nad svojim prostranim područjima.

Lokhed Martinov “P-3 Orion” prvi je put poleteo još 1959. i danas spada u vrlo ekskluzivan klub vojnih letelica koje se koriste već više od 50 godina. Tokom tog perioda više je puta modernizovan novijim računarskim sistemima i senzorima i unapređen kako bi koristio novija oružja, no osnovna misija ostala mu je ista – potraga za podmornicama i površinskim brodovima.

Sveukupno, sredstva kojima NATO trenutno nadzire najranjiviju stratešku metu Evrope na papiru su izrazito impresivna, ali stopostotnu sigurnost nemoguće je garantovati.

I dalje nije poznato kako je izvedena sabotaža na tri cevi „Severnog toka 1“ i „Severnog toka 2“, osim što se zna da je najverojatnije korišćen eksploziv.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

(jutarnji list,ivan fischer,b92.net)