U medicinskim krugovima poslednjih meseci tiho, ali uporno kruži jedna tema koja bi mogla da promeni način na koji se gleda na kontrolu holesterola.
Nije reč o potpuno novoj ideji, već o novom obliku primene – i to je ono što privlači pažnju. Tableta, umesto inekcija. Na papiru zvuči jednostavno, ali iza toga stoji prilično ozbiljna nauka i, kako tvrde autori studije, vrlo konkretni rezultati.
Lek koji nosi naziv enlicitid već je prošao treću fazu kliničkih ispitivanja, onu ključnu pre nego što se uopšte razmatra šira upotreba. Rezultati su objavljeni u časopisu The New England Journal of Medicine, što samo po sebi daje određenu težinu.
U toj studiji, novi preparat uspeo je da snizi nivo LDL holesterola, takozvanog „lošeg“, za oko 60 procenata. To je brojka koja ne prolazi nezapaženo, pogotovo jer se do sada takav efekat vezivao uglavnom za specifične i skupe terapije koje se primenjuju putem inekcija.
Tu se priča dodatno komplikuje, ili pojednostavljuje – zavisi iz kog ugla se gleda. I enlicitid i postojeći lekovi u vidu inekcija pripadaju istoj grupi, inhibitorima enzima PCSK9.
Razlika je u načinu primene. Inekcije se obično daju potkožno, jednom u dve nedelje. Nova terapija dolazi u obliku tablete. Za mnoge pacijente to nije samo praktičnost, već i potencijalno veća dostupnost.
Mehanizam delovanja tih lekova nije baš nešto što se objašnjava u jednoj rečenici. Kako je ranije objašnjavao kardiolog i doktor medicinskih nauka Jaroslav Ašihmin, sve se svodi na specifične receptore u organizmu koji „hvataju“ LDL holesterol i šalju ga u jetru na obradu.
Što više tih receptora, to niži nivo „lošeg“ holesterola u krvi. Problem nastaje jer enzim PCSK9 razgrađuje te receptore. Novi lekovi blokiraju taj enzim i time omogućavaju da se holesterol efikasnije uklanja iz krvotoka.
U praksi, međutim, stvari nikad nisu tako čiste. Statini, koji su godinama standard u terapiji, kod velikog broja pacijenata jednostavno ne daju dovoljno dobre rezultate. I to nije nova informacija.
Kako navodi En Mari Navar, kardiolog i profesor sa Univerziteta u Teksasu Jugozapad, manje od polovine pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima uspeva da dostigne ciljne vrednosti LDL holesterola uz postojeću terapiju. Upravo tu se otvara prostor za nove pristupe.
U pomenutom istraživanju, većina učesnika već je koristila statine, ali bez zadovoljavajućeg efekta. Uvođenje enlicitida donelo je značajno dodatno smanjenje LDL-a, ponovo oko 60 procenata.
To je podatak koji, kako ističe Navar, može imati ozbiljne posledice po prevenciju infarkta i moždanog udara, jer efikasnija kontrola holesterola direktno utiče na smanjenje rizika.
Naravno, postoji i ona manje popularna strana priče. Novi lekovi gotovo po pravilu dolaze sa višom cenom. To je već ustaljen obrazac u farmaceutskoj industriji. Ipak, čak i uz višu cenu, tablete bi mogle biti pristupačnije od terapija koje zahtevaju redovne inekcije, kako zbog same proizvodnje, tako i zbog logistike primene.
Za sada, sve ostaje u fazi iščekivanja regulatornih odluka i daljih analiza. Ali već sada se među stručnjacima može čuti oprezni optimizam.
Ne zato što je pronađeno „čudesno rešenje“, već zato što se prvi put otvara realna mogućnost da se snažan efekat dosada rezervisan za injekcije prenese u svakodnevnu, jednostavniju terapiju. A koliko će to zaista promeniti praksu, zavisiće, kao i uvek, od mnogo više faktora nego što staje u jednu studiju.
