Priča o jednom malom, sjajnom predmetu sa Marsa tinja već godinama, ali tek sada počinje da dobija širu pažnju.
U centru svega je rover Curiosity, koji već više od decenije kruži kraterom Gejl i šalje slike koje se, ruku na srce, ne analiziraju uvek do poslednjeg detalja čim stignu na Zemlju. Neke od njih, kako se ispostavlja, znaju da „odleže“ u arhivama.
Upravo takav jedan kadar iz 2022. godine pokrenuo je novu rundu pitanja. Amaterski astronom Rami Bar Ilan, kopajući po javno dostupnim snimcima misije, naišao je na prizor koji se ne uklapa lako u poznatu sliku marsovskog pejzaža.
Na crvenkastoj, prašnjavoj površini, među stenama koje deluju gotovo uniformno, leži predmet dug oko 20 centimetara. Oblik mu varira između cilindra i konusa, sa jasno vidljivim ravnim završetkom.
Ono što najviše odskače jeste – sjaj. Površina reflektuje sunčevu svetlost, što je, bar prema dosadašnjim iskustvima, prilično netipično za marsovsko kamenje.
Na internetu su već krenula uobičajeni komentari: „reflektujuća cilindrična anomalija“, „marsovska kapica za žurke“, pa i ponešto maštovitije. Ali iza te ležerne terminologije ostaje činjenica da se predmet nalazi na oko osam kilometara od trenutne pozicije rovera, što ga čini dostupnim – makar u teoriji.
Kada je informacija stigla do Avi Loeba, tema je izašla iz uskog kruga entuzijasta. Loeb nije nepoznato ime; naprotiv, njegovi raniji stavovi o međuzvezdanom objektu Oumuamua izazvali su ozbiljne rasprave.
Tvrdio je da bi taj objekat mogao biti tehnološkog porekla, možda čak i neka vrsta sonde. Sličnu hipotezu izneo je i 2025. godine za kometu 3I/ATLAS, što mu je donelo veliku medijsku vidljivost, ali i određenu rezervu dela naučne zajednice.
Ipak, kada je reč o ovom predmetu na Marsu, Loeb ne ide tako daleko. Naprotiv, pristup mu je, bar na papiru, prilično prizeman. On otvoreno kaže da bi to mogao biti i komad otpada – deo samog rovera ili opreme koja je korišćena tokom sletanja. Ali, kako naglašava, postoji jednostavan način da se to proveri.
„Imamo anomaliju i imamo rover relativno blizu. Govorimo o nekoliko dana vožnje“, navodi Loeb u jednom od svojih tekstova. „Ako je to samo neobičan kamen, izgubićemo malo vremena. Ako nije, mogli bismo doći do značajnog otkrića.“ U toj logici, dodaje, ima i element odgovornosti prema onima koji finansiraju misiju – javnosti koja očekuje odgovore.
Međutim, NASA zasad ne pokazuje spremnost da menja plan. Zvanični odgovori ostaju u okvirima standardne procedure: misije se sprovode prema unapred definisanim naučnim ciljevima, bez improvizacija na osnovu pojedinačnih nalaza iz arhive. O poreklu objekta nema konkretnih komentara, niti naznaka da bi ruta rovera mogla biti prilagođena.
Tu negde počinje i tiši deo priče – onaj u kojem pitanja postaju glasnija od odgovora. Zašto je snimak iz 2022. prošao bez veće pažnje? I zašto se sada, kada je anomalija prepoznata, ne koristi prilika da se brzo proveri o čemu je reč?
U celoj priči postoji i prizemnija, možda čak i verovatnija linija razmišljanja. Marsovski roveri su i ranije nailazili na sopstvene tragove. Još 2012. godine, tokom sletanja Curiosityja, korišćen je sistem Sky Crane, čiji su delovi završili razbacani po površini. Kasnije je i rover Perseverance snimio komade zaštitnog materijala zaglavljene među stenama.
U tom svetlu, „sjajni cilindar“ može biti fragment toplotne zaštite, deo izolacije, možda čak i sitan element same konstrukcije – komad žice, deo točka, nešto što je jednostavno ostalo iza. Loeb i sam podseća na to: ako se traže tragovi vanzemaljske tehnologije, logično je prvo eliminisati tragove one zemaljske.
Ali ostaje ta nelagodna praznina između onoga što se vidi i onoga što se ne objašnjava. Što duže izostaje konkretan odgovor, to više prostora ostaje za nagađanja – od sasvim racionalnih do onih na ivici naučne fantastike.
I možda je baš tu ključ cele priče: ne u samom predmetu, već u načinu na koji se odlučuje šta zaslužuje pažnju, a šta ostaje da čeka u digitalnim arhivama, sve dok neko dovoljno uporan ne počne da postavlja pitanja.
‘Shiny’ geometric object spotted on Mars sparks call for NASA probe https://t.co/E3UokRs8hn pic.twitter.com/94rMy9blY8
— New York Post (@nypost) March 14, 2026
