Britanski analitičar Aleksandar Merkuris u video-komentaru pod naslovom „Starmer Finally Quits; BBC Admits Kiev Faces Donbas Crisis Losing Konstantinovka; Neocons Iran Rage“, objavljenom 22. juna, povezao je političku krizu u Velikoj Britaniji sa razvojem događaja u Ukrajini, rastućim tenzijama između Rusije i Zapada i pregovorima Vašingtona i Teherana o nuklearnom pitanju.
Merkuris navodi da je britanski premijer Kir Starmer najavio odlazak sa funkcije, ali ne odmah. Prema njegovim rečima, Starmer planira da ostane na čelu vlade do izbora novog lidera Laburističke partije, što bi moglo da potraje do kraja avgusta ili početka septembra ukoliko dođe do unutarstranačkog nadmetanja.
Analitičar smatra da je Starmer izgubio politički autoritet i podršku u parlamentu, ali da uprkos tome nastavlja da obavlja funkciju premijera.
Kao najizglednijeg naslednika Starmera, Merkuris navodi Endija Bernama, koji je nedavno postao poslanik nakon pobede na dopunskim izborima u Makerfildu.
Po njegovoj oceni, britanski politički sistem već praktično računa na Bernama kao budućeg premijera, zbog čega smatra da bi vlast mogla da bude preneta mnogo brže nego što je najavljeno.
Govoreći o stanju britanske ekonomije, Merkuris tvrdi da je politika Londona prema Rusiji i Ukrajini doprinela rastu energetskih troškova.
On navodi da su cene energije u Britaniji četiri puta više nego u Sjedinjenim Državama i ocenjuje da je prekid saradnje sa Rusijom kao najvećim evropskim proizvođačem energije imao ozbiljne posledice po privredni rast zemlje.
Značajan deo komentara posvećen je situaciji na frontu u Donbasu. Merkuris ističe da je BBC prvi put otvoreno objavio tekst o teškoj situaciji ukrajinskih snaga u Konstantinovki, gradu koji opisuje kao ključnu kapiju prema ostatku Donbasa.
U izveštaju britanskog javnog servisa navodi se da su ruske snage ušle u grad i pokušavaju da ga opkole, dok ukrajinski vojnici priznaju da je situacija izuzetno složena.
Analitičar osporava procene iz tog članka i tvrdi da je stanje na terenu mnogo nepovoljnije za Ukrajinu nego što BBC prikazuje.
Pozivajući se na ruske i ukrajinske vojne izvore, navodi da su Pokrovsk i Mirnograd već pod ruskom kontrolom, kao i da se ruske snage približavaju Dobropolju.
Prema njegovoj proceni, Konstantinovka je najmanje 95 odsto pod ruskom kontrolom, dok se preostale borbe svode na operacije čišćenja izolovanih ukrajinskih položaja.
U transkriptu se navodi da bi pad Konstantinovke otvorio put prema Kramatorsku i Slavjansku, koje Merkuris opisuje kao poslednja velika ukrajinska uporišta u istočnom delu zemlje.
On smatra da bi njihovo zauzimanje moglo da omogući Rusiji potpunu kontrolu nad Donbasom i procenjuje da bi se takav scenario mogao ostvariti pre jeseni ukoliko se sadašnji tempo ruskog napredovanja nastavi.
Istovremeno, ruske snage nastavljaju napade dronovima i raketama na ciljeve širom Ukrajine. Merkuris navodi da su pogođeni Odesa, Harkov i druga područja, kao i objekti povezani sa snabdevanjem gorivom u blizini linije fronta.
On prenosi i izjavu Denisa Pušilina da ruske snage nakon zauzimanja Raj-Aleksandrovke stiču sve veću mogućnost nadzora i dejstva prema području Slavjanska i Kramatorska.
Prema njegovim navodima, ukrajinske vlasti su već povukle deo vojne komande i civilne administracije iz Kramatorska, dok postoje izveštaji da pokušavaju da izmeste i pojedine industrijske kapacitete dublje u unutrašnjost zemlje. Merkuris ocenjuje da takvi potezi ukazuju na zabrinutost zbog daljeg razvoja situacije na frontu.
Ukrajina je u međuvremenu nastavila napade na rusku teritoriju. U komentaru se navodi da je tokom jednog od poslednjih napada prema Moskvi lansirano oko 80 dronova, za koje ruske vlasti tvrde da su oboreni pre dolaska do prestonice.
Pominju se i nepotvrđeni navodi o mogućem pogotku fabrike elektronske opreme u Voronježu projektilom Storm Shadow, mada za to, prema Merkurišu, nije bilo zvanične potvrde ruskog Ministarstva odbrane.
Komentarišući političke reakcije u Moskvi, Merkuris navodi da pojedini ruski zvaničnici sve otvorenije tvrde da sukob prevazilazi okvir posredničkog rata i da evropske države direktno učestvuju u konfrontaciji sa Rusijom.
Ipak, ukazuje da su pojedine oštre izjave naknadno uklonjene iz medijskih izveštaja, što tumači kao znak da Kremlj još ne želi direktnu eskalaciju sa evropskim državama.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva nema pozitivno mišljenje o Starmerovom mandatu i da ne očekuje značajne promene u odnosima sa Londonom nakon njegove smene. Prema Peskovljevim rečima, britansko-ruski odnosi nalaze se na najnižem nivou, a malo je verovatno da će novi britanski lider zauzeti bitno drugačiji stav prema Rusiji.
Peskov je takođe rekao da Rusija ozbiljno shvata pretnje upućene Belorusiji. Merkuris navodi da se očekuje razgovor Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka, kao i mogući dodatni koraci Moskve radi jačanja bezbednosti saveznika.
Veliki deo završnice komentara posvećen je ruskoj raketi Orešnik. Merkuris navodi da je dobio nove informacije o njenom razvoju, uključujući tvrdnje da sadašnja verzija koristi drugačije sisteme navođenja od ranije pominjanih žiroskopa GU503.
On iznosi procenu da koreni programa sežu do ruskih vojnih projekata pokrenutih nakon američkog povlačenja iz Sporazuma o protivbalističkim raketama 2002. godine i tvrdi da su brojni elementi sistema razvijani godinama pre nego što su objedinjeni u sadašnji projekat.
Merkuris se osvrnuo i na razgovore američke i iranske delegacije u Ženevi. Prema njegovim navodima, sastanak koji su predvodili Džej Di Vens sa američke i Abas Aragči i Mohamad Bager Galibaf sa iranske strane trajao je oko 18 sati.
On navodi da je nakon pregovora saopšteno da je postignut napredak i da je Iran pristao da ponovo primi inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju.
U nastavku komentara upozorava se na osetljivo stanje energetskog tržišta i značaj Ormuškog moreuza za globalno snabdevanje naftom.
Pozivajući se na analize Larija Džonsona, Merkuris navodi da postoji zabrinutost zbog zaliha dizel goriva i da Iran i dalje raspolaže značajnim instrumentima pritiska u pregovorima sa Zapadom.
Na kraju se osvrće na višesatni sastanak predsednika SAD Donalda Trampa i senatora Lindzija Grejema. Prema navodima iz komentara, razgovor je trajao oko četiri i po sata, što Merkuris tumači kao mogući znak ozbiljnih neslaganja unutar američkog političkog establišmenta oko politike prema Iranu i posledica nedavnih događaja na Bliskom istoku.
