Na početku Specijalne vojne operacije Rusija je imala stav da neće upotrebiti nuklearno oružje dok ne budu ugroženi njeni vitalni nacionalni interesi. Sada shvata da se preko vođenih avio bombi i krstarećih raketa koje Ukrajini daje Zapad ugrožavaju ne samo novopridružene teritorije, već i unutrašnjost Ruske Federacije, kaže general Mitar Kovač.
Uoči Specijalne vojne operacije Ruska Federacija jasno je uočila da ne može dalje da trpi udarce Zapada i da su ugroženi njeni vitalni nacionalni interesi.
Rusko političko i vojno rukovodstvo izvagalo je da mora da štiti te interese i jasno saopštilo svetu da niko ne sme da se meša u taj sukob i da je Zapad od Ukrajine stvorio pronacističku i pronatovsku tvorevinu.
Da bi Rusija bila sigurna, morala je da izvrši denacifikaciju i demilitarizaciju takve države, podseća Kovač, general u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Međutim, kako se urušavala vojna moć Ukrajine, na Zapadu su sve više bili spremni da vojnim sredstvima i novcem nadoknade slabost Kijeva. Sada se ponovo neko na Zapadu preigrao i misli da sve ubojitijim konvencionalnim snagama i sredstvima ima pravo da vodi konvencionalni rat sa Rusijom, rekao je Kovač u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
Do sada je, dodaje naš sagovornik, Rusija to nekako i tolerisala, ali ako se tako nastavi više neće moći, pogotovo ako se pored oružja Ukrajini budu upućivale i vojne jedinice.
Kovač podseća da je pokušano da se na nivou evropskog dela NATO napravi neki konsenzus, tako da svako shodno svojoj mogućnosti izdvoji deo snaga za zapadni deo Ukrajine. Međutim, kako kaže, samo je pitanje dana kada bi se ti kontigenti našli na frontu što bi neminovno dovelo do šireg konflikta koji bi sigurno prerastao u evropski rat.
Zapad prevršio svaku meru
Amerika, s druge strane, ne mari mnogo za evropske partnere i veoma je moguće da bi
pustila da se odvija takav rat bez nje, izuzimajući vazduhoplovnu podršku i obaveštajno izviđačku delatnost, ali sigurno ne bi učestvovala svojim kopnenim snagama.
Kad bi došlo do eskalacije tog rata, uveren je Kovač, Amerikanci bi bez problema mogli da kažu Evropljanima, baš kao i za budžet u okviru NATO, da je to njihov prostor, da je to njihov rat i da vide kako će i šta će.
Kovač komentariše i poruke koje poslednjih dana Rusija upućuje evropskim zemljama, kao i najavu manevara na kojima će se uvežbavati upotreba nestrateškog nuklearnog naoružanja.
„Rusija ne preti, već samo informiše, pre svega Britaniju i Francusku, da ukoliko upute svoje snage mogu da postanu mete ruskih raketnih jedinica i avijacije. Čini mi se da je Emanuel Makron to za sada ozbiljno shvatio.
Rusija je odavno imala pravo da se na ovakav način odnosi prema vodećim državama Zapada, još od onda kada su njihova borbena sredstva počela da dejstvuju po Krimu, po Belgorodskoj i Kurskoj oblasti pa čak da ugrožavaju i neke oblasti u okolini Moskve.
Ovo sada je prevršilo svaku meru i upozorenja u vezi s nuklearnim snagama govore u prilog tome da se radi o ozbiljnoj nameri. Rusija ne treba da troši svoje snage protiv toliko država koje sada ne daju samo oružje i opremu nego i vojnike.
Zašto bi ruska bezbednost bila ugrožena konvencionalnim ratom od toliko evropskih država kada je legitimno upotrebiti taktičko nuklearno oružje? Ukoliko bi došao veći kontigent zapadne vojske na prostor Ukrajine, do takvog sukoba sigurno bi i došlo“, kategoričan je Mitar Kovač.
Francuzi, Poljaci i Britanci na ukrajinskom frontu?
S druge strane, prema rečima Kovača, iako je ideolog i strateški usmerivač Zapada Amerika, Amerikanci su suzdržani u pretnjama Rusiji, za razliku od predsednika Francuske koji kaže da će biti spreman da angažuje francuske snage u slučaju proboja fronta ili nestanka mogućnosti ukrajinskih oružanih snaga da ga brane.
Taj eksperiment koji oni čine sa ojačanim bataljonom i različnim specijalnostima, smatra naš sagovornik, nanosi im političku štetu, a vidimo da i njihovo društvo ne daje podršku za vojno uplitanje u taj konflikt.
U tome bi, kaže Kovač, sem Francuske mogli da učestvuju Poljaci i Britanci, pri čemu Poljaci nakon iskustva koje su imali dajući jedinice i pojedince da ratuju u ukrajinskim uniformama takođe nemaju podršku javnosti.
Ne kažem da neće doći do slanja većeg vojnog kontigenta u Ukrajinu, ali za sada postoji ta politička opreznost, konstatuje Kovač.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi došlo do slanja evropskih vojnih kontingenata u Ukrajinu, Britanija bi mogla da angažuje svoje specijalne jedinica avijacije i pomorskih snaga, a Poljska i Francuska kopnene snage različitih rodova u većem obimu.
„Ne treba zaboraviti ni Rumuniju dok su baltičke zemlje u tom smislu manje značajne. Taj konflikt na prostoru Ukrajine ne bi sigurno mogao dugo da traje, a da ne postoji strateški odgovor Ruske Federacije i postoji legitimno pravo i mogućnost da ruske snage mogu da dejstvuju po strateškim ciljevima u Francuskoj, Poljskoj, Britaniji, u bilo kojoj državi koja bude učestvovala na značajniji način ili većim vojnim kontigentom na prostoru Ukrajine“, smatra Kovač.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
