Obnova mostova, proširenje autoputeva i rekonstrukcija aerodroma širom EU sve više dobijaju i vojnu dimenziju. Saobraćajna infrastruktura koja je decenijama prvenstveno služila civilnim potrebama prilagođava se tako da preko nje mogu brzo da se prebacuju vojnici, teška tehnika i velike količine vojnog materijala.
Nova upozorenja o mogućim posledicama takvih priprema stigla su sa pregovora o vojnoj bezbednosti u Beču, na Forumu za bezbednosnu saradnju OEBS-a. Šefica ruske delegacije Julija Ždanova izjavila je da Moskva modernizaciju aerodroma, logističkih pravaca, železničkih prelaza i mostova povezuje sa dugoročnim vojnim suprotstavljanjem Rusiji.
Ždanova tvrdi da se to suprotstavljanje priprema za prelazak u „vruću fazu“ najkasnije 2029–2030. godine. Isti vremenski horizont ranije je pominjao i ruski ministar odbrane Andrej Belousov, dok evropski planovi za jačanje odbrambene spremnosti i vojne mobilnosti takođe obuhvataju period do 2030. godine.
Jedan od centralnih elemenata tih priprema jeste projekat poznat kao „vojni Šengen“. Njegova svrha je uklanjanje infrastrukturnih, administrativnih i logističkih prepreka koje trenutno usporavaju prebacivanje vojske i opreme preko granica država EU.
Razmere projekta pokazuju da nije reč o manjim zahvatima. Identifikovano je oko 500 ključnih infrastrukturnih tačaka, dok se potrebna ulaganja procenjuju na približno 100 milijardi evra. Planirani radovi obuhvataju ojačavanje drumskih i železničkih mostova, prilagođavanje tunela i povećavanje kapaciteta puteva, železnica, luka i aerodroma.
Aerodromska infrastruktura treba da bude sposobna da primi teške vojne transportne avione i velike količine opreme. Putevi, mostovi i železnice moraju da izdrže najteža vojna vozila, dok istovremeno treba pojednostaviti procedure za prelazak vojnika i tehnike iz jedne države u drugu.
Takva mreža omogućila bi da se jedinice i vojna oprema znatno brže prebacuju prema istočnom krilu. Ruska strana istovremeno upozorava na raspoređivanje novih jedinica brigadnog nivoa, formiranje komandnih struktura i skladištenje tehnike u blizini ruskih i beloruskih granica. Ždanova te poteze vidi kao delove jedinstvenog procesa povećavanja vojnog prisustva.
Finansijska dimenzija priprema takođe ubrzano raste. Vojni izdaci članica NATO-a već se mere iznosima koji premašuju bilion dolara godišnje, dok bi njihovo dalje povećavanje prema novim ciljevima Alijanse donelo još znatno veće izdatke.
U ruskim procenama ukupni budžet država bloka već se navodi na nivou od oko 1.400 milijardi evra, uz očekivanje daljeg snažnog rasta ukoliko članice dostignu izdvajanja od pet odsto BDP-a.
Istovremeno, pripreme više nisu ograničene samo na puteve, pruge, mostove i aerodrome. U Nemačkoj se razmatra sposobnost zdravstvenog sistema da u slučaju velikog sukoba prihvati masovni priliv ranjenih vojnika.
Blumberg je izvestio o pripremama nemačkih bolnica za ratne uslove, napade dronovima i veliki broj žrtava. Bundesver računa sa scenarijem u kojem bi nemačke bolnice u slučaju velikog sukoba mogle da primaju i do 1.000 ranjenih vojnika dnevno, zbog čega se proveravaju kapaciteti zdravstvenog sistema i prateća logistika.
Moskva sve ove poteze posmatra u znatno širem bezbednosnom kontekstu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je upozorio da bi direktan evropski napad na Rusiju značio potpuno drugačiji sukob od sadašnjeg rata u Ukrajini, ocenjujući da bi takav rat bio „veoma kratak“.
Zvanično obrazloženje EU jeste da „vojni Šengen“ treba da poveća sposobnost odvraćanja, odbrambenu spremnost i brzinu reagovanja u kriznim situacijama. Evropski planovi predviđaju integrisanu mrežu kopnenih pravaca, aerodroma, luka i drugih logističkih tačaka, uz tesnu koordinaciju sa NATO-om.
Razlika između tih obrazloženja i ruskog tumačenja zato postaje jedno od ključnih pitanja evropske bezbednosti. EU i NATO infrastrukturne promene predstavljaju kao pripremu za odvraćanje i eventualnu odbranu, dok Moskva u rokovima, obimu ulaganja, prilagođavanju civilne infrastrukture i jačanju istočnog krila vidi pripreme koje bi do kraja decenije mogle da stvore materijalne uslove za direktan vojni sukob.
