Naslovnica ŽIVOT KLIMATOLOG: U Srbiji u budućnosti, doći će do promene klime – Evo...

KLIMATOLOG: U Srbiji u budućnosti, doći će do promene klime – Evo šta će se desiti

Zime kakvu poznajemo od ranije, s temperaturama ispod nule i snegom, neći biti u narednih 10 do 15 dana, kaže klimatolog Vladimir Đurđević.

U budućnosti, naglašava, doći će do promene klime u Srbiji, sa dosta suše i manje padavina, ali ipak neće biti moguće, našalio se, ovde gajiti banane.

Drugi je dan zime a dnevna temperatura ne pada ispod šest stepeni Celzijusa. Kada smo bili deca u ovo vreme uveliko smo spremali sanke, dok je današnjoj deci neizvesno i da li će uopšte videti sneg. Koliko će globalni porast prosečne temperature izmeniti klimu u Srbiji i da li smo već svedoci toga, Đurđević kaže: „Što se tiče narednih dana, biće oko 28. ili 29. decembra malo zahlađenje, možda i neka susnežica, ali će se temperatura posle toga opet vratiti na plus, za 31. decembar prognozira se oko 8 stepeni“.

[adsenseyu1]

Kako je rekao, od zime, u smislu ledenih dana s temperaturom ispod nule, verovatno neće biti u narednih 10 do 15 dana. A sve ređe ćemo viđati i sneg, kaže.

„Planeta je u procesu klimatskih promena, čovečanstvo je sagorelo puno fosilnih goriva u prošlosti i sagorevamo sve više i više. Ove godine će emisije ugljen-dioksida na globalnom nivou zbog sagorevanja fosilnih goriva biti veće nego 2018. godine. Zbog efekta staklene bašte temperature su sve više i više, što znaci da će kod nas zime biti sve blaže, zimska sezona sve kraća i to može za posledicu da ima, recimo, za hidrološki ciklus, pošto snežnog pokrivača neće biti, niski vodostaj“, kazao je Đurđević u Danu uživo.

[adsenseyu5]

Sve se, kaže, nadovezuje jedno na drugo.

„Biće i manje snega, ne svake godine, ali upoređujući poslednje zime u odnosu na one iz 20. veka, ove su vrlo drugačije. Merenja u Beogradu počela su 1888. godine. Ovo je bila najtoplija jesen u Beogradu od kada su počela merenja. Godina 2019. će verovatno biti najtoplija ikada od kad postoje merenja. Prošla godina je bila privremeno rekordna, ali ova će biti toplija nego 2018. Uspeli smo eto da u dve godine oborimo dva puta rekord što se tiče Beograda i Srbije“, kazao je gost N1.

Prema njegovim rečima, klima na planeti je promenjena i verovatno će nastaviti u tom pravcu, s obzirom da se fosilna goriva, kaže, i dalje koriste bez ikakvih restrikcija.

[adsenseyu4]

Na pitanje koja je granica do kada možemo da reagujemo kao čovečanstvo, Đurđević kaže: „Sve zemlje su potpisale Pariski sporazum o klimi. U okviru tog sporazuma predviđeno je da je sigurna granica dva stepena. Mi smo sad topliji otprilike za jedan stepen i prema Pariskom sporazumu, bilo bi dobro da zaustavimo taj porast temperature na dva posto. To znači da bi fosilna goriva trebalo da prestanu da se koriste negde oko polovine 21. veka. U tom slučaju bismo se zaustavili na ta dva stepena. Onda bismo mogli da se adaptiramo na promenu klime, zato što ako budemo prešli ta dva stepena, smanjuje se mogućnost da se adaptiramo na klimatske promene, a da zadržimo komfor života“.

Bio je, kaže, veliki pritisak u toku potpisivanja sporazuma da granica bude 1,5 stepeni. Međutim, šanse da će se zadržati na 1,5 stepen su male, gotovo nikakve, dodaje.

[adsenseyu5]

„O klimi se pregovara gotovo 20 godina, postoje neki pomaci, zemlje su danas svesnije tog problema i spremne su da u tome učestvuju. Ali, kada hoćemo da podvučemo crtu i vidimo šta je urađeno, vidimo da je malo toga čime možemo da se pohvalimo. I vrlo malo zemalja koje zaista ulažu sve napore da urade nešto. EU je predvodnik promena, SAD su napustile sporazum, Kina se pokolebala zbog ekonomskih efekata, Rusija se isto koleba, ali je ratifikovala Pariski sporazum“. kazao je gost N1.

Radi se o, kako kaže, kompleksnom problemu. „Sve u svemu, situacija je vrlo neizvesna, teško će biti da se uradi ta transformacija“, dodaje.

O tome gde se Srbija nalazi u svemu, Đurđević kaže: „U Srbiji se trenutno izrađuje klimatska strategija, to će biti prvi naš strateški dokument. Najavljuje se da bi trebalo da bude usvojena sledeće godine. Kažem trebalo, jer godinama unazad pokušava se da ona bude usvojena, nikako da se to i uradi. Strategija bi trebalo da nas malo približi tim evropskim ciljevima, da postanemo malo ambiciozniji. Mi smo potpisali i ratifikovali u Skupštini Pariski sporazum. Obećanja su vrlo skromna, moramo biti ambiciozniji“, izjavio je.

[adsenseyu1]

Manje reke u centralnom i južnom delu Srbije mogle bi da presuše

Govoreći o tome koliko će se klima na ovim prostorima promeniti, klimatolog kaže da će rezerve vode biti znatno manje, pogotovo u letnjim mesecima.

„Kada razmatramo sve scenarije, vidimo smanjenje protoka vode u našim rekama. Mi već danas možemo da detektujemo da se zalihe vode koja je usladištena u zemlji, smanjuju. Centralni i južni delovi zemlje, koje zavise od te vode…Kroz Vojvodinu prolaze te tranzitne vode, pa nije problem, ali su u južnim i centralnim delovima zemlje ti vodni resursi ograničeni, pa je važno koliko je kiše palo i koliko isparilo, i u tom smislu su malo ranjiviji. U tim oblastima u budućnosti će sigurno biti problema s niskim vodotocima u toku leta, a male reke su u opasnosti da budu potpuno isušene. To je scenario u slučaju neispunjenja Pariskog sporazuma“, naveo je Đurđević.

[adsenseyu4]

I u slučaju ispunjenja sporazuma, nismo u nekoj zavidnoj poziciji, dodaje.

„Ljudima je jasno da ćemo se mi u najboljem slučaju zaustaviti na dva stepena više temperature. Mi smo se poslednjih 100 godina zagrevali do ovog jednog stepena, a sad će sve to što smo viđali u posledniih 100 godina biti brže, brže će se dešavati i biće teže odgovoriti na te izazove“, kazao je.

Poljoprivrednici prvi prepoznali problem

Đurđević napominje i da se vidi da se globalno dešavaju sihrone promene, da nije u pitanju samo da se na nekom mestu izbiju požari, nego da se događaju istovremeno na više mesta.

[adsenseyu6]

„Poljoprivreda je sektor u Srbiji koji će biti jako ugrožen iz više razloga, posebno zbog tih anomalija, pogotovo suše, ona će postati neka vrsta normalne kod nas u budućnosti. Poljoprivreda onda može da trpi i zbog smanjenih prinosa i lošijeg kvaliteta roda. Pojavljuju se bolesti i štetočine koje se nisu javljale kod nas ranije. To je fabrika na otvorenom i zavisi od klime“, naglašava gost N1.

Poljoprivrednici su, kaže, među prvima uočili problem klimatskih promena, jer su bili direktno pogođeni.

„I zbog toga su pre svih postali zainteresovani da budu aktivni u procesu. Treba da se razmišlja o menjanju kulture koje gajimo. Pa su se, recimo, počele da uzgajaju neke sorte vinove loze koje ranije nisu uspevale kod nas. Mada, neće biti scenarija da će u Srbiji rasti banane, kako pričaju neki, ali neke vrste transformacija će moći da se dese“, naglasio je Đurđević.

Miona Živić (N1 Beograd)

[adsenseyu5]
[adsenseyu6]