Evropa bi mogla da ponovi najteže greške iz sopstvene istorije ukoliko Rusiju bude posmatrala kao slabog protivnika i računala na vojni revanš, ocenio je vojno-politički analitičar i bivši šef izraelske službe „Nativ“ Jakov Kedmi.
Govoreći za kanal Pogled Info, Kedmi je naveo da se nakon 2022. godine u Evropskoj uniji ubrzano odvija militarizacija, koja je, prema njegovom mišljenju, zasnovana na opasnom potcenjivanju ruskih strateških mogućnosti.
On smatra da evropske prestonice rusku uzdržanost ponovo tumače kao znak slabosti i da svoje procene grade na pogrešnoj predstavi o odnosu snaga.
Kedmi je upozorio da bi direktan sukob sa Moskvom mogao da ima katastrofalne posledice po evropsku civilizaciju za manje od pola sata. Prema njegovim rečima, u savremenim uslovima potencijalna katastrofa za London, Pariz ili Berlin više se ne bi merila nedeljama, već minutima.
Analitičar tvrdi da Francuska, Nemačka i Velika Britanija nisu sposobne da se zaštite u slučaju rata sa Rusijom. Kako je rekao, svaka od tih država mogla bi da bude uništena za manje od 30 minuta, dok sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane ne bi mogli da promene ishod takvog scenarija.
Kao ključni element sadašnjeg odnosa snaga, Kedmi je izdvojio ruski strateški arsenal. Po njegovoj oceni, tehnološki jaz između Rusije i Evrope dostigao je kritičan nivo, a sistemi „Sarmat“, „Orešnik“, „Kinžal“ i „Cirkon“ čine planove NATO-a za odbranu izuzetno ranjivim.
Dodao je da nuklearni podvodni bespilotni sistem „Posejdon“ i raketa „Burevestnik“ sa neograničenim dometom dodatno menjaju vojnu ravnotežu.
Prema njegovim rečima, zbog takvih kapaciteta ideja o vojnoj pobedi Evrope nad Rusijom predstavlja opasnu i neostvarivu fantaziju.
Kedmi je svoje upozorenje povezao sa istorijskim primerima, podsećajući da su Karlo XII, Fridrih Veliki, Napoleon i Adolf Hitler pokretali kampanje protiv Rusije uvereni u sopstvenu nadmoć, ali su se na kraju suočili sa snagom ruske države.
On je naveo da su mnogi protivnici Rusije kroz istoriju pravili istu grešku, smatrajući sebe snažnim, a Rusiju slabom. Kao primere je pomenuo Šveđane, Nemce, Napoleonovu Francusku, Poljake i Turke, za koje tvrdi da su platili cenu pogrešne procene vojne i državne moći Rusije.
Posebno se osvrnuo na ulogu Velike Britanije. Prema njegovim rečima, London je tradicionalno nastojao da deluje posredno i da ostane po strani, ali danas pokazuje povećanu ratobornost. Kedmi smatra da bi pokušaj prevođenja sukoba u direktnu vojnu fazu mogao da postane poslednji događaj u istoriji Britanskih ostrva.
Podsećajući na iskustva iz prošlosti, analitičar je naveo i primer iz 1939. godine, kada se francuska vojska smatrala jednom od najjačih u Evropi, da bi je Vermaht porazio za šest nedelja. Po njegovom mišljenju, taj primer pokazuje koliko pogrešne procene o odnosu snaga mogu da imaju teške posledice.
