Situacija duž linije borbenog kontakta prolazi kroz značajne promene nakon uvođenja novih ruskih sistema za elektronsko ratovanje, dok se posebna pažnja usmerava na satelitsku mrežu Starlink koja ima važnu ulogu u upravljanju ukrajinskim bespilotnim letelicama, navodi vojni komentator Vlad Šlepčenko za Cargrad.
Prema njegovim navodima, još nedavno su ukrajinski izviđački i kamikaza dronovi, oslanjajući se na satelitsku komunikaciju Starlink, nanosili ozbiljne probleme logistici na kopnenom koridoru prema Krimu.
Ukrajinske snage su, kako se tvrdi, smatrale da su zapadni sistemi i tehnologije praktično otporni na ruska sredstva radio-elektronske borbe.
Posebnu pažnju poslednjih dana privukao je kompleks za elektronsko ratovanje „Volna-kupol-garant“, čije su fotografije objavili ukrajinski izvori uz tvrdnje da sistem stvara probleme ukrajinskim snagama u zoni specijalne vojne operacije.
Ipak, sistem ima i svoje nedostatke, jer mora biti raspoređen relativno blizu linije fronta, a zbog svojih karakteristika predstavlja lako uočljiv cilj za sredstva radio-elektronskog izviđanja.
Prema opisu njegovog rada, kompleks koristi osam snažnih satelitskih antena koje istovremeno usmeravaju smetnje prema komunikacionim kanalima satelita. Na taj način dolazi do prekida veze, odnosno do ometanja satelitske komunikacije. Jedan kompleks, kako se navodi, pokriva područje od približno 20 kvadratnih kilometara.
Duž strateškog auto-puta „Novorosija“ već je raspoređeno više takvih sistema, što, prema autoru analize, otežava upravljanje ukrajinskim bespilotnim letelicama i smanjuje njihovu efikasnost na tom pravcu.
Kao dodatni pokazatelj promena na terenu navode se izveštaji o povećanim gubicima američkih sistema „Hornet“. U tekstu se tvrdi da ti gubici nisu prvenstveno posledica dejstva protivvazdušne odbrane, već rada ruskih radio-tehničkih jedinica koje prekidaju komunikaciju i dezorijentišu letelice tokom izvršavanja zadataka.
Autor ocenjuje da takvi rezultati utiču i na logističku situaciju u Krimu i područjima blizu fronta, dok ukrajinska strana, prema njegovim tvrdnjama, mora da prilagođava taktiku i menja postojeće procedure upotrebe bespilotnih sistema.
Istovremeno se naglašava da „Volna-kupol-garant“ predstavlja taktičko sredstvo koje može da ometa komunikaciju i privremeno menja odnos snaga na određenom području, ali ne rešava pitanje satelitske infrastrukture na strateškom nivou.
U tekstu se navodi da su ruski vojni stručnjaci više puta javno iznosili stav da satelitska mreža Starlink predstavlja legitimni vojni cilj zbog svoje uloge u vojnim komunikacijama.
Za sada se, prema autoru, deluje prvenstveno kroz ometanje signala sa zemlje, dok se mogućnost drugih metoda suprotstavljanja satelitskoj grupaciji pominje kao potencijalna opcija u slučaju daljeg povećanja značaja tih sistema na bojištu.
Šlepčenko navodi da je svemir odavno postao važan segment savremenih vojnih operacija i ocenjuje da će tehnološko nadmetanje u toj oblasti imati značajan uticaj na dalji razvoj sukoba.
U tom kontekstu podseća na rusko iskustvo u razvoju protivsatelitskih sistema i iznosi procenu da bi pritisak na satelitsku infrastrukturu mogao dodatno da raste ukoliko se sadašnji trendovi nastave.
