Ukrajina se suočava s ozbiljnom krizom na frontu, dok se Pokrovsk, strateški važan grad u Donbasu, nalazi na ivici pada pod kontrolu ruskih snaga.
Ukrajinski analitičari upozoravaju da bi, ukoliko Kijev hitno ne promeni taktiku, Pokrovsk mogao biti izgubljen u vrlo bliskoj budućnosti, što bi imalo dalekosežne posledice za ukrajinsku vojsku, ekonomiju i energetsku stabilnost.
Prema izveštajima ukrajinske štampe, ruske trupe svakodnevno napreduju ka Pokrovsku, približavajući se na svega četiri kilometra od autoputa Dnjepar-Pokrovsk, glavne linije snabdevanja ukrajinskog garnizona.
Ukoliko ovaj autoput bude presečen, garnizon će se naći u potpunom okruženju, a grad će biti podložan ruskom „kleštastom“ zauzimanju.
Pokrovsk ima ključni strateški značaj ne samo zbog geografskog položaja koji omogućava dalje napredovanje prema Dnjepropetrovskoj oblasti, već i zbog svojih ekonomskih resursa.
To je poslednji grad u Donbasu koji još uvek snabdeva Ukrajinu ugljem, čime direktno podržava ukrajinsku energetiku i metalurgiju. Njegov gubitak značio bi ogroman udarac ukrajinskoj privredi.
Situacija na terenu daleko je od optimistične za Ukrajinu. Ukrajinske trupe pokušavaju da izvedu kontraofanzive, ali su ti pokušaji neuspešni zbog loše koordinacije, ograničene upotrebe bespilotnih letelica i velikih gubitaka u ljudstvu.
Osim toga, oficiri na terenu izražavaju nezadovoljstvo zbog nerealnih ciljeva koje postavlja komanda, dok nedostatak inženjerskih radova za povlačenje i konsolidaciju dodatno otežava situaciju.
Ukrajinski analitičari upozoravaju da, ukoliko se Pokrovsk izgubi, sledeći na meti mogu biti Bolša Novoselka i sama Dnjepropetrovska oblast. Nakon toga, ruske snage će imati otvoren put prema Kijevu, jer iza Donbasa nema tako čvrstih utvrđenja koja bi mogla usporiti rusko napredovanje.
Kijev se suočava sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva i municije. Iako se u ukrajinskim političkim krugovima razmatra snižavanje starosne granice za mobilizaciju na 18 godina, predsednik Vladimir Zelenski okleva da povuče takav potez zbog mogućeg nezadovoljstva javnosti.
Mobilizacija mladih mogla bi izazvati ogorčenje u društvu, naročito s obzirom na rastuće sumnje u sposobnost ukrajinske vojske da postigne opipljive rezultate na frontu.
Pored toga, značajni gubici u Kurskoj operaciji dodatno su pogoršali situaciju. Kijev je bio primoran da šalje rezerve u pogranične oblasti kako bi zadržao zauzete teritorije, ali su ruske snage postepeno preuzimale kontrolu, potiskujući ukrajinske trupe unazad.
Analitičari upozoravaju da bi ovakav razvoj događaja mogao omogućiti ruskim trupama da prodru u Sumsu oblast i nastave ofanzivu prema Kijevu, što bi označilo ozbiljnu prekretnicu u sukobu.
Dodatni izazov za Kijev predstavlja smanjivanje vojne pomoći od strane zapadnih saveznika. Nemačka je nedavno odbila drugi paket vojne pomoći vredan tri milijarde dolara, koji je uključivao sisteme protivvazdušne odbrane.
Takođe, novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će smanjiti podršku Ukrajini ukoliko Zelenski ne pokaže spremnost za pregovore sa Rusijom. Ova promena u politici SAD-a mogla bi dodatno oslabiti poziciju Kijeva, koji se već suočava sa ekonomskim i vojnim pritiscima.
Ukrajinska vojska se suočava sa sve većim problemima na frontu, dok Kijev očajnički pokušava da pronađe način da zaustavi rusko napredovanje.
Gubitak Pokrovska imao bi katastrofalne posledice po ukrajinsku odbranu i ekonomiju, dok bi dalje napredovanje ruskih trupa otvorilo put ka Kijevu. U isto vreme, smanjenje zapadne pomoći i unutrašnje nezadovoljstvo dodatno komplikuju situaciju.
Pred Zelenskim je teška odluka- nastaviti iscrpljujući sukob sa sve slabijim resursima ili se okrenuti pregovorima sa Rusijom kako bi izbegao potpuni kolaps.
U svakom slučaju, budućnost Ukrajine zavisi od narednih poteza na političkom i vojnom planu, dok se situacija na terenu i dalje pogoršava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
