Učesnicima beogradske Međunarodne konferencije „Od agresije do novog pravednog poretka“ obratio se i general Leonid Ivašov koji je svoje početne i završne reči izgovorio na korektnom srpskom.
Sve što je rekao ima utoliko veću težinu što je u vreme agresije na SRJ 1999-te rukovodio ruskom vojnom diplomatijom.
Fakti prenose njegovo obraćanje u celini:
Zdravo, draga moja braćo, branioci otadžbine, mira i pravde!
Pre četvrt veka, aktom fašističke agresije protiv SRJ počela je operacija uništavanja ostataka socijalizma u Evropi i uništavanja slovenskog pravoslavnog sveta.
Prethodno su bili likvidirani Sovjetski Savez, varšavski ugovor, socijalistički lager i razorena velika Jugoslavija. Sve je to bilo rezultat izdaje sovjetske, a potom i ruske vladajuće elite.
SRJ bila je ostrvo okruženo neprijatljeskim silama, bez pouzdanih prijatelja i savezničkih država. SAD i njeni sateliti su u interesu svog poretka čistili Evropu da postane teritorija
bez granica i država bez nacionalnih interesa, a da njeno stanovništvo liše ljudskosti i da ga učine poročnim.
Lišavanje svetosti duhovnog prostora Srbije bilo je glavni cilj agresije. Zato su primarno uništavani pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji i druge svetinje.
Uništavana je svst o opšteslovenskom savezu koji je građen pod rukovodstvom Rusije.
Podsećam da je ruska spoljna politika u 18. i 19. veku dosledno sledila kurs da je Moskva Treći Rim koji je na sebe dobrovoljno preuzeo božansku misiju čuvanja i zaštite čistote Hrišćanstva, pravoslavnih vrednosti i pravoslavnih naroda.
Ta misija je postala geopolitička doktrina Rusije.
Upravo u balkanskim Slovenima Rusija je videla svoje pouzdane duhovne saveznike i braću u Hristu.
Dana 23. decembra 1867, ministar spoljnih poslova Rusije Gorčakov napisao je Gospodaru (imeratoru, prim. prev.) Aleksandru Drugom:
„Mi moramo nastaviti svoju misiju zaštitnika hrišćanskih naroda, pokazujući im da je Rusija njihov jedini iskreni i postojani prijatelj, koji iz toga neće izvlačiti nikakvu korist za sebe. Oslobođenje hrišćanskog Istoka može se izvesti samo uz pomoć Rusije.“
Staljin je tokom Drugog svetskog rata i posle Pobede planski u praksi realizovao doktrinu Moskva-Treći Rim, braneći interese balkanskih naroda. Ali, ni protivnik nije dremao.
Dana 19. marta 1953. godine, SAD su donele plan kako da psihološki izeksploatišu smrt Staljina. Taj plan je učinjen javnim 2020. godine. U njegovom uvodnom delu se govori:
„Moramo razraditi plan psiholoških operacija koji će biti sastavni deo sveobuhvatnog i odlučnog programa eksploatacije smrti Staljina i prenosa vlasti u nove ruke, da bismo obezbedili realni progres u ostvarivanju svojih nacionalnih ciljeva“.
U tom istom američkom dokumentu, jasno se govori da je potrebno stalno potiskivati Sovjetski Savez sa Balkanskog poluostrva i odvraćati narode od njegovog uticaja.
Uzgred, takav plan je proglasio i Bžežinski prema Jugoslaviji, 1978. godine, u Švedskoj, na međunarodnom kongresu. On je tada jasno priznao da SAD imaju plan pod nazvom „O budućnosti Jugoslavije posle smrti Josipa Broza Tita“.
Posle smrti Josipa Staljina počela je epoha velikih izdaja. Prvo se pojavio Hruščov, koji je na položaj došao uz pomoć pomenutog američkog plana. Hruščov, koji je osuđivao politiku Staljina, time je izazvao pukotine u međunarodnom socijalističkom pokretu.
Osamdesetih godina je na scenu svetske istorije stupio Gorbačov, kojeg su nazivali i „Najboljim Nemcem godine“. A on je planski razvalio Varšavski ugovor, Sovjetski Savez i socijalistički lager, a sve to radi prijateljstva i zbližavanja sa SAD i Velikom Britanijom.
Na kraju se pojavio Jeljcin koji je razvalio i izdao ne samo SSSR nego i veći deo čovečanstva jer su dve trećine sveta bile za socijalistički put razvoja.
Jeljcinov govor u Kongresu SAD bio je akt globalne i najveće izdaje u istoriji. Citiram akt njegove izdaje u Kongresu SAD, do kojeg je došlo 17. jula 1992.godine:
„Pao je i pao je zauvek – komunistički idol koji je po celoj planeti sejao socijalnu mržnju i neprojateljstvo, praćene surovošću bez presedana, koji je držao ljudsku zajednicu u strahu. Komunizam i sloboda su nespojivi“.
Jeljcin je svoj izdajnički nastup završio rečima: „Gospode, blagoslovi Ameriku“.
Upravo sa dopuštenjem Jeljcina, Anglosaksi, Vatikan i NATO su pristupili uništavanju Jugoslavije. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je glasalo za sankcije protiv SRJ. Ministarstvu odbrane Rusije bila je zabranjena vojno-tehnička saradnja sa Jugoslavijom.
Milošević se lično obraćao Jeljcinu ali je bio odbijen i u tome da ruska vojska bude dislocirana na teritoriji SRJ, a to je tražio zadugo pre agresije na Jugoslaviju.
Početak bombardovanja SRJ ruski narod je primio kao sopstvenu tragediju. Održavani su mitinzi podrške Srbiji sa mnogo hiljada učesnika. Stotine dobrovoljaca htele su da se sa oružjem u rukama bore u redovima svoje srpske braće.
Ministarstvo odbrane Rusije je uz podršku Jevgenija Primakova pružalo svu moguću pomoć braći Srbima, a da je tako bilo – znaju mnogi generali koji su ovde u sali prisutni.
U suštini, kopnenu operaciju NATO onemogućili su smelost i heroizam srpskog naroda i njegove armije, a takođe i politička, informativna i vojno-tehnička podrška čestitog dela Rusije, pre svega onog u ruskom Ministarstvu odbrane!
Više od toga nismo mogli, a ponešto nismo ni stigli da uradimo.
Koristeći se time što je Jeljcin bio stalno pijan, mi smo zajedno sa Generalštabom SRJ isplanirali i izveli marš ruskih padobranaca, takozvani Marš na Prištinu, koji je izavao ushićenje u celom svetu.
Odajući dug sećanju na predsednika Slobodana Miloševića sa kojim sam imao priliku da mnogo opštim i da ga branim u haškom Gestapou, hoću da kažem da se on hrabro borio za Srbiju i srpski narod. Ali, mislim da je predsednik Milošević isuviše verovao u pravednost međunarodnog prava i američko-natovskim obećanjima. Ovo sam i njemu govorio.
U ondašnje događaje u Jugoslaviji, a potom u događaje u Ukrajini, široko je ubacivan i ubacuje se princip britanskog špijuna na Bliskom Istoku Lorensa od Arabije: „Naš zadatak je da navedemo Arape da ratuju protiv Arapa za britanske interese“.
A danas primenjujući te reči na Slovene, taj princip izgleda ovako: navesti Slovene da se bore protiv Slovena za američko-britanske i oligarhijske interese.
Odajem poštu mojoj braći Srbima koji nisu pognuli glave pred NATO, pred tim novim fašizmom, jer su se borili hrabro protiv nadmoćnih sila protivnika, braneći ne samo sebe, nego i intelektualno-duhovnu suštinu čoveka kao razumnog bića.
Branili su i Evropljane koji se sada pretvaraju u jednopolne biološke robote, postajući u suštini robovi SAD i oligarhijskog sveta.
Vi niste kapitulirali na bojnom polju.
Hvala vam!
Moj bugarski prijatelj, general Stojan Topalov, na pitanje zašto je Bugarska ušla u NATO, odgovorio mi je: „Sve organizacije u koje je Bugarska stupala pod prisilom, raspale su se“.
Smatram da će se NATO uskoro raspasti. A šta će biti sa Slovenima čije su zemlje sada članice NATO? Ko će biti centar njihovog privlačenja i objedinjavanja?
Samo vi, srpska braćo! Kao što ste sada za Rusiju praktično jedini iskreni saveznici.
Rusija počinje da se oporavlja od izdajništva i političkih gluposti. U Rusiji su u toku ozbiljne promene i potrebni su joj pouzdani duhovni saveznici.
Drži se bratska Belorusija. Nadam se da će se u slovenski svet vratiti i Ukrajinci.
Velikom Ruskom svetu su potrebni Srbi kao primer i kao slika budućnosti. A Srbima je potrebna velika ruska Rusija.
Živela Srbija!
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
