Ekonomske veze koje su u usponu, jedan od najjasnijih znakova kineske želje da preoblikuje globalnu geopolitiku u svoju korist koristeći trgovinu — i to na račun SAD, a ekonomsko prijateljstvo Kine i Rusije moglo da uzdrma svet, piše „Fajnenšel tajms“
U poslednjih deset godina izvoz Srbije u Kinu je porastao više od 185 puta. Srpska ekonomija je u Kinu 2012. izvezla robe za svega 6,4 miliona dolara, a 2023. čak 1,2 milijarde. Uporedo sa rastom prodaje naše robe na ovom dalekom tržištu, raste i i uvoz.
A upravo taj rast je bio povod da „Fajnenšel tajms“ Srbiju, uz Rusiju i Mađarsku svrsta među „prijateljske zemlje“ u koje je uvoz iz Kine drastično porastao u poslednjih pet godina.
FT navodi da ekonomske veze između Kine i Rusije cvetaju, ali da se suočavaju sa pritiskom zapadnih sankcija, za koje se očekuje da će biti važan fokus razgovora tokom 43. susreta dva lidera, Vladimira Putina i Si Đinpinga. Bilateralna trgovina iznosila je 240 milijardi dolara prošle godine, 26 odsto više u odnosu na godinu dana ranije, prema podacima kineske carine, pri čemu je Kina isporučila robu, od automobila i industrijskih mašina do pametnih telefona, dok je ruske energente plaćala milijardama dolara.
Analitičari na koje se FT poziva kažu da su ekonomske veze koje su u usponu, jedan od najjasnijih znakova kineske želje da preoblikuje globalnu geopolitiku u svoju korist koristeći trgovinu — i to na račun SAD i zbog toga ističu da bi ekonomsko „prijateljstvo“ Kine i Rusije moglo da uzdrma svet.
Druga po veličini svetska ekonomija tvrdi da je najveći trgovinski partner 120 zemalja i da sa većinom država posluje bez obzira na njihovu politiku. To joj daje rastuću ulogu ekonomskog pokretača velikog broja zemalja, uključujući one koje su antagonističke prema Zapadu predvođenom SAD, kao što su Rusija, Belorusija, Iran, Severna Koreja i Venecuela.
Ukidanje carina vetar u leđa rastu trgovine
Srbija je u oktobru prošle godine potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, čiji značaj je apostrofiran i nedavnom posetom kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu. Stručnjaci ukazuju da će ukidanje carina dati vetar u leđa rastu robne razmene i da bi Srbija mogla imati koristi zbog povećanog obima trgovine i veće konkurencije, ali i zbog šanse za veći priliv investicija iz Kine.
Sporazum obuhvata 10.412 tarifnih pozicija, ili jednostavnije srpskih proizvoda na koje će biti odjednom ili postepeno ukinute carine i 8.930 kineskih proizvoda. Za oko 60 odsto tarifnih oznaka, carine bi trebalo da budu ukinute od 1. jula, dodatnih oko 16 odsto posle pet godina, još oko 10 odsto posle deset godina, a još oko četiri odsto nakon 15 godina. Kada posle 15 godina prođe prelazni period, za oko 90 odsto tarifnih oznaka neće biti carine.
Na listi proizvoda koje najviše uvozimo iz Kine na prvom mestu je nerazvrstana roba, zatim pametni telefoni, razne mašine i delovi gasnih turbina. Jedna od najvećih koristi za građane kao potrošače i privredu od ovog sporazuma moglo bi biti pojeftinjenje uvozne robe iz Kine zbog smanjenja i ukidanja carina, dok s druge strane, ekonomisti ukazuju da to znači manji prihod u budžet od carina.
Kineske kompanije najveći izvoznici iz Srbije
Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija, najveći izvoznici iz Srbije u 2023. godini bile su kineske kompanije. Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika prošle godine bila je sedam milijardi evra, od čega su trećinu tog iznosa ostvarile firme koje na inostranim tržištima prodaju bakar, zlato i čelik.
Na prvom mestu je „Ziđin majning Srbija“, vlasnik rudnika „Čukaru Peki“, a na drugom „Ziđin koper“. Na trećem mestu je „Hbis grupa Srbija“, vlasnik železare u Smederevu.
Njihovo poslovanje doprinelo je da vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu budu rude bakra i koncentrati u visini 68 odsto ukupnog izvoza i katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra sa 24 odsto izvoza.
Prošle godine je izvezeno rude i koncentrata bakra u vrednosti 842,6 miliona dolara i 301 milion dolara proizvoda od bakra. Ako tome dodamo da je iza bakra najvažniji izvozni proizvod drvo, i to uglavnom neobrađeno ili prosto obrađeno sa 32,5 miliona dolara, dođemo do toga da je Srbija zapravo sirovinska baza, naravno u okviru svojih skromnih mogućnosti, drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.
„Ovo je političko partnerstvo iz koga je proizašla i prilika za privredu, pre svega zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji postaje funkcionalan od jula ove godine. Činjenica je da mi tamo izvozimo uglavnom sirovine, čelik, bakar, rezanu građu i drugo. Imamo vrlo visok deficit u razmeni, gotovo 3,5 milijarde evra, prema podacima za 2023. Bilo bi dobro da se promeni ta izvozna struktura, odnosno da se smanji deficit, a to znači da kinesko tržište bude dostupnije za naše, na primer, prehrambene proizvode“, smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.
S druge strane, iz Kine smo prošle godine uvezli robu vrednu 4,86 milijardi dolara. Pre deset godina, vrednost uvezene robe je bila je 1,5 milijardi dolara.
Stručnjaci ukazuju da će, domaći privrednici, pre nego što iskoriste mogućnosti koje im nudi sporazum sa Kinom, morati da povećaju proizvodnju, ali i da razmotre koliko im se prodaja zbog skupog transporta isplati.
Agroekonomista Milan Prostran za RT Balkan kaže da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini dvosmerna ulica, da traži dobru organizaciju i ozbiljan razvojni program, ali i mnogo novca. On smatra da Srbija, da bi povećala izvoz, mora prvo da unapredi proizvodnju, a da će to biti teško bez konkretnih investicija.
„Moramo, ako želimo da budemo ozbiljni partneri, pre svega da sebe organizujemo, da vidimo šta mi to stvarno možemo da proizvedemo. Sa sadašnjim stočarstvom ne možemo da napravimo ozbiljne korake, jer od takozvana četiri K, koja su najvažnija u trgovini, mi imamo samo jedno, a to je kvalitet junećeg mesa, dok nam nedostaju količina, konkurentnost i kontinuitet. Mi ni kapacitetom bivše Jugoslavije nismo mogli da odgovorimo na zahteve kineskog tržišta“, ukazuje Prostran.
Koliko Evropa uvozi iz Kine?
Izvoz Kine u Evropsku uniju u poslednjih deset godina raste po prosečnoj godišnjoj stopi od osam odsto, sa izuzetkom prošle godine kada je opao za 14% na međugodišnjem nivou i kada je iznosio 464 milijardi evra. S druge strane, uvoz Kine iz EU prosečno godišnje rastao je po stopi od 5%, što pokazuje da je uprkos svim izazovima poslednjih godina Kina povećala spoljnotrgovinski suficit u razmeni sa EU značajno za poslednjih 10 godina.
„Rekordna vrednost tog suficita ostvarena je u 2022. godini kada je iznosila 265
milijardi evra, da bi u 2023. godini ovaj pokazatelj opao za oko 23%, odnosno na nivo do oko 204 milijarde evra. Prema obimu razmene, reč je izuzetno značajnoj saradnji između dva ekonomska partnera sa zaključkom da je Evropa ta koja je zavisnija od kineskih proizvoda, kao i da je ta saradnja ometena raznim ograničenjima poslednjih godina“, kažu u PKS za RT Balkan.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
