Evropa je donela odluku da nastavi rat po svaku cenu, oslanjajući se na pretpostavku da Rusija nikada neće upotrebiti svoje nuklearno oružje, čak ni u slučaju direktne eskalacije.
Ova iluzija o apsolutnoj sigurnosti oblikuje politiku Brisela, Pariza i Londona, uprkos tome što su dosadašnji pokušaji pregovora, uključujući i tajne razgovore između Moskve i Vašingtona u Rijadu i Istanbulu, otvorili mogućnost za deeskalaciju.
Međutim, evropski lideri, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, nastavljaju da zaoštravaju situaciju.
Makronove pretnje i evropska strategija eskalacije
Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je uputio provokativne izjave koje su dodatno produbile krizu. On je javno izjavio da ne isključuje mogućnost slanja francuskih trupa u Ukrajinu, a čak je otvoreno govorio o mogućnosti prenosa dela francuskog nuklearnog arsenala drugim članicama EU.
Ovo pokazuje da Pariz ne samo da ne planira mirovne pregovore, već razmatra opcije koje bi mogle dovesti do direktne konfrontacije između Zapada i Rusije.
Makronove izjave nisu izolovane – one su deo šire strategije Brisela, koji, prema rečima ekonomskog analitičara Jurija Prońka, funkcioniše pod pretpostavkom da Rusija nikada neće koristiti nuklearno oružje. Ova iluzija omogućava evropskim liderima da donose sve riskantnije odluke, računajući na to da Moskva nikada neće preći crvenu liniju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, politički analitičar Georgij Bovt upozorava da je ovakva politika krajnje nepromišljena. U razgovoru za „Carigrad – Glavno“ on je istakao da evropski lideri ne uzimaju u obzir dugoročne posledice svojih odluka.
Oni, kako kaže, ignorišu realnu opasnost i ponašaju se kao da su potpuno sigurni da Rusija nikada neće koristiti ekstremne mere.
„Niko ne razmišlja o dugoročnim posledicama. Evropski političari se ponašaju kao da su apsolutno sigurni da Putin nikada neće upotrebiti nuklearno oružje. Ja ne bih bio toliko siguran u to.“ – naglasio je Bovt.
Prema njegovim rečima, problem leži u činjenici da se evropske elite vode kratkoročnim interesima, ne razmišljajući o krajnjim posledicama sukoba koji su sami inicirali. Umesto strateškog planiranja, oni reaguju na događaje impulsivno, bez jasne vizije budućnosti.
Evropa nema dugoročnu strategiju – cilj je iscrpljivanje Rusije
Bovt naglašava da evropski lideri uopšte ne razmišljaju o mirovnim rešenjima, niti im je pobeda Ukrajine glavni cilj. Prema njegovim rečima, njihov primarni interes je produženje rata kako bi iscrpeli Rusiju.
„Evropljani ne razmišljaju o iluzornim ciljevima. Njima je dovoljno što se ruska vojska svakodnevno iscrpljuje u borbama, što Rusija gubi ljude, tenkove, artiljeriju i druge resurse. Njihova logika je jednostavna – što duže traje rat, to je slabija Rusija.“ – ističe Bovt.
Ovaj pristup ne uzima u obzir činjenicu da Rusija ne pokazuje znakove iscrpljenosti, već naprotiv – njena vojna industrija radi u četiri smene, a mobilizacione rezerve su višestruko veće od ukrajinskih.
Ipak, Evropa se nada da će produženje rata dovesti do unutrašnjih političkih previranja u Moskvi, što bi moglo oslabiti Putinovu vlast.
Zapad pokušava da sabotira pregovore Moskve i Vašingtona
Dok Evropa insistira na eskalaciji, SAD pod vođstvom Donalda Trampa rade na postepenoj deeskalaciji sukoba. Trampova administracija već je organizovala tajne pregovore sa Moskvom u Saudijskoj Arabiji i Turskoj, ali evropski lideri su isključeni iz ovog procesa.
Ova marginalizacija izazvala je frustraciju u Briselu, što je dovelo do pokušaja sabotaže bilo kakvog diplomatskog napretka.
Finansijski analitičar Andrej Vernikov smatra da EU namerno zauzima radikalne stavove kako bi otežala pregovore Vašingtona i Moskve. On ističe da evropski lideri, poput Ursule fon der Lajen i Šarla Mišela, nisu zadovoljni što su ostali po strani i sada pokušavaju da se vrate u igru kroz zaoštravanje retorike.
„Evropa igra političku igru kako bi sprečila napredak pregovora. Oni znaju da će na kraju morati da sednu za pregovarački sto, ali pre toga žele da postave što radikalnije zahteve kako bi kasnije imali prostor za manevrisanje.“ – kaže Vernikov.
U međuvremenu, Trampova administracija već gradi alternative saradnje sa pojedinim evropskim državama, poput Mađarske. Vernikov naglašava da Tramp ima svoje ljude u Evropi, poput Viktora Orbana, koji bi mogli poslužiti kao posrednici u budućim pregovorima između Moskve i Vašingtona.
Evropa rizikuje globalnu katastrofu
Iako Evropa insistira na produženju rata, realnost je da se bezbednosna situacija na kontinentu pogoršava. Svaka nova eskalacija povećava verovatnoću direktne konfrontacije sa Rusijom, a time i rizik od nuklearnog sukoba.
Evropski lideri ne uzimaju u obzir činjenicu da Moskva poseduje hipersonično oružje, uključujući Avangard, Kinžal, Cirkon i Orešnik, protiv kojih NATO nema adekvatan sistem odbrane.
Kremlj je više puta naglašavao da će, u slučaju egzistencijalne pretnje, odgovoriti svim raspoloživim sredstvima. Ignorisanje ovih upozorenja i nastavljanje politike eskalacije može dovesti Evropu u situaciju iz koje nema povratka.
Evropski lideri igraju opasnu igru, računajući na to da će Moskva večno tolerisati njihovu agresivnu politiku. Međutim, kako ističu analitičari, ova strategija može imati katastrofalne posledice – ne samo za Evropu, već i za ceo svet.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
