Poljoprivredni proizvođači, nezadovoljni iznosima subvencija i cenama glavnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, već danima protestuju.
Oni traže povećanje subvencija po hektaru obradive površine; da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara; minimalnu otkupnu cenu mleka od 78 dinara po litru; da se na dizel gorivo ne obračunavaju akciza i PDV, da se uvede zaštitna taksa (prelevman) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Severna Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija); kao i da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara.
Posle razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima grupe poljoprivrednika, Vlada je danas usvojila sledeće parcijalne vanredne mere za „gašenje“ opravdane pobune poljoprivrednika, i to samo u sektoru mlekarstva:
1) Premije za mleko povećane su sa 15 na 19 dinara za litar;
2) Podsticaji po muznoj kravi povećani sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu;
3) Marža trgovaca za mleko ograničena na 5 odsto;
4) Prelevmani na uvoz robne grupe sirevi povećani sa 30 na 300 dinara po kilogramu
Problem je, što je voda davno došla do iznad usta, a država u ovoj situaciji tvrdi da nema sredstava da ispuni zahteve poljoprivrednika, kaže za RT Balkan profesor Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.
[adsenseyu1]
Izuzimajući zahtevano povećanje premija za mleko i podsticaja po muznoj kravi koja su na teret agrarnog budžeta, smanjene marže na teret trgovaca, dok prelevmani ograničavaju uvoznike da ostvaruju enormnu zaradu sa uvozom sireva i mleka u prahu, Vlada ništa nije učinila da smanji troškove proizvodnje povećanjem subvencija po hektaru zemljišta na kome se proizvodi stočna hrana, ukinu akcize i PDV za određenu količinu dizel goriva po hektaru i grlu stoke, smanji PDV na osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode koji se nalaze u paketu minimalne potrošačke korpe – jer smanjena tražnja ogromne većine potrošača (nezaposleni, korisnici socijalne pomoći, penzioneri i zaposleni sa minimalnim platama) mogu uzrokovati „bumerang“ efekat kupovno nesposobnih potrošača i na smanjenje proizvodnje hrane u Srbiji, ukazuje profesor Ševarlić.
Instalirajte Telegram da primate izbor naših najboljih vesti
Sistematsko uništavanje poljoprivrede i sela u Srbiji traje već decenijama, još od raspada Jugoslavije i privatizacije i rasprodaje velikih poljoprivrednih preduzeća i uništavanja proizvođača opreme i repromaterijala za poljoprivredu, sa jedne, i prerađivača agrarnih sirovina, sa druge strane, – koji su danas uglavnom u inostranom vlasništvu.
Sa oko 780 hiljada porodičnih gazdinstava po popisu iz 2002. godine, u 2023. taj broj je spao na 267 hiljada do sada registrovanih gazdinstava u sistemu E-Agrar.
[adsenseyu4]
Toj „eutanaziji“ poljoprivrednih gazdinstava pomogla je Evropska unija najpre prelaznim trgovinskim sporazumom, a onda Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kaže Ševarlić.
Šta se dogodilo? EU – koja je brzopotezno uključila Bugarsku i Rumuniju u blok, a potom u NATO, kako bi Alijansa došla do granica Rusije, shvatila je da ne može da kontroliše zloupotrebu sredstava u Bugarskoj ili potrošnju istih u Rumuniji koja je imala preko milion porodičnih gazdinstava – odlučila je da to spreči u Srbiji, kaže on.
Srbija je po diktatu EU uspela da unazadi svoju poljoprivredu ukidanjem podsticaja za poljoprivrednike; smanjenjem subvencija – pri čemu je sa svakom novom garniturom ministara menjan pravni osnov za dobijanje subvencija i podsticaja; agrarnim budžetom od propisanog minimuma 5 odsto koji nikada nije ispoštovan a agrar doprinosi BDP-u sa 10 i u rodnim godinama više odsto, ukazuje Ševarlić.
Poljoprivrednici su očajni, kaže on. Ne samo što je agrarni budžet manji od zakonom propisanog, već su neisplaćene obaveze ogromne, a prilikom isplate zaostalih dugovanja iz 2022. pa čak i iz 2021. napravljena je budžetska eutanazija autohtonih rasa, jer nije raspisan poziv za podsticaje, što je nateralo uzgajivače da nacionalno genetsko blago prodaju budzašto – kravu i tele za 1000 evra, ili da ih šalju u klanicu. To je zločin, kaže Ševarlić.
Veliki problem uzgajivača većeg broja grla stoke u brdsko-planinskim područjima – posebno u sušnim godinama kada ne mogu da skinu ni prvi otkos sa siromašnih i meliorativno neuređenih livada – jeste obezbeđenje kabaste stočne hrane (seno, silaža, senaža) koja je deficitarna za zimsku ishranu, a transport kabaste hrane je izuzetno skup iz ravničarskih područja po jedinici težine ili bali.
Subvencije za poljoprivrednike podignute su sa 4000 dinara (na koliko su bile smanjene sa prethodnih 12.000 dinara) na 6000 dinara po hektaru i to bez obzira o kojoj je klasi zemljišta reč – najboljoj 1 i 2 u Vojvodini i Pomoravlju ili najslabijim od 5 do 8 u brdsko-planinskim područjima. Vlada izgleda, sa ovakvom spoljnom i unutrašnjom prezaduženošću, nema više rezervi za povećanje podsticaja, kaže Ševarlić.
Ilustrativni primer: Naši voćari imaju podsticaj po hektaru od 50 evra, a njihova konkurencija iz Austrije desetostruko više po hektaru.
Ko jednom uništi matično stado muznih krava, gde ciklus obnove traje sedam godina, nema nameru da narednih sedam godina ulaže da bi ponovo dostigao održivost farme. U svinjarstvu je to četiri godine, uz živinarstvu godinu i po, a u ovčarstvu i kozarstvu dve do tri godine – u zavisnosti od sistema uzgoga, rekao je Ševarlić na pitanje da li će ispunjeni zahtevi poljoprivrednika nešto promeniti.
Figurativno – voda je davno došla iznad usta poljoprivrednika i samo oni koji isprave kičmu i podignu nos mogu da dišu na „škrge“, poručio je profesor Ševarlić.
Mi dajemo podsticaje samo za razvoj poljoprivredne proizvodnje, a ne vodimo računa o ravnomernom razvoju i sela koja čine preko 80 odsto teritorije Srbije, kaže Ševarlić.
Kako da mladi ostanu na gazdinstvu, čak i ako imaju nešto zemlje i staru mehanizaciju, ako ne mogu da dođu do njive po nepristupačnim atarskim putevima, ako nemaju struju na farmama ili čak i u kućama, ako nemaju internet a sada su morali – bez ikakvih podsticaja – da kupe i pametne telefone i kompjutere kako bi se registrovali u sistem e-Agrara, upitao je on.
Poljoprivrednici godinama ukazuju na sve lošiji položaj i sve teže poslovanje. Raniji protesti prekidani su „dilovima“ vlasti sa „liderima“ pojedinih seljačkih udruženja, do neke sledeće prilike.
Ostaje da se vidi kako će se završiti ovaj sporazum kojim se privremeno „gasi požar“ samo u sektoru mlekarstva – u koji je uključen značajno manji deo poljoprivrednika. Zato očekujem nastavak opravdane „seljačke bune“ preostale većine poljoprivrednika, upozorava profesor Ševarlić.
(RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
