Prema podacima Centralne banke Turske, zemlja je prošle godine imala dug od 453 milijarde dolara, ili 53% bruto domaćeg proizvoda, što je svrstava u rang zemalja koje nisu vezane ludačkom košuljom dužničkog ropstva.
U jeku sukoba s Vašingtonom turska lira je prošle godine pretrpela špekulativni udar bankara s Vol Strita, ali se nakon toga oporavila i sad je kurs približno isti kao pre strmoglave devalvacije, kada je u avgustu za jedan američki dolar trebalo izdvojiti preko 7 turskih lira. Današnji kurs je 5,2 lire za jedan dolar, što je ponovao dalo zamah malom i srednjem poduzetništvu, koje je opterećeno uvozom i kreditima u američkoj valuti.
[adsenseyu1]
Ali, Turska je donela odluku, barem pod Erdoganom, da se više neće obraćati Međunarodnom monetarnom fondu, ni za savete ni za kredite.
Turska više ne namerava da koristi usluge Međunarodnog monetarnog fonda, niti da od njega uzima zajmove, rekao je juče turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
“Zatvorili smo stranicu s kreditima Međunarodnog monetarnog fonda i, uz Božju volju, nikada je više nećemo otvoriti”, rekao je turski predsednik države, govoreći pred parlamentarnom grupom vladajuće Stranke pravde i razvitka, izveštava turski Daily Sabah.
“Turska je 2013. isplatila poslednji deo svog duga Međunarodnom monetarnom fondu i više neće uzimati njegove zajmove”, rekao je Erdogan.
MMF ima Kancelariju rezidentnog predstavnika u Turskoj, koji Ankari predaje izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda i dokumente Izvršnog odbora koji se odnose na Tursku. Kancelarija u Ankari prati ekonomska kretanja i politiku u Turskoj, povezuje turske vlasti i osoblje MMF-a u Vašingtonu i koordinira tehničku pomoć MMF-a, koju Erdogan sada odbacuje.
MMF na svojoj službenoj stranici navodi kako je njegov rezidentni predstavnik u Turskoj, Srikant Sešadri, takođe i izvor informacija o stavovima MMF-a za javnost, domaće i strane analitičare, investitore, akademske i istraživačke institucije, kao i turske međunarodne partnere i njihove diplomatske misije.
Šta će ostati od ove “saradnje” i da li će Erdogan da se odluči za zatvaranje kancelarije poput Viktora Orbana, saznaćemo uskoro.
Turska je još 2008. prestala da uzima zajmove od MMF-a i poslednji deo kredita je vratila 2013. Od tada nije uzela ni dolar od ove međunarodne finansijske institucije.
Tursko ministarstvo finansija je ranije izjavilo da ne pregovara o dodeli kredita MMF-u zemlji.
“Izjave o pregovorima o dodeli kredita Turskoj od strane MMF-a su netačne i predstavljaju manipulaciju javnog mnjenja. Turska ekonomijaje uspela da prebrodi krizno razdoblje bez spoljne podrške. Jasno je da je objavljena vest o uzimanju kredita MMF-a dezinformacija, kojoj nedostaje doslednost. To je objavljeno uprkos povoljnim rezultatima zaduženosti Turske , visine duga i finansijske discipline”, navodi se u saopštenju turskog ministarstva finasija od 1. februara.
Podsetimo, nacionalna valuta Turske je prošle godine u više navrata dosegla istorijski minimum u odnosu na dolar. U avgustu je kurs premašio 7 turskih lira za američki dolar. Valutna kriza u zemlji je postala posebno teška nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio da je udvostručio carine na aluminijum i čelik iz Turske, na 20% odnosno 50%. Kao odgovor na to, Ankara je povećala carine na 22 vrste američke robe, uključujući duvan, alkohol, automobile, kozmetičke proizvode, rižu i voće, ukupne vrednosti 533 miliona dolara.
“Svesni smo problema. Nestabilnost u razmeni i kamatnim stopama, kao i da je inflacija u proteklim mesecima uzrokovala određene poteškoće u svakodnevnom životu ljudi. Te ekonomske fluktuacije se nisu dogodile zbog realnog stanja u zemlji, nego zato što je Turska bila pod napadom. Međutim, zemlja je pobedila i odbranila te napade. Odlučili smo da intervenišemo i u cene, ako bude potrebno, a te mere ćemo preduzeti na lokalnom nivou, kroz opštine. Našim građanima moramo pružiti jeftinije proizvode” , rekao je Erdogan, dodajući kako Turska slične krize može prevladati sama i bez inostrane pomoći.
(logicno.com)
