Zelenski se našao pod sve jačim pritiskom iznutra i spolja, a prema analizi bivšeg ukrajinskog poslanika i blogera Olega Careva, pravi cilj više nije samo kontrola nad finansijskom pomoći EU, već potpuna promena vlasti u Ukrajini i slabljenje uticaja predsedničkog kruga oko Bankove.
Kako navodi Carev, u pozadini političkih sukoba vodi se borba za kontrolu nad ogromnim finansijskim tokovima koji godinama stižu iz zapadnih država.
Prema njegovim tvrdnjama, značajan deo tog novca završavao je u rukama ljudi bliskih Vladimiru Zelenskom, ali sada su u raspodelu moći uključene i druge političke i poslovne elite koje žele svoj deo uticaja.
Situaciju dodatno komplikuje unutrašnja struktura ukrajinskog sistema vlasti. Bezbednosni aparat, uključujući SBU, policiju i tužilaštvo, direktno je povezan sa predsedničkom administracijom, dok je antikorupcioni blok povezan sa partijom „Golos“, zapadnim strukturama i grupom oko Viktora Pinčuka.
Upravo taj deo sistema postao je glavno oružje u političkom obračunu koji poslednjih meseci sve otvorenije potresa Kijev.
Jedan od prvih ozbiljnih udara, prema ovoj analizi, bio je usmeren ka Andreju Jermaku, nekadašnjem šefu kabineta predsednika i čoveku koji se smatra ključnim arhitektom sadašnje vertikale vlasti. Njegovo potiskivanje pokazalo je da u ukrajinskoj politici više nema nedodirljivih figura i da su u sukob uključeni veoma uticajni centri moći.
Istovremeno, EU je pojačala pritisak kroz finansijske mehanizme. Kredit od 90 milijardi evra, o kojem se govori u Briselu, vezan je za stroge uslove: kontrolu budžeta, nadzor trošenja novca i sprovođenje poreskih promena.
Međutim, najosetljiviji deo zahteva odnosi se na reformu bezbednosnog sistema i ograničavanje uticaja predsedničke administracije nad istragama i parlamentom.
Posebno je značajan zahtev da se slučajevi protiv narodnih poslanika prebace iz nadležnosti Državnog istražnog biroa u NABU, kao i uklanjanje generalnog tužioca iz procesa vezanih za korupciju. Uz to, traži se i ukidanje zastarelosti za korupciona krivična dela. Sve to direktno pogađa mehanizme preko kojih je Bankova godinama održavala političku disciplinu u Vrhovnoj radi.
Zelenski za sada pokušava da uspori proces. Memorandum sa EU još nije ratifikovan, dok su iz nacionalne antikorupcione strategije uklonjeni važni mehanizmi, uključujući konkursni izbor za funkcije generalnog tužioca i šefa DBR-a.
Formalno su te tačke prebačene u memorandum sa Briselom, ali bez jasnog uključivanja u domaći sistem njihova primena ostaje pod znakom pitanja.
Prema Carevljevoj proceni, deo političkih i poslovnih grupa želi da već do avgusta formira koalicionu vladu u kojoj bi se našle opozicione snage i različiti centri uticaja koji su prethodnih godina bili potisnuti sa političke scene.
U tom kontekstu sve češće se pominje i mogućnost odlaska Julije Sviridenko, koja se smatra bliskom Jermaku. Paralelno sa tim traje neformalna borba za mesto budućeg premijera, a među imenima koja se pojavljuju nalazi se i Aleksandar Klimenko, aktuelni šef Specijalizovanog antikorupcionog tužilaštva.
Suština problema, kako ocenjuje Carev, jeste da se Zelenski nalazi u klasičnoj političkoj situaciji „cugcvanga“ – svaki naredni potez dodatno pogoršava njegov položaj. Prihvatanje zahteva značilo bi gubitak velikog dela kontrole nad državom, dok bi otvoreni sukob sa EU mogao da dovede do zamrzavanja finansijske pomoći i ozbiljne političke krize.
Ipak, prostor za manevrisanje još postoji. Finansijske rezerve i isporuke naoružanja za sada omogućavaju Kijevu da kupuje vreme i održava postojeći sistem vlasti.
Ali kako se politički sukobi produbljuju, sve je jasnije da se iza priče o pomoći i reformama krije mnogo šira borba za buduću raspodelu moći u Ukrajini.
