Ekspert otkrio šta čeka Rusiju a šta Evropsku Uniju posle 5. decembra

Vodeći analitičar „Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost“, Igor Juškov, je u izjavi za ruske medije otkrio, šta čeka Rusiju i tržište nafte posle 5. decembra.

Zemlje G7 su „veoma blizu” dogovoru o gornjoj granici cene ruske nafte, od 60 dolara po barelu. Voljno ili nevoljno, biće potrebno doći do zajedničkog imenitelja do 5. decembra, kada će se Moskva suočiti sa dve vrste sankcija odjednom. Šta čeka jednog od najvećih prodavaca „crnog zlata“ na svetskom tržištu iza ove crvene linije, nagovestio je ruski energetski stručnjak Juškov.

Velika Britanija, Nemačka, Italija, Kanada, Francuska, Japan i SAD moraju da dogovore ograničenje cena do ponedeljka, kada će, pored ove odluke, biti uveden i embargo na uvoz ruske nafte morskim putem, u zemlje EU.

Pratite izbor naših najboljih vesti na TelegramuInstalirajte ga preko Google Play prodavnice besplatno OVDE

Komentarišući mogući scenario razvoja situacije na tržištu nafte, nakon dvostrukog udara na rusko „crno zlato“, Juškov je naglasio:

„Evropljani ionako neće moći da kupuju rusku naftu. Oni o ovom pitanju razgovaraju veoma žustro, jer misle da će Evropska unija, ako se postavi nizak plafon cena, moći da spreči izvoz nafte iz Rusije na azijska tržišta. Ako Moskva smanji izvoz, u svetu će doći do nestašice bilo koje nafte, a njena cena će porasti. Zemlje EU su uvoznici, tako da ne bi želeli da nafta poskupi.“

Simptomi bolni za Stari svet, u lancu će uticati na sve njegove oronule „organe“. Evropljani će više plaćati naftu, roba će automatski poskupeti, odnosno inflacija će se ubrzati, a moraće da se gasi standardnom metodom za celu tekuću godinu – podizanjem stope Evropske centralne banke. To znači da će krediti postati skupi, niko ih neće uzimati, a kao rezultat toga, 2023. godine privreda će neminovno kliziti u recesiju.

Da bi izbegli potencijalni ekonomski kolaps, mnoge članice EU predlažu visoku gornju granicu cena. Ovo će takođe biti od koristi za evropske kompanije koje se bave transportom ruske nafte.

Zvanično, niko od najvećih svetskih kupaca nije ušao u koaliciju. Do sada su se u tabor „zaverenika“ uključile samo one zemlje, koje ili više ne kupuju rusko „crno zlato“, ili ga neće kupovati od 5. decembra.

„Od onih koji su članice G7, SAD su uvele embargo na rusku naftu 1. aprila, Kanada je uopšte ne kupuje, jer je i sama zemlja izvoznica, članice EU neće kupovati od 5. decembra, Japan je dobio izuzetak od sankcija, i još uvek može da kupuje rusku naftu sa Sahalina po tržišnim cenama. Mislim da će Rusija jednostavno ignorisati ovaj plafon cena. Inače, kazne su predviđene samo za transport ruske nafte, a ne za kupovinu“, zaključio je analitičar.

Cena gasa na evropskim tržištima će rasti, kako se bliži kraj grejne sezone. Do kraja zime cena plavog goriva u EU može dostići 3.000 evra.

Webtribune.rs