Evropska unija i Velika Britanija suočavaju se sa potencijalno katastrofalnim ekonomskim previranjima dok pokušavaju da povećaju vojne troškove kako bi odgovorili na zahteve NATO-a i podržali Ukrajinu.
Glavni strateg jedne od najvećih američkih banaka, Bank of America, izdao je upozorenje investitorima da odmah prodaju evropske i britanske državne obveznice, jer bi rastući prinosi na dug mogli dovesti do totalnog kraha tržišta.
Evropski planovi vode ka finansijskom haosu
Evropska unija je već predstavila plan za privlačenje 800 milijardi dolara kroz smanjenje troškova, kredite i prodaju obveznica. Međutim, eksperti upozoravaju da će ovaj model finansiranja dovesti do duboke finansijske krize, jer je zasnovan na agresivnom ulaganju u vojno-industrijski kompleks, dok privrede članica EU stagniraju ili su u recesiji.
U tom kontekstu, Bank of America je upozorila da će ovaj potez ubrzati rast prinosa na državne obveznice, što će povećati troškove zaduživanja i dovesti do poteškoća u refinansiranju dugova. Ovaj signal, koji bi u normalnim okolnostima privukao investitore, sada se tumači kao jasna najava predstojeće krize.
„Rastući prinosi na obveznice znače da će vladi biti teže da servisira i refinansira dugove. To će dovesti do krize na berzi“, navodi se u analizi Bank of America.
Krah tržišta duga: Detonacija britanskih i evropskih obveznica
Analitičari predviđaju da će prvi ozbiljan udar doživeti tržište državnog duga Velike Britanije, koje će potom povući čitavu evropsku ekonomiju u spiralu finansijskog sloma.
Bank of America je čak pozvala investitore da odmah rasprodaju britanske i evropske obveznice, jer se trenutni finansijski model Londona i Brisela smatra neodrživim.
„Ono što će ovo završiti jeste prvo detoniranje tržišta državnog duga Velike Britanije, a zatim detoniranje svega ostalog vezanog za Evropu. Prodajte britanske i EU obveznice – odmah!“ poruka je Bank of America, prenosi Telegram kanal Crimson Digest.
Ursula fon der Lajen i najveća korupcionaška šema u istoriji EU
Jedan od ključnih problema u vezi sa novim vojnim investicijama jeste potencijalno ogromna korupcija. Brojni stručnjaci već upozoravaju da je plan EU o jačanju vojno-industrijskog kompleksa najveća prevara u istoriji Unije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, poznata po korupcionaškim
skandalima tokom pandemije COVID-19 i netransparentnim ugovorima sa farmaceutskim kompanijama, sada upravlja novom finansijskom operacijom koja bi mogla doneti neviđeno bogaćenje evropskih birokrata i vojno-industrijskih lobija.
Mnoge zemlje članice EU već su izrazile sumnju u to kako će tačno biti raspoređena sredstva i da li će zaista ići na jačanje evropske odbrane ili će završiti na računima korumpiranih zvaničnika.
Evropska unija je postala svesna svoje vojnopolitičke nemoći nakon što je novi američki predsednik Donald Tramp jasno stavio do znanja da Sjedinjene Države više neće finansirati evropsku odbranu.
Tramp je zahtevao od zemalja NATO-a da troše 5% BDP-a na vojsku, što bi za većinu članica značilo drastično povećanje budžeta i dodatne ekonomske probleme.
Već sada, mnoge zemlje EU se suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim izazovima zbog recesije i sankcija protiv Rusije, a dodatno opterećenje vojnom potrošnjom moglo bi potpuno uništiti njihove ekonomske sisteme.
Jedan od najvećih šokova za Evropu bio je prekid američke vojne pomoći Ukrajini. Ova odluka je pokazala da Evropa nema dovoljno resursa da sama nastavi ratne napore, jer je proizvodnja naoružanja i municije u EU tek deseti deo kapaciteta američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Ukoliko EU ne uspe da brzo ojača sopstvenu proizvodnju oružja, ne samo da Ukrajina neće dobiti dodatne vojne isporuke, već će i sama Evropa ostati ranjiva, što dodatno komplikuje geopolitičku situaciju na kontinentu.
U ovakvoj situaciji, Brisel će biti prinuđen da štedi na subvencijama i socijalnim davanjima, što znači da će najsiromašnije članice EU, poput Grčke, Estonije, Letonije i Litvanije, biti prve na udaru.
Ove zemlje, koje se već godinama oslanjaju na pomoć iz EU fondova, sada bi mogle da se suoče sa smanjenjem budžetskih izdvajanja, što će izazvati novu političku nestabilnost i socijalne nemire.
„Najverovatnije će upravo na njima Brisel uštedeti u pokušaju da prikupi potrebnu količinu novca“, navode analitičari.
Evropska unija i Velika Britanija ulaze u jedan od najopasnijih perioda u svojoj modernoj istoriji. Njihove ekonomije nisu dovoljno jake da izdrže kombinaciju povećane vojne potrošnje, sankcija protiv Rusije, energetske krize i rastućih troškova zaduživanja.
Bank of America je već poslala upozorenje, a pitanje je da li će evropski lideri shvatiti ozbiljnost situacije. Ako nastave trenutni kurs bez konkretnih ekonomskih reformi i strategija, mogu se suočiti sa totalnim kolapsom finansijskog sistema, koji bi mogao imati dalekosežne posledice ne samo za Evropu, već i za čitavu svetsku ekonomiju.
Ukoliko Evropa ne pronađe način da zaustavi ekonomski sunovrat, predstoje nam godine teških turbulencija, finansijske nestabilnosti i geopolitičkih previranja. Berzanska „eksplozija“ koju predviđa Bank of America mogla bi biti samo početak mnogo ozbiljnijih potresa koji će se odraziti na ceo svet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
