CNN: Tramp u zamci bez izlaza, svaki sledeći potez vodi u još veću katastrofu

Administracija Donalda Trampa ponovo pokušava da pronađe izlaz iz rata sa Iranom, ali se sa svakim novim korakom suočava sa sve manjim brojem opcija.

Privremeni prekid vazdušnih udara otvorio je prostor za diplomatske kontakte, dok istovremeno Vašington upozorava da je spreman za nastavak borbi ukoliko dođe do nove eskalacije.

Posle 13 uzastopnih noći vazdušnih napada, američka administracija saopštila je da je pauza u bombardovanju, koja traje već treću noć, uvedena kako bi se omogućili diplomatski pregovori. Istovremeno je poručeno da su američke snage spremne za borbu ukoliko se sukob ponovo rasplamsa.

Određeni diplomatski kontakti ipak postoje. Iran je saopštio da je prethodnih dana održao razgovore sa Omanom na nivou zamenika ministara spoljnih poslova. Međutim, nema naznaka da je Teheran spreman da odustane od svog ključnog zahteva, koji je i doveo do poslednje eskalacije odnosa sa SAD – insistiranja na kontroli plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Prema oceni CNN Politics, Tramp se ponovo našao u poznatoj situaciji u kojoj pokušava da dodatnim vojnim pritiskom iznudi političke ustupke Irana. Međutim, taj pristup nije dao bolje rezultate nego posle prve faze sukoba.

Jedna od mogućnosti bilo bi slanje kopnenih snaga, čime bi SAD iskoristile svoju vojnu nadmoć, ali bi takav potez nosio rizik velikih američkih gubitaka u ratu koji je već sada izrazito nepopularan.

Skoro pet meseci nakon početka sukoba, koji je prema ranijim procenama trebalo da traje svega nekoliko nedelja, Tramp i dalje pokušava da sačuva prostor za političko manevrisanje prema Teheranu. Umesto toga, svaki novi potez dodatno sužava mogućnosti američke administracije i povećava cenu svake naredne odluke.

Situaciju dodatno komplikuje unutrašnja politika. Rast cena nafte prošle sedmice povećao je mogućnost poskupljenja goriva i dodatno uznemirio američku javnost, koja se u većini protivi nastavku rata, iako je cena nafte Brent u nedelju pala za više od pet odsto.

Istovremeno, alternativni pravac za transport nafte preko Crvenog mora ugrožavaju jemenski Huti koje podržava Teheran, dok se svetske zalihe sirove nafte približavaju kritično niskim nivoima, što pojačava strah od produbljivanja energetske krize. Sve se to događa uoči novembarskih izbora na kojima se republikanci već suočavaju sa ozbiljnim političkim izazovima.

Analiza navodi da Trampove mogućnosti i dalje deluju podjednako nepovoljne. To bi moglo da objasni njegove nedavne promene u nastupu – od pretnji upotrebom ogromne sile do tvrdnji da Iran navodno traži pregovore. Kako vojna situacija nije značajno promenjena, takva retorika deluje više kao poruka domaćoj javnosti nego Teheranu.

Jedna od opcija bila bi dodatna eskalacija napada širenjem liste ciljeva u Iranu i gađanjem transportne infrastrukture i elektrana radi dodatnog gušenja iranske ekonomije.

Međutim, takva strategija izazvala bi još veća stradanja civilnog stanovništva, kojem je Tramp na početku rata tvrdio da želi da pomogne. Pored toga, deo njegovih najbližih saradnika smatra da ni takvi udari ne bi naterali vlasti u Teheranu na ustupke.

Prema navodima CNN-a, potpredsednik Džej Di Vens i predsednik Združenog komiteta načelnika štabova Den Kejn tokom sastanka u Beloj kući u petak izrazili su zabrinutost zbog moguće eskalacije sukoba.

Izvor upoznat sa razgovorima i jedan američki zvaničnik naveli su da Kejna posebno brine kako bi nastavak intenzivnih operacija mogao da utiče na američke zalihe municije.

Dodatno, prema informacijama koje su preneli američki zvaničnici upoznati sa procenama obaveštajnih službi, i CIA i Obaveštajna agencija Ministarstva odbrane zaključile su da bombardovanja poput onih koje SAD trenutno sprovode verovatno neće promeniti pregovaračku poziciju Irana.

Druga mogućnost bila bi proširenje ekonomske blokade iranskih brodova i luka kako bi se Teheranu uskratili prihodi potrebni za finansiranje vojne mašinerije Korpusa garde islamske revolucije. Problem je što bi za sprovođenje takvog plana bile potrebne nedelje ili meseci, bez garancije da bi promenio stav iranskog rukovodstva.

Ostaje neizvesno da li Tramp ima dovoljno političkog prostora i strpljenja za takvu strategiju. Kao odgovor, Iran bi, prema procenama, mogao da obnovi napade na komercijalne tankere u Ormuskom moreuzu, što bi dodatno pogodilo svetsku ekonomiju i povećalo politički pritisak na Vašington.

Treći scenario podrazumevao bi pokušaj obnove memoranduma o razumevanju zaključenog tokom kratkotrajnog primirja. Ipak, Teheran teško da bi pristao na takav sporazum ukoliko ne dobije pravo da reguliše i naplaćuje plovidbu kroz Ormuski moreuz, što smatra osnovnim ciljem tog dokumenta. Za SAD bi to predstavljalo politički poraz, jer je pre početka rata ovaj strateški plovni put bio otvoren.

Takav razvoj događaja izazvao bi i kritike unutar Republikanske stranke, posebno među zagovornicima oštrije spoljne politike, koji bi Trampa mogli da optuže da Iranu nudi povoljnije uslove od onih predviđenih prvobitnim memorandumom, koji je uključivao ublažavanje sankcija i formiranje regionalnog fonda za obnovu.

Republikanski senator Bil Kesidi ocenio je da bi predsednik trebalo da pokrene nacionalni dijalog, obrati se američkom narodu i Kongresu i zajedno sa zakonodavnom vlašću donese tešku odluku.

On je izrazio nadu da postoji rešenje koje neće omogućiti Iranu kontrolu nad moreuzom, ali ni primorati SAD da troše desetine milijardi dolara na strategiju koja do sada nije donela rezultate. „Potrebno nam je nešto drugo“, poručio je Kesidi.

Bela kuća je u međuvremenu zadužila američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Majka Volca da u televizijskim emisijama objasni promenjivu strategiju administracije i potragu za izlazom iz rata.

Volc je ukazao na nedavno jačanje američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku, ocenivši da iransko rukovodstvo mora da veruje predsedniku kada kaže da su sve opcije na stolu. U intervjuima za CBS i NBC tvrdio je da je Iran diplomatski izolovan, ekonomski oslabljen i vojno iscrpljen, kao i da SAD pregovaraju sa pozicije snage.

Ipak, iako takva procena može biti tačna sa vojnog stanovišta, asimetrična priroda sukoba omogućava Iranu da dronovima i raketama nastavi da ugrožava brodove u Ormuskom moreuzu i tako povećava globalne ekonomske posledice rata.

Istovremeno, činjenica da je iranski politički sistem opstao uprkos smrti vrhovnog vođe Alija Hamneija ostavlja utisak da Iran i dalje predstavlja ozbiljnog protivnika globalnoj sili kakva su Sjedinjene Države.

Novo istraživanje koje su sproveli CBS News i YouGov pokazuje da samo 31 odsto Amerikanaca smatra da dobro razume situaciju u Ormuskom moreuzu. Njih 40 odsto ocenjuje da SAD imaju prednost u sukobu, dok čak 76 odsto ispitanika smatra da se rat sa Iranom pokazao znatno složenijim nego što je administracija Donalda Trampa očekivala.

Volc ipak tvrdi da će istorija pozitivno oceniti Trampov osnovni cilj – sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja. Istakao je da se pojedini zadaci pokažu znatno težim nego što je prvobitno planirano.

Kako ocenjuje CNN Politics, Tramp već mesecima pokušava da primora Iran na kapitulaciju bez uvlačenja SAD u kopneni rat na Bliskom istoku, kakve je kritikovao tokom predizborne kampanje.

Međutim, dosadašnji tok sukoba pokazuje da rat možda nije moguće dobiti u okvirima ograničenja koja je sama američka administracija postavila, dok svaki novi korak ka eskalaciji samo vraća predsednika pred istu tešku dilemu, bez jasnog puta ka mirovnom sporazumu koji bi zadovoljio ciljeve Vašingtona.