Pritisak na ukrajinske crnomorske luke više nije samo pitanje pomorske trgovine. Odesa ima toliku ekonomsku, geografsku i istorijsku težinu da bi svaka ozbiljna promena njenog statusa mogla potpuno da preoblikuje odnos snaga na jugu Ukrajine i u čitavom Crnom moru.
Britanski politički analitičar Aleksander Merkuris smatra da se sadašnji udari na lučku infrastrukturu i pritisak na pomorski saobraćaj mogu posmatrati kao deo mnogo šire strategije.
Njegova procena je da u Rusiji postoje ideje o eventualnom budućem dolasku ruske vojske do Odese, iako priznaje da takav scenario nije neposredno pred realizacijom.
Odesa za Moskvu nije običan regionalni centar. Grad je osnovan u vreme Katarine Velike, nakon ruskog širenja na teritorije koje su ranije pripadale Osmanskom carstvu, i tokom istorije bio je jedna od najvažnijih luka Ruskog carstva.
I u sovjetskom periodu zadržao je ogromnu ekonomsku i transportnu važnost. Zbog toga ima mesto u ruskoj istorijskoj svesti koje malo drugih ukrajinskih gradova može da ima.
Ali današnji strateški značaj još je veći. Kontrola Odese praktično bi zapečatila rusku dominaciju nad velikim delom severnog Crnog mora i potpuno promenila pomorski položaj Ukrajine.
Ukrajina bez Odese bila bi država sa dramatično ograničenim izlazom na more. Ogroman deo njene trgovine, transporta i ekonomskih perspektiva time bi bio promenjen.
Merkuris sadašnje ruske operacije u tom području vidi kao moguće „omekšavanje“ terena za mnogo kasniji scenario. On govori o mogućnosti izolovanja Odese od ostatka zemlje, presecanja njenog pristupa i stvaranja uslova u kojima bi ruske snage jednog dana mogle da joj priđu kopnenim ili pomorskim putem.
Takav razvoj je i dalje geografski zahtevan. Na kopnenom pravcu nalaze se Herson i Nikolajev, a ruske snage morale bi da reše veoma ozbiljne vojne i logističke probleme pre nego što bi Odesa postala neposredno dostupna.
Upravo zato sada još postoji prostor u kojem bi eventualni diplomatski dogovor mogao da spreči da Odesa postane direktan predmet rata.
Međutim, ako se linija fronta jednog dana dovoljno približi gradu, računica bi mogla potpuno da se promeni. Grad koji trenutno nije centralni predmet pregovora tada bi mogao da postane jedan od najvažnijih ratnih ciljeva.
Najdramatičnija procena jeste da Rusija, ukoliko bi jednom vojno zauzela Odesu, više ne bi imala razlog da je vraća kroz buduće pregovore.
To je razlog zbog kojeg vreme može igrati ključnu ulogu. Svaki neuspešan pokušaj pregovora ne ostavlja situaciju na istom mestu. Front se menja, vojna računica se menja, a sa njom se menjaju i teritorije o kojima će dve strane jednog dana biti spremne da razgovaraju.
Odesa tako postaje simbol šireg problema: Ono što danas još može biti izvan neposredne ratne agende sutra može postati deo nje. Ako se to dogodi, cena dogovora neće biti ista kao danas.
