Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski boraviće u utorak, 28. jula, u Vašingtonu, gde će prisustvovati sahrani američkog senatora Lindzija Grejema i razgovarati sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Susret dvojice lidera dolazi u trenutku novih spekulacija o mogućim diplomatskim inicijativama u vezi sa ratom u Ukrajini, ali i promena u američkom pristupu tom sukobu.
Mogućnost posete Zelenskog SAD prvi je pomenuo poslanik Vrhovne rade Jaroslav Železnjak, dok su kasnije američki izvori potvrdili da će sastanak sa Trampom biti održan u utorak, 28. jula.
Prema navodima televizije ABC News, pozivajući se na predstavnika Bele kuće, ukrajinski predsednik je od početka želeo da prisustvuje sahrani Grejema, sa kojim je imao bliske odnose, ali je njegov tim čekao zvaničnu potvrdu Trampovog rasporeda.
Agencija Rojters navela je da bi jedna od tema razgovora u Vašingtonu mogao da bude predlog o prekidu vatre u vazdušnom prostoru. Kako se navodi, ukrajinski i američki zvaničnici već su razgovarali o toj ideji, koja bi trebalo da bude predstavljena ruskoj strani u okviru nove runde mirovnih predloga.
Reuters podseća da je Ukrajina i ranije iznosila predloge o prekidu vatre, koji nisu prihvaćeni, dok pojedini smatraju da bi pritisak na rusku ekonomiju putem ukrajinskih udara dronovima i raketama mogao da utiče na promenu stava Moskve.
Kremlj je, međutim, skeptično reagovao na te navode. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nije dobila nikakve konkretne predloge o vazdušnom primirju niti nove formule za rešavanje sukoba.
„Za sada to nisu ništa više od medijskih spekulacija. Nema ništa konkretno ni o vazdušnom primirju ni o novim formulama za rešavanje situacije u Ukrajini“, rekao je Peskov.
Govoreći o američkoj politici prema Ukrajini, Peskov je ocenio da Vašington pokazuje „dualizam“. Prema njegovim rečima, SAD nastavljaju da isporučuju oružje Ukrajini, dok istovremeno izražavaju spremnost da doprinesu pregovorima sa Moskvom. Dodao je da će ruska reakcija na eventualne nove inicijative zavisiti od toga koliko budu odgovarale interesima Rusije.
Ruski politikolog Konstantin Blohin smatra da je Vašington postepeno promenio pristup ukrajinskom pitanju. On tvrdi da je državni sekretar Marko Rubio praktično odustao od ranije pregovaračke linije i „duha Ankoridža“, što, prema njegovoj oceni, predstavlja promenu američke pozicije na štetu Rusije.
Blohin očekuje da će Zelenski od Trampa ponovo tražiti političku i finansijsku podršku, kao i nastavak isporuka naoružanja, ali uz drugačiju argumentaciju.
Prema njegovim rečima, ukrajinski predsednik će pokušati da uspehe u upotrebi bespilotnih letelica protiv Rusije predstavi kao razlog za nastavak američke pomoći. Istovremeno upozorava da je Tramp nepredvidiv sagovornik i da tok razgovora može lako da se promeni.
Direktor Centra za političko-ekonomska istraživanja Instituta novog društva Vasilij Koltašov ocenjuje da će samo prisustvo Zelenskog na sahrani Lindzija Grejema imati političku težinu u SAD.
Po njegovom mišljenju, ukrajinski predsednik želi da ostavi utisak da postoji diplomatski proces u kojem Rusija odbija predloge, dok istovremeno nastoji da učvrsti podršku američke javnosti i političkog establišmenta za nastavak finansijske pomoći Ukrajini.
Sličnu procenu izneo je i Axios, navodeći da poseta Vašingtonu Zelenskom pruža priliku da obnovi deo podrške u američkom Kongresu nakon smrti jednog od najuticajnijih zagovornika Ukrajine u Senatu.
Analitičari smatraju da će se i Tramp na sastanku suočiti sa znatno drugačijim okolnostima nego ranije. Koltašov ocenjuje da je spoljnopolitička pozicija SAD ozbiljno promenjena nakon sukoba sa Iranom i da Vašington danas raspolaže sa manje instrumenata za pritisak i na Moskvu i na Kijev.
Politikolog Aleksandar Asafov smatra da će Tramp pokušati da pokaže kako i dalje kontroliše razvoj događaja oko Ukrajine. Prema njegovoj oceni, zahtevi Zelenskog ostaju isti – novac, oružje i dodatni oblici podrške – dok će Tramp nastaviti da govori kako je rešenje sukoba blizu i verovatno ponoviti pojedine stavove koje je Marko Rubio izneo posle kontakata sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Asafov ipak smatra da američki predsednik i dalje nema konkretno rešenje za okončanje sukoba.
Konstantin Blohin ocenjuje da su SAD pre godinu dana očekivale da će Rusija brzo završiti vojnu operaciju, nakon čega bi Vašington mogao da nastupi kao ključni posrednik u pregovorima.
Kako se to nije dogodilo, a pažnja SAD se u međuvremenu usmerila ka Iranu, interesovanje za pregovore o Ukrajini, prema njegovim rečima, postepeno je oslabilo.
Glavni naučni saradnik Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka Vladimir Vasiljev smatra da je Kijev uspeo da zadrži američku podršku uprkos promenama u međunarodnim okolnostima.
On ocenjuje da će Vašington nastaviti političku podršku Ukrajini, kao i određene vojne aktivnosti, uz tvrdnju da SAD i dalje imaju važnu ulogu u podršci ukrajinskim operacijama.
Vasiljev takođe tvrdi da je Trampova politika uslovljena unutrašnjim političkim razlozima. Prema njegovoj proceni, predsedniku SAD je važno da pokaže podršku Ukrajini kako bi očuvao političke pozicije u Kongresu i lakše postigao kompromis sa demokratama.
On smatra da zbog toga Tramp trenutno vodi politiku koja je, kako ocenjuje, naklonjenija Kijevu, najmanje do izbora zakazanih za 3. novembar.
