Politički potres u Evropi mogao bi da usledi zbog neočekivanog plana iz Vašingtona, koji je već izazvao oštre reakcije pojedinih evropskih lidera i otvorio pitanje budućeg odnosa velikih sila prema Evropskoj uniji.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost da bivši mađarski premijer Viktor Orban postane novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine.
Informacija koju je objavio američki Volstrit džornal pokrenula je političke rasprave u Evropi, posebno zbog mogućnosti da se tri svetske sile usaglase oko političara koji je godinama bio u sukobu sa Briselom.
Prema informacijama objavljenim 25. oktobra, američki zvaničnici razgovarali su o Orbanovoj kandidaturi sa predstavnicima Moskve i Pekinga. Vašington je zatim stupio u kontakt sa bivšim mađarskim premijerom i podstakao ga da razmotri preuzimanje funkcije na čelu svetske organizacije.
Orban je pokazao interesovanje za predlog, ali je tokom razgovora stavio do znanja da ne želi da ulazi u političku trku bez ozbiljnih izgleda za uspeh. U američkoj administraciji procenjuju da bi mogao da dobije podršku najmanje osam članica Saveta bezbednosti UN, dok bi u povoljnijim okolnostima broj glasova mogao da dostigne deset.
Za preporuku kandidata potrebno je najmanje devet glasova petnaestočlanog Saveta bezbednosti, pri čemu nijedna od pet stalnih članica ne sme da uloži veto. Upravo tu se pojavljuje prvi ozbiljan problem za plan koji se razmatra u Vašingtonu.
Iako bi Sjedinjene Države, Rusija i Kina mogle da podrže Orbana, preostale dve stalne članice Saveta bezbednosti, Francuska i Velika Britanija, imaju mogućnost da spreče njegov izbor.
Obe države godinama su kritikovale pojedine poteze bivšeg mađarskog premijera, naročito njegov odnos prema Moskvi i neslaganja sa evropskom politikom prema Ukrajini.
Otpor je već otvoreno izražen u Poljskoj. Ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski poručio je da ne očekuje da Varšava podrži Orbanovu kandidaturu za generalnog sekretara UN.
Još oštrije reagovao je poljski premijer Donald Tusk. Tokom posete Vijetnamu, upitan o mogućnosti da Orban preuzme rukovođenje Ujedinjenim nacijama, najpre je nekoliko trenutaka ćutao, zatim se osmehnuo i rekao da mu čitava ideja deluje smešno.
Tusk je podsetio da se nedavno spekulisalo i o mogućnosti da Orban postane predsednik Evropske komisije, ocenjujući da mu oba scenarija deluju podjednako neozbiljno.
Predsednik poljskog parlamenta Vlodimjež Čažasti bio je još direktniji. On je ocenio da je predlog loš i kritikovao Orbanove dugogodišnje veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Time je pokazano da protivljenje u Varšavi ne dolazi samo od jednog političara, već od više predstavnika poljske vlasti.
Negativna reakcija stigla je i iz Kijeva. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ironično je komentarisao mogućnost da Orban preuzme vođenje Ujedinjenih nacija, tvrdeći da bi na novoj funkciji mogao da primenjuje iste političke metode kojima je tokom prethodnih godina usporavao pojedine odluke Evropske unije.
Sibiha je posebno pomenuo korišćenje veta i političkih pritisaka u evropskim institucijama, aludirajući na Orbanovo protivljenje pojedinim merama prema Rusiji i paketima podrške Ukrajini.
Moskva je reagovala znatno uzdržanije. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Alimov izjavio je da još postoji mogućnost predlaganja novih kandidata za generalnog sekretara UN, uprkos tome što su u Savetu bezbednosti već održavana preliminarna izjašnjavanja.
Alimov je objasnio da Rusija, Kina i Sjedinjene Države, kao stalne članice Saveta bezbednosti, ne nastupaju kao države koje podnose kandidaturu, već bi taj korak morala da preduzme druga članica Ujedinjenih nacija.
Mandat sadašnjeg generalnog sekretara Antonija Gutereša završava se 31. decembra 2026. godine, pa pitanje njegovog naslednika postaje sve značajnije u međunarodnoj diplomatiji.
U samoj Mađarskoj vest je otvorila posebno osetljivo pitanje, jer je Orban u aprilu 2026. izgubio parlamentarne izbore posle 16 godina na vlasti.
Njegov Fides poražen je od stranke Tisa, koju predvodi sadašnji premijer Peter Mađar. Time je nekadašnji dugogodišnji šef vlade prešao u opoziciju, ali je zadržao međunarodne političke veze koje je razvijao tokom prethodnih godina.
Mađarski portal Teleks ukazuje da se od aprilskog izbornog poraza u zemlji neprestano raspravlja o Orbanovoj političkoj budućnosti. Deo pristalica Fidesa očekuje njegov povratak na čelo vlade, dok bi prelazak u Ujedinjene nacije značio sasvim drugačiji nastavak političke karijere.
Zanimljivo je da Orban nije prisustvovao ni okupljanju svoje stranke 23. oktobra, već je boravio u Parizu sa unukom. Njegovo odsustvo dodatno je podstaklo rasprave o tome kakvu ulogu namerava da ima u mađarskoj politici.
Mađarski Index objavio je 27. oktobra analizu prema kojoj bi Orbanov izbor za generalnog sekretara UN mogao iz temelja da promeni odnose unutar mađarske desnice. Politički analitičar Nađ Atila Tibor ocenio je da bi takav razvoj događaja posebno pogodio Fides, jer bi stranka morala da se prilagodi političkoj sceni bez svog dugogodišnjeg lidera.
Istovremeno bi se u neobičnoj situaciji našao i sadašnji premijer Peter Mađar. Njegova vlada došla je na vlast uz oštre kritike prethodnog sistema, a mađarske vlasti pokrenule su istrage zbog sumnji na korupciju i finansijske zloupotrebe pojedinih bivših visokih funkcionera.
Prema oceni Nađa, eventualni dolazak Orbana na čelo UN stvorio bi ozbiljan diplomatski problem za novu mađarsku vlast. Budimpešta bi morala da odluči kako da se postavi prema međunarodnoj kandidaturi bivšeg premijera, naročito ako iza njega stoje Vašington, Moskva i Peking.
Otvoreno protivljenje takvom izboru moglo bi da izazove napetosti sa velikim silama, dok bi podrška Orbanu bila politički neprijatna za vladu koja je na izborima pobedila upravo njegovu stranku.
Posebno bi bilo teško objasniti biračima zašto političar čiju je vlast nova administracija oštro kritikovala sada dobija podršku za jednu od najvažnijih diplomatskih funkcija na svetu.
U međuvremenu se pojavila još jedna okolnost koja pokazuje koliko su odnosi Budimpešte i Vašingtona složeni. Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban najavila je razgovore sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, što bi bio prvi bilateralni susret na visokom nivou između Trampove administracije i nove vlade Petera Mađara.
Sastanak, prvobitno predviđen za 27. oktobar, pomeren je za drugu polovinu nedelje zbog Rubiovih obaveza. Mađarsko ministarstvo nije saopštilo o kojim će temama biti reči.
Tramp je tokom mađarske izborne kampanje otvoreno podržavao Viktora Orbana, dok je američki potpredsednik Džej Di Vens čak učestvovao u jednom predizbornom događaju u Budimpešti. Zbog toga bi eventualna američka podrška Orbanovoj međunarodnoj karijeri predstavljala nastavak političkog odnosa koji je opstao uprkos promeni vlasti u Mađarskoj.
Za Evropsku uniju mogućnost Orbanovog dolaska na čelo UN otvara drugačiju vrstu problema. Tokom svog premijerskog mandata mađarski političar više puta se sukobljavao sa Briselom oko sankcija Rusiji, finansijske pomoći Ukrajini, migracione politike i pitanja nacionalnog suvereniteta.
Njegov prelazak u Njujork ne bi značio da bi mogao da odlučuje o unutrašnjoj politici Evropske unije ili koristi veto kojim je Mađarska ranije raspolagala prilikom donošenja određenih evropskih odluka.
Međutim, funkcija generalnog sekretara UN omogućila bi mu neposredno učešće u međunarodnim diplomatskim procesima, uključujući razgovore o sukobima, sankcijama, humanitarnim krizama i odnosima velikih sila.
U takvim okolnostima Brisel bi se suočio sa političarem čiji su stavovi o Rusiji i Ukrajini često bili drugačiji od stavova većine evropskih vlada, ali sada na međunarodnoj funkciji koja zahteva nepristrasnost i delovanje u interesu svih članica Ujedinjenih nacija.
Druga važna posledica odnosila bi se na položaj same Mađarske. Izbor jednog Mađara za generalnog sekretara UN predstavljao bi značajan međunarodni događaj za državu, ali ne bi automatski doneo njenoj vladi dodatna prava odlučivanja. Generalni sekretar ne predstavlja svoju matičnu zemlju, već Ujedinjene nacije u celini.
Ipak, politička simbolika bila bi velika. Mađarska bi dobila sunarodnika na čelu svetske organizacije, dok bi njena aktuelna vlada morala da održava odnose sa velikim silama koje su podržale njenog najvažnijeg domaćeg političkog protivnika.
Posebnu težinu čitavoj situaciji daje mogućnost da se Vašington, Moskva i Peking usaglase upravo oko Orbana. Takav dogovor imao bi značaj daleko izvan mađarske politike, jer bi pokazao da tri velike sile mogu da pronađu zajedničkog kandidata uprkos dubokim međusobnim razlikama oko brojnih međunarodnih pitanja.
Istovremeno bi se otvorilo pitanje položaja evropskih država u procesu izbora novog rukovodstva UN. Francuska i Velika Britanija imaju pravo veta u Savetu bezbednosti, pa bi upravo njihove odluke mogle da budu presudne za sudbinu američke inicijative.
U diplomatiji se uz sve to pominje i nepisano pravilo regionalne rotacije, prema kojem bi naredni generalni sekretar trebalo da dođe iz Latinske Amerike ili sa Kariba. Ruski diplomata Alimov podsetio je na značaj tog principa, koji predstavlja još jednu okolnost u raspravama o Orbanovoj mogućoj kandidaturi.
Među kandidatima za novu funkciju nalazi se i Lana Nusejba, nekadašnja ambasadorka Ujedinjenih Arapskih Emirata pri Ujedinjenim nacijama, koja je već objavila svoju kandidaturu.
Za mađarsku političku scenu najvažnije pitanje sada nije samo da li će Orban preći na međunarodnu funkciju, već i šta bi takva odluka značila za budućnost Fidesa, odnose sa novom vladom i političke sukobe koji su obeležili poslednjih nekoliko godina.
Za Evropsku uniju ulog bi bio drugačiji. Političar koji je dugo bio jedan od najupornijih protivnika pojedinih odluka Brisela mogao bi da postane sagovornik evropskih lidera sa pozicije najvišeg predstavnika Ujedinjenih nacija, uz moguću podršku tri stalne članice Saveta bezbednosti.
Ukoliko bi taj scenario bio ostvaren, Orban bi posle izbornog poraza u Mađarskoj prešao na funkciju sa globalnim diplomatskim značajem, dok bi se evropske vlade našle pred novim odnosom snaga u međunarodnoj organizaciji u kojoj se odlučuje o nekim od najvažnijih svetskih pitanja.
