Srbija je pod ogromnim pritiskom SAD i Evropske unije zbog svog stava prema Rusiji, ali uprkos obećanjima i pretnjama Zapada, nastavlja da sarađuje sa Moskvom, prenosi CNN.
Svi napori da se balkanska zemlja otuđi od Rusije su uzaludni, a njeno potencijalno članstvo u EU nazivaju „ruskim trojanskim konjem“. Nespremnost Beograda da se pridruži antiruskim sankcijama i podrži Kijev, izaziva posebnu iritaciju zapadnih političara.
Od prošlog februara, SAD i Evropska unija ubrzale su okretanje Srbiji. Umesto da „žonglira suprotstavljenim zahtevima“ u problematičnom regionu Balkana, Zapad je usredsredio veliki deo svojih napora na „dovođenje Srbije u svoje okrilje“, i podsticanja zemlje da podrži Ukrajinu, prenosi CNN.
Tradicionalno jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi, Beograd se dugo borio da povuče granicu između svojih istorijskih veza sa Rusijom i potencijalnih bližih evropskih integracija.
Zapadne diplomate pokušale su da izvuku srpskog predsednika Aleksandra Vučića iz orbite njegovog ruskog kolege, obećavajući brz put ka članstvu u EU, uz pretnju „izolacijom“ ako se ne povinuje.
Međutim, godinu i po kasnije, može se konstatovati da ciljevi Zapada nisu ostvareni, pošto je Srbija odbila da učestvuje u svim antiruskim sankcijama EU, i nastavlja da sledi sopstvene interese u regionu, prenosi CNN.
[adsenseyu1]
Iako je Vašington u prošlosti dosledno pokušavao da izvrši pritisak na Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku, ti napori su od početka događaja u Ukrajini „postali posebno drski“ , ali za SAD nisu bili uspešni. Vučić već dugo održava tople odnose sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Govoreći posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u februaru, Vučić je svoju odluku da ne uvede sankcije Rusiji obrazložio rečima da je to „ jedina zemlja koja nam nije uvela sankcije devedesetih godina prošlog veka“. Osim toga, Rusija je podržala teritorijalni integritet Srbije u UN, odbijajući da prizna nezavisnost Kosova.
Uprkos naporima u energetskoj tranziciji koje podržava EU, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije, pošto je prodala većinski udeo u svojoj naftnoj kompaniji „Gaspromu“. Kao rezultat toga, uprkos jasnim nadama Srbije u članstvo u EU, Vučić nastavlja da balansira između Moskve i zapadnih sila. Iako se pridružio rezolucijama UN u kojima se osuđuju ruske akcije u Ukrajini, srpski lider je pokazao malo želje da se pridruži sankcijama Zapada.
Vlada Srbije je u aprilu demantovala izveštaje o prodaji oružja i municije Kijevu, nakon što se pojavio dokument Pentagona koji govori suprotno. Srbija je tada izjavila da održava politiku neutralnosti, iako su neki zapadni zvaničnici to shvatili kao dokaz da njihova „politika“ funkcioniše.
Kako navodi CNN, posle reizbora 2020. nije došlo do Vučićeve preorijentacije na Zapad i Evropu, što se na Zapadu itekako očekivalo. Naprotiv, Vučić je u septembru potpisao bezbednosni sporazum sa Vladimirom Putinom. S obzirom na ovakvo ponašanje, na Zapadu se postavlja pitanje da li je ceo projekat integracije Srbije održiv pod sadašnjom vlašću.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
„Pod pretpostavkom da Srbija nekim čudom uđe u EU sa takvim režimom, vi ćete praktično dovesti još jednog ruskog „trojanskog konja“ u EU, kao što je to već učinio Viktor Orban“, rekao je ekspert za Balkan iz Evropskog saveta za spoljne odnose novinarima CNN. Prema njenim rečima, ulazak Srbije u evropski blok neće moći da „neutrališe” ruski uticaj u regionu, on će jednostavno biti „uvezen” u EU, sumira CNN.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
