Ako, kao što izgleda, Sjedinjene Američke Države preuzmu vodeću ulogu u pregovaračkom procesu o rešenju kosovskog problema, njihova polazna tačka će biti ideja Srbije o korekciji granica, a na drugim silama je teret da prihvate ili odbiju američku poziciju, kaže Timoti Les, bivši britanski diplomata na Balkanu.
„Kada Vučić i Tači stave ideju podele na sto, u zamenu za uzajamno priznanje, SAD bi bile spremne da rade na tome“, smatra Les, ali ocenjuje da rešenje kosovskog problema ne treba očekivati brzo.
[adsenseyu1]
Priština sposobna za jednostrane poteze
On u intervjuu za Tanjug navodi da je problem što se ta politička ideja zaglavila jer Tači nije u potpunosti uspeo da dobije podršku na domaćem planu, a Nemačka je takođe iskomplikovala stvari pokrećući proces razgovora na kojima je ideja razgraničenja odbačena.
„Evropa će morati da odluči da li će podržati američki pritisak za podelu, ili će gurati svoje alternativno rešenje, zabrinuta zbog efekata takvog rešenja na Bosnu i Severnu Makedoniju“, kaže Les.
On ističe da su SAD, koje sada imaju neutralniji pristup prema ovom problemu od prethodne administracije, nestrpljive da „završe posao“ u Srbiji i na KiM, kako bi se posvetile drugim stvarima, možda Bosni, ali da nije moguće očekivati rešenje u momentu kada su stavovi Beograda i Prištine toliko udaljeni.
[adsenseyu1]
„U međuvremenu je ugrožena regionalna stabilnost, jer se zbog taksi Srbiji Priština približava Albaniji, ubrzavajući tako proces ujedinjenja. Predstojeći izbori na Kosovu i u Srbiji suzili su prostor za sporazum tokom ove zime. Vreme ističe i SAD žele brzo rešenje — otuda i pismo Kvinte upućeno obema stranama da se deblokiraju pregovori“, ocenjuje on.
Les kaže da nije optimista i da ne vidi šta je to što bi moglo da dovede Prištinu i Beograd za pregovarački sto.
Motiv pridruživanja EU više ne postoji jer nema proširenja, a to, smatra on, otvara mogućnost za bojazan od jednostranog rešenja koje bi mogla povući Priština.
„Kladim se da će njihov korak u slučaju da ne dođe do dogovora sa Beogradom biti ujedinjenje Kosova sa Albanijom, a to će na kraju dovesti kosovsku državu do pravnog limba“, naglašava Les.
Amerika hoće da oslabi veze Srbije sa Rusijom
Na pitanje očekuje li da će Vašington izvršiti pritisak na Prištinu da odustane od maksimalističkih zahteva u konačnom rešenju za KiM, Les kaže da sumnja i napominje da SAD moraju da rade veoma pažljivo.
„Ovaj put SAD ne pokušavaju da primoraju strane da potpišu sporazum koji su pripremili američki pravnici, već da promovišu dijalog koji će i dovesti do rešenja koje će obe strane prihvatiti i koji će dobiti legitimitet ’kod kuće‘ kako bi bio održiv“, smatra on.
[adsenseyu4]
Les napominje da SAD, uz to, ne žele previše ni da se „udube“ u politiku Balkana, pa moraju da pažljivo postupaju sa lokalnim političarima.
„Ako primene previše pritiska na Prištinu, vlada će se približiti Albaniji, pretvarajući bilateralni spor sa Srbijom u regionalnu krizu“, ocenjuje on.
On takođe ne očekuje da će biti dodatnog pritiska na Srbiju da prihvati maksimalističke zahteve Prištine, jer SAD imaju na umu da Beograd može da živi sa zamrznutim konfliktom na Kosovu.
„SAD moraju da budu svesne da Srbija ima potencijal da pod pritiskom pokrene pitanje Republike Srpske i ’kosovsku dramu‘ pretvori u regionalnu krizu“, kaže bivši diplomata na Balkanu.
Zato, ukoliko Vašington želi da postigne svoj cilj i da oslabi veze Srbije sa Rusijom, onda mora da se pronađe sporazum dovoljno dobar da bi ga Srbija dobrovoljno prihvatila, kaže on i dodaje da ne treba smetnuti s uma da je prioritet SAD da neutrališe ruski uticaj na Srbiju.
„A jedini način da to uradi jeste da reši kosovski problem koji daje Rusiji mogućnost upliva u srpsku politiku. U suštini, to znači da su SAD manje zabrinute za to kakvo će biti rešenje kosovskog pitanja, već je njihov krajnji cilj da se to reši“.
Les tvrdi da Rusija već podržava ideju podele.
