Bivši izraelski premijer Naftali Benet, rekao je u intervjuu objavljenom na njegovom „Jutjub“ kanalu, da su SAD i njeni zapadni saveznici „blokirali“ njegove napore da posreduje između Rusije i Ukrajine, da okonča rat u njegovim ranim danima.
Benet je 5. marta 2022. otputovao u Rusiju da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom. U intervjuu je detaljno opisao svoje tadašnje posredovanje između Putina i ukrajinskog predsednika Zelenskog, koji je, kako je naveo, koordinirao sa SAD, Francuskom, Nemačkom i Velikom Britanijom.
Benet je rekao, da su se obe strane složile na velike ustupke tokom njegovog posredovanja. Za rusku stranu, on je rekao da su odustali od „denacifikacije“ kao uslova za prekid vatre. Benet je definisao „denacifikaciju“ kao uklanjanje Zelenskog. Tokom sastanka u Moskvi sa Putinom, Benet je rekao da ruski lider garantuje da neće pokušati da ubije Zelenskog.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Drugi ustupak koji je Rusija napravila, jeste da neće tražiti razoružanje Ukrajine. Sa ukrajinske strane, Zelenski je „odustao“ od traženja članstva u NATO-u, što je, prema Benetu, bio „razlog“ za rusku invaziju.
Izveštaji tog vremena odražavaju Benetove komentare, i navode da su Rusija i Ukrajina ublažile svoje stavove. Pozivajući se na izraelske zvaničnike, Axios je izvestio 8. marta da je Putinov „predlog težak za Zelenskog da bi ga prihvatio, ali nije tako ekstreman kao što su očekivali. Rekli su da predlog ne uključuje promenu režima u Kijevu, i da omogućava Ukrajini da zadrži svoju suverenost.“
[adsenseyu1]
Govoreći o tome šta su zapadni lideri mislili o njegovim posredničkim naporima, Benet je rekao da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson zauzeo „agresivni stav“, dok su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bili „pragmatičniji“.
Međutim, na kraju, zapadni lideri su se usprotivili Benetovim naporima. „Reći ću ovo u širem smislu. Mislim da je postojala odluka Zapada da nastavi da udara na Putina, i da ne pregovara.“
Na pitanje da li su zapadne sile „blokirale“ napore posredovanja, Benet je rekao: „U osnovi, da. Oni su to blokirali, a ja sam mislio da su pogrešili.“
Objašnjavajući svoju odluku da posreduje, političar je rekao, da je u nacionalnom interesu Izraela da ne bira stranu u ratu, navodeći česte izraelske vazdušne napade u Siriji. On je rekao, da Rusija ima protivvazdušnu odbranu S-300 u Siriji i da će, ako „pritisnu dugme, izraelski piloti pasti“.
Pregovori između Rusije i Ukrajine nisu se zaustavili nakon Benetovih napora. Kasnije u martu, ruski i ukrajinski zvaničnici sastali su se u Istanbulu, u Turskoj, nakon čega su usledile virtuelne konsultacije.
Prema izjavama bivših američkih zvaničnika u razgovoru za „Forin Affairs“, dve strane su se složile oko okvira za probni dogovor. Ruski zvaničnici, uključujući Putina, javno su rekli da je dogovor blizu nakon pregovora u Istanbulu.
Međutim, pregovori su na kraju propali nakon većeg pritiska Zapada. Boris Džonson je posetio Kijev u aprilu 2022, pozivajući Zelenskog da ne pregovara sa Rusijom. Prema izveštaju Ukrajinske pravde, on je rekao, da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše sporazum sa Rusijom, zapadne pristalice Kijeva nisu.
Kasnije u aprilu, turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da neke zemlje NATO-a žele da produže rat u Ukrajini. „Posle razgovora u Istanbulu, nismo mislili da će rat trajati ovoliko…
Međutim, nakon sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a, stekao se utisak da u državama članicama NATO-a ima onih koji žele da se rat nastavi.
„Neka se rat nastavi i Rusija slabi. Nije ih mnogo briga za situaciju u Ukrajini“, rekao je Čavušoglu.
Nekoliko dana nakon Čavušogluovih komentara, ministar odbrane Lojd Ostin priznao je, da je jedan od ciljeva SAD u podršci Ukrajini da vidi Rusiju „oslabljenom“.
Webtribune.rs
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
[adsenseyu4]
