Američka administracija neprestano pokušava da se „opere“ od odgovornosti za jako lošu ekonomsku situaciju i da sve to prebaci na Vladimira Putina.
Tako se i sada izgovor za proglašavanje vanrednog stanja u zemlji, a vezano za energetiku, traži u ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini, kaže politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Američki predsednik Džozef Bajden proglasio je, naime, vanredno stanje u zemlji zbog pretnji od nedovoljne dostupnosti kapaciteta za proizvodnju električne energije, dajući hitna ovlašćenja državnom sekretaru za trgovinu Đini Rejmondo da rešava ovaj problem tako što će odobriti oslobađanje od carina na uvoz solarnih ćelija i modula iz Kambodže, Malezije, Tajlanda i Vijetnama.
Na “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti. – OVDE
Bajden je rekao da je ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini jedan od faktora koji je doprineo vanrednom stanju, tvrdeći da je ona poremetila globalna energetska tržišta.
Amerika se krije iza Putina
Prema rečima Kesića, ovo nije prvi put da Vašington krivca traži u Rusiji.
„To je strategija ove administracije od samog početka i kreće se od pitanja inflacije, pa sve do proglašavanja ovog vanrednog stanja vezanog za energetiku. Oni su u više navrata pokušavali da koriste razne fraze koje bi asocirale na to da su sve ekonomske teškoće vezane za Vladimira Putina, od „Putinovog poreza“, do „Putin kao glavni izvor inflacije“. Ali, ta strategija ne pokazuje dobre rezultate jer sve ankete govore da, u suštini, najveći deo građana Sjedinjenih Država za loše ekonomsko stane krivi administraciju i samog predsednika. U tom smislu možemo reći da ipak ne uspevaju u tome da se distanciraju od odgovornosti za ovako loše stanje“, primećuje Kesić.
Američki građani, napominje naš sagovornik, žive sve teže i moraju da donose teške odluke vezane za porodični budžet:
„Obični građani više nemaju strpljenja da trpe objašnjavanja da je neko drugi odgovoran za ovu situaciju. Oni traže odgovornost svojih predstavnika vlasti i neke mere koji bi olakšale ekonomske okolnosti i njihovu ličnu ekonomsku situaciju.“
Rusija pokriće za Bajdenovu agendu
Proglašenje vanrednog stanja, pojašnjava naš sagovornik, usledilo je posle Bajdenove odluke da koristi ratne zakone za podsticanje domaće proizvodnje solarnih panela i drugih izvora za proizvodnju takozvane zelene energije.
„To je isti set zakona na koje se pozivao i bivši predsednik Donald Tramp kada je zbog pandemije proglasio vanredno stanje i iskoristio svoja ovlašćenja da se ubrza proizvodnja vakcine. Sada se na te zakone poziva Bajdenova administracija kako bi ubrzala proizvodnju i razvijanje kapaciteta zelene energije. U tom smislu, ovaj potez je odgovor na nedostatak dovoljnog broja izvora energije i na rast cena u Americi, dok je sa druge strane povezan sa svim onim što zapadne zemlje preduzimaju u pogledu sankcija prema Rusiji, ali i sa posledicama tih sankcija“, objašnjava Kesić.
Ipak, veruje naš sagovornik, ova Bajdenova odluka više je vezana za političku agendu koju ova administracija sprovodi od početka svog mandata.
„Predsednik Bajden je još kao kandidat obećavao da će prekinuti zavisnost Amerike od, kako oni to nazivaju, prljave energije, kao i da će uvesti čiste izvore energije kako bi Sjedinjene Države napravile takozvano veliko zeleno resetovanje. Dakle, Bajdenov potez je u ovom momentu više vezan za tu agendu i pokušaj da se sprovede transformacija društva i da se Amerika naglo natera da odbaci naftu kao glavni energent i pređe na zelene, odnosno solarne izvore energije, nego za nešto drugo“, navodi naš sagovornik.
Tri ključna izvora ekonomske nestabilnosti
Na pitanje, u kojoj meri Amerika i obični građani trpe zbog politike koju administracija u Vašingtonu i njihovi saveznici vode protiv Rusije, Kesić kaže da postoje tri ključna izvora aktuelne ekonomske nestabilnosti i krize u zemlji.
Prvi jeste ta politička agenda koja je jasno definisana za vreme predsedničke kampanje, kada je kandidat Bajden govorio da Amerika mora da napravi „veliki reset“.
„On je smatrao da pandemija korone daje priliku za jedno takvo resetovanje jer je ekonomija potpuno stala i da bi bilo manje bolno da se Amerika pod tim okolnostima potpuno usmeri prema zelenim izvorima energije. Ali, ova administracija je to posmatrala u širem društvenom kontekstu i taj potez bio bi samo jedan deo priče o velikoj transformaciji društva, gde bi demokrate mogle dugoročno da se održe na vlasti“, ukazuje analitičar.
Drugi faktor koji je izazvao tešku ekonomsku situaciju, dodaje naš sagovornik, jeste sama pandemija i loši potezi vlasti u SAD, od nivoa država u Americi pa do savezne vlade, kada je doneta odluka da se ekonomija potpuno zatvori.
„Svi su znali da takav potez neće biti bez posledica po ekonomiju, kao i da će je biti teško obnoviti posle takvog zatvaranja, pogotovo kada je to u potpunosti postalo političko pitanje i borba između takozvanih plavih demokratskih vlasti i država, i “crvenih” republikanskih vlasti koji, za razliku od demokrata, nisu do kraja zatvarali ekonomije u državama u kojima su na vlasti. Dakle, ti potezi zatvaranja ekonomije su među ključnim razlozima iz kojih smo sada u ovom jako nestabilnom scenariju“, kaže Kesić.
Treći faktor naš sagovornik ne vidi toliko u sukobu u Ukrajini, koliko u posledicama sankcija koje su Rusiji uvedene od strane zapadnih zemalja, a posebno od strane SAD.
„Rusija se pripremala za radikalne poteze Zapada. Ona možda nije do kraja očekivala ovako radikalne mere, ali je svakako pravila transformaciju ekonomije kako bi bila što manje zavisna od Zapada, zapadnog tržišta i kapitala. Sa druge strane, Zapad se za to apsolutno nije pripremao i nije spremno dočekao posledice koje su mogle da se očekuju sa uvođenjem radikalnih sankcija prema Rusiji. Dakle, nisu preduzeli odgovorne pripreme i mere koji bi amortizovale sve moguće loše posledice uvođenja sankcija, zbog čega i postoji velika frustracija na Zapadu budući da sankcije ne pokazuju očekivane rezultate vezano za rusku ekonomiju“, navodi Kesić.
Posledica te frustracije je, veruje Kesić, činjenica da nakon svake mere Zapada protiv Rusije usledi druga, još radikalnija.
„Ali, svaki put kada donesu radikalnu odluku oni pucaju sami sebi u nogu. Rekao bih i da su sa ovim sankcijama zapravo sebi već pucali u obe noge i obe ruke, pa je teško očekivati da pod takvim okolnostima možemo imati stabilniju situaciju, tim pre jer američka administracija ima tu radikalnu političku agendu koja je vezana za transformaciju ekonomije i oslobađanje od takozvanih prljavih tehnologija.
Ta transformacija bila bi bolna i pod najboljim okolnostima, a sada je ne samo bolna već i vrlo destruktivna po američku ekonomiju i obične građane”, zaključuje Obrad Kesić.
Bajden je predložio rešavanje problema nedovoljne proizvodnje električne energije samo postavljanjem dodatnih solarnih panela, nazvavši to jednim od „brže rastućih izvora nove proizvodnje struje“.
Naveo je da bi oko polovine novih kapaciteta za proizvodnju u 2022. i 2023. godini trebalo da budu solarni paneli, ali tvrdi da su ti planovi osujećeni zbog nedostatka solarnih modula.
On je odbacio ideju da se ovaj problem reši dodatnim korišćenjem fosilnih goriva, navodeći potrebu za smanjenjem uticaja na klimu, a istakao je i da je Pentagon nedavno prepoznao klimatske promene kao pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Sandra Čerin (sputnik)
