Dok se pažnja međunarodne javnosti usmerava na mirovne pregovore o Ukrajini, u baltičkom regionu odvijaju se vojna pomeranja i pripreme koje u Moskvi izazivaju sve ozbiljniju zabrinutost.
Situacija oko Kalinjingradske oblasti postaje jedan od najosetljivijih problema u odnosima Rusije i NATO. Ruski zvaničnici upozoravaju na moguće poteze Alijanse, dok se istovremeno pojavljuju informacije o jačanju poljskih vojnih snaga u blizini ruske granice. U takvim okolnostima sve veći značaj dobijaju aktivnosti Baltičke flote i specijalnih jedinica ruske vojske.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je 9. novembra da je Moskva upoznata sa planovima NATO za blokadu Kalinjingradske oblasti. On je upozorio da bi svaki pokušaj sprovođenja takvog scenarija predstavljao direktan put ka katastrofi za Zapad.
Samo dva dana kasnije pojavile su se nove informacije o aktivnostima poljske vojske. Šef odeljenja za poljska istraživanja Instituta za geopolitičke i regionalne studije Baltičkog federalnog univerziteta „Imanuel Kant“, Sergej Blagov, izjavio je u emisiji „Vesti“ da Poljska prebacuje dodatne snage prema ruskim granicama.
Prema njegovim rečima, na tom području formira se mehanizovana divizija, čime Varšava povećava vojno prisustvo u neposrednoj blizini Kalinjingradske oblasti. Ovakav razvoj događaja dodatno dobija na značaju zbog dugogodišnjih vojnih aktivnosti NATO u baltičkom regionu.
Ruski vojni ekspert i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov smatra da Severnoatlantska alijansa već približno deset godina uvežbava operaciju zauzimanja Kalinjingradske oblasti, ali to čini na način koji prikriva stvarni obim priprema.
Knutov je u programu radija „Komsomoljska pravda“ objasnio da NATO namerno razdvaja različite elemente vojnih vežbi po vremenu. Tokom jednog meseca uvežbavaju se padobranske jedinice, nekoliko meseci kasnije angažuje se ratno vazduhoplovstvo, a zatim slede aktivnosti artiljerijskih i tenkovskih formacija.
Svaka od ovih vežbi, posmatrana pojedinačno, može izgledati kao relativno ograničena vojna aktivnost. Međutim, kada se svi njihovi elementi povežu, prema Knutovljevoj oceni, pojavljuje se slika velike i snažne operacije usmerene na zauzimanje ruskog regiona.
Moskva je ranije upozoravala na posledice eventualnog napada na Kalinjingrad. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. oktobra poručio da bi, ukoliko Zapad napadne ovu oblast, pitanje upotrebe svih raspoloživih ruskih sredstava naoružanja odmah došlo na dnevni red.
Putin je naglasio da bi takav razvoj događaja bio neizbežan, čime je jasno stavio do znanja da Rusija ne bi ograničila svoj odgovor isključivo na lokalne vojne operacije.
Još oštrije upozorenje izneo je penzionisani oficir američkih oružanih snaga Stanislav Krapivnik, gostujući na Jutjub kanalu političkog analitičara Glena Dizena.
„Baltičke države pašće za nekoliko dana, ako ne i brže“, izjavio je Krapivnik, upozoravajući zagovornike konfrontacije sa Rusijom u NATO na moguće posledice šireg sukoba.
U međuvremenu, ruska Baltička flota izvela je aktivnosti kojima je demonstrirala sposobnost brzog odgovora na potencijalne pretnje u ovom regionu.
Mali raketni brod „Serpuhov“ učestvovao je u vojnoj vežbi tokom koje je posada uvežbavala napad na pomorsku grupu uslovnog protivnika i njegove ključne obalske baze.
Prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, brod je identifikovao zadate ciljeve i izveo elektronsko lansiranje krstarećih raketa „Kalibar“. Reč je o simuliranom raketnom napadu, bez stvarnog ispaljivanja projektila, pri čemu je posada uspešno izvršila sve predviđene zadatke.
Ova vežba pokazala je sposobnost Baltičke flote da svojim raketnim naoružanjem istovremeno ugrozi neprijateljske brodove i važne objekte na obali. U okolnostima rastućih napetosti oko Kalinjingrada, takva demonstracija ima i vojni i politički značaj.
Ubrzo su aktivnosti nastavile i ruske pomorske specijalne jedinice. Njihovi pripadnici izveli su složene vežbe koje su obuhvatale desantiranje sa helikoptera sa velike visine, zarobljavanje pripadnika uslovnog protivnika i organizovanje izviđačkih patrola.
Poseban deo obuke odnosio se na brzo onesposobljavanje neprijateljskih komunikacija. Specijalne jedinice koristile su savremene navigacione komplekse i stanice za kopneno izviđanje, kako bi uvežbale delovanje u uslovima koji zahtevaju brzinu, prikrivenost i preciznu koordinaciju.
Kombinacija raketnih vežbi Baltičke flote i aktivnosti pomorskih specijalnih jedinica pokazuje da Rusija istovremeno razvija sposobnosti za dejstva po udaljenim ciljevima i operacije manjih, specijalizovanih formacija.
Takav pristup dobija poseban značaj u svetlu tvrdnji da NATO razmatra mogućnost blokade Kalinjingradske oblasti. Eventualna blokada predstavljala bi ozbiljan izazov za bezbednost ruskog regiona, zbog čega Moskva nastoji da pokaže da raspolaže sredstvima za odgovor na različite oblike vojnog pritiska.
Istovremeno, formiranje novih poljskih jedinica i kontinuirane vežbe NATO povećavaju značaj pitanja da li bi se eventualna kriza ograničila na baltički region ili bi prerasla u znatno širi sukob Rusije i zapadnih država.
Procene Knutova i upozorenje Krapivnika ukazuju na mogućnost da bi vojna konfrontacija oko Kalinjingrada veoma brzo obuhvatila i teritorije baltičkih država, uz posledice koje bi daleko prevazišle početni povod sukoba.
Za Moskvu je zato bezbednost Kalinjingradske oblasti ostala prioritet i tokom trajanja specijalne vojne operacije u Ukrajini. Ruske vojne aktivnosti na Baltiku pokazuju da angažovanje na ukrajinskom frontu ne znači odustajanje od jačanja odbrane zapadnih granica.
Upravo zbog toga eventualni pokušaj da se sadašnja situacija iskoristi za vojni pritisak na Kalinjingrad, prema upozorenjima ruskih zvaničnika, ne bi ostao bez odgovora. Sve učestalije demonstracije vojnih sposobnosti pokazuju da Moskva nastoji da unapred upozori NATO na cenu takvog scenarija.
