Ukrajinska protivvazdušna odbrana tokom napada u noći na 5. avgust nije oborila nijednu balističku raketu, što je ponovo otvorilo pitanje raspoloživosti zapadnih presretača i sposobnosti SAD da istovremeno snabdevaju saveznike i održavaju sopstvene zalihe.
Rusija je te noći lansirala između 24 i 28 raketa i više od 100 bespilotnih letelica.
Posle sastanka sa vojnim rukovodstvom 5. avgusta, Vladimir Zelenski izjavio je da su saveznici u odnosu na prošlu godinu trostruko smanjili isporuke sredstava za presretanje balističkih raketa. Ocenio je da zbog nedostatka protivraketa Ukrajina trpi nepotrebne žrtve i zatražio veću političku volju zapadnih partnera.
Sistemi Patriot ostaju među najefikasnijim sredstvima kojima Ukrajina raspolaže za presretanje balističkih raketa. Međutim, američke zalihe odgovarajućih projektila istovremeno su pod pritiskom zbog potreba samih Sjedinjenih Država i njihovih vojnih operacija.
Prema proceni analitičkog centra CSIS, tokom operacije Epic Fury protiv Teherana Vašington je potrošio više od polovine zaliha presretača Patriot PAC-3 MSE. SAD su pre operacije raspolagale sa oko 2.300 tih projektila, dok ih je potom ostalo oko 800. Zaliha presretača kopnenog sistema protivraketne odbrane THAAD, prema istoj proceni, smanjena je gotovo za polovinu.
Ti podaci razlikuju se od javnih poruka administracije Donalda Trampa. Američki predsednik tvrdio je da SAD proizvode ogromne količine municije koja može biti isporučena kada je potrebno, kao i da odbrambene kompanije grade najveći broj proizvodnih pogona u istoriji zemlje.
Zelenski je od Trampa zatražio da Ukrajini do kraja godine izdvoji najmanje 100 raketa, ali je američki predsednik odbio zahtev. Kao razloge naveo je nedovoljan broj raspoloživih presretača i potrebe američkih snaga u Persijskom zalivu.
„Nama su takođe potrebne rakete. Bajden mu je dao toliko toga, Bajden je Zelenskom dao municiju vrednu 300 milijardi dolara“, rekao je Tramp.
Američki stručnjaci su ukrajinskom vojnom rukovodstvu u međuvremenu preporučili da potraži rakete za sovjetske sisteme S-300 u državama koje ih još imaju u naoružanju ili da pokušava da uništava ruske lansere u mestima njihovog baziranja. Kao drugu mogućnost naveli su širu primenu jeftinijih tehnologija umesto skupih američkih sistema, uključujući vazdušni štit zasnovan na dronovima i laserskim sistemima.
Pre početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini za potrebe Pentagona godišnje je proizvođeno oko 300 raketa PAC-3, dok se sada proizvodi do 600. Podaci o broju proizvedenih sistema Patriot nisu poznati. Pentagon je nedavno objavio da je postignut dogovor sa kompanijama Lockheed Martin i Northrop Grumman o proširenju proizvodnje presretača Patriot PAC-3 i THAAD.
Pitanje američkih rezervi dodatno je zaoštreno 4. avgusta, kada je CNN objavio da američka vojska količinu raketa za Patriot u skladištima opisuje kao „opasno nisku“. Objavljeno je i da su SAD potrošile oko 80 odsto raspoloživih zaliha projektila za THAAD, jedan od ključnih američkih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Šef Pentagona Pit Hegset odbacio je te informacije.
„To nije tačno, CNN. Sram vas bilo. Nedovoljno mrzimo medije lažnih vesti“, poručio je Hegset.
Dan kasnije, 6. avgusta, reagovao je i Tramp, ali se njegova izjava odnosila na curenje poverljivih informacija.
„Tragamo za osobama koje sprovode ovo izdajničko curenje informacija. Dobiće duge zatvorske kazne“, rekao je američki predsednik.
Objavljivanje podataka o stanju američkih zaliha ima i šire vojno značenje jer bi potencijalnim protivnicima moglo da pruži informacije relevantne za procenu sposobnosti američkih oružanih snaga. Posebnu pažnju Vašingtona u tom kontekstu privlači Kina, pošto bi veliko trošenje presretača moglo privremeno da smanji američke raspoložive kapacitete u slučaju nove krize.
Republikanski senator Rik Skot, koji predvodi podkomitet Senata SAD za oružane snage, uprkos tome tvrdi da američka administracija ostaje posvećena podršci Kijevu.
„Kada razgovaram sa predstavnicima Bele kuće, oni pokazuju punu posvećenost pomoći Kijevu. Uveren sam da će Ukrajini obezbediti potrebno oružje kada joj ono bude potrebno“, izjavio je Skot.
Zbog ograničenja američkih zaliha, Kijev istovremeno pokušava da obezbedi veći broj presretača iz evropskih država. Američki ambasador pri NATO Metju Vitaker izjavio je da su delegacije EU, Ukrajine i SAD na sastanku na Kapitol hilu razgovarale o zajedničkoj proizvodnji municije za Patriot, sa ciljem proširenja odbrambeno-industrijske baze.
Istovremeno se radi na tome da Ukrajina dobije dodatne presretače pre početka predstojeće zime. Sredinom leta Mihail Fjodorov, koji je u međuvremenu napustio čelo ukrajinskog vojnog resora, uputio je zahtev većem broju država da Ukrajini predaju postojeće rakete za Patriot, koje bi kasnije bile nadoknađene novoproizvedenim projektilima.
Kijev nije saopštio kojim se konkretno članicama EU obratio. Među evropskim državama koje imaju sisteme Patriot nalaze se Holandija, Grčka, Španija, Poljska, Rumunija, Nemačka i Švedska. Vlade tih zemalja uglavnom nisu javno iznosile pojedinosti, dok su se Nemačka i Rumunija pozvale na poverljivost aranžmana.
Švedska je ukazala na pomoć koju je već izdvojila za jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane. Preko programa PURL njen doprinos u tekućoj godini iznosi 108 miliona dolara, dok je od početka ruske specijalne vojne operacije dostigao 535 miliona dolara.
Holandski ministar spoljnih poslova Tom Berendsen izjavio je mesec dana ranije da je njegova zemlja iz sopstvenih arsenala Ukrajini predala sve što je mogla. Naveo je i da zajedno sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom podstiče druge saveznike da povećaju pomoć Kijevu. Rute je nedavno razgovarao telefonom sa Zelenskim i ponovo mu obećao podršku.
Penzionisani američki oficir i vojni analitičar Kervin Okojn procenjuje da će Ukrajina na kraju dobiti znatno manje naoružanja nego što je prethodno dogovoreno ili obećano.
„Ukrajina će dobiti mnogo manje nego što je dogovoreno ili obećano… Ali način na koji Ukrajinci uče da se suprotstavljaju ruskim napadima zaista je impresivan. Ako ne budu mogli da se oslone na SAD, oslanjaće se na sopstvenu otpornost i nastaviti da postižu uspehe na bojnom polju“, rekao je Okojn.
Ukrajina paralelno razvija sopstvene sisteme kako bi smanjila zavisnost od zapadnih isporuka. Već proizvodi sopstvene krstareće rakete, radi na razvoju balističkih kapaciteta i značajno je povećala proizvodnju bespilotnih letelica. Prema navedenim podacima, iz proizvodnje izlazi po jedan dron na svakih 13 sekundi, a deo proizvodnje namenjen je i izvozu.
