Voditelj Vladimir Trifonov razgovarao je sa Jakovom Kedmijem, bivšim šefom izraelske specijalne službe Nativ i stručnjakom za međunarodnu bezbednost i međunarodnu politiku, o promenama u načinu vođenja sukoba u Ukrajini, ruskim udarima, stanju ukrajinske vojske, američkim zalihama raketa i mogućim posledicama daljeg zaoštravanja.
Razgovor je objavljen pod naslovom „Rusija menja pravila rata! Jakov Kedmi: Sledeći udar može sve da promeni!“.
Kedmi je odbacio mogućnost da se na osnovu medijskih izveštaja pouzdano zaključi da Sjedinjene Države nemaju dovoljno raketa. Kako je naveo, nije video zvaničnu izjavu američkih vlasti ili nekog odgovornog zvaničnika kojom bi takav nedostatak bio potvrđen.
Prema njegovoj proceni, moguće je da se rakete koje su već upotrebljene nadoknađuju sporije nego što se troše, ali je istakao da vojske planiraju upotrebu naoružanja prema raspoloživim količinama i rezervama koje moraju da zadrže. Armija, kako je objasnio, ne troši poslednju raketu ili poslednju granatu ukoliko nema mogućnost da obnovi zalihe.
Kada je reč o zahtevima Vladimira Zelenskog za dodatnim raketama i jačanjem ukrajinske protivvazdušne odbrane, Kedmi smatra da problem nije samo u količini raspoloživog naoružanja već i u spremnosti da ono bude predato Kijevu. Pomenuo je i pitanje licence za proizvodnju raketa Patriot, tvrdeći da je ukrajinska strana tražila takvu mogućnost, ali da Donald Tramp nije prihvatio zahtev.
Kedmi je ocenio da priče o nedostatku američkih raketa mogu biti i medijski način da se kasnije objasni zašto Kijevu određeno naoružanje nije isporučeno. Informacije te vrste opisao je kao neproverene i nepouzdane i izneo izrazito kritičan stav prema zapadnim medijima, za koje tvrdi da poslednjih 20 do 30 godina sve češće deluju u skladu sa političkim i propagandnim ciljevima.
Mnogo značajniju promenu Kedmi vidi u ruskom načinu izvođenja udara. Prema njegovoj proceni, Rusija je odlučila da povećava intenzitet napada prvenstveno na strateške objekte koji omogućavaju Ukrajini da nastavi vojne operacije, a očekuje da će taj pritisak nastaviti da raste dok Moskva ne ostvari ciljeve koje je postavila za sadašnju fazu sukoba.
On tvrdi da se istovremeno povećava upotreba novih vrsta naoružanja, dok potrošnja materijala od strateškog značaja za Ukrajinu, prema njegovoj proceni, već prevazilazi mogućnosti Zapada da ih nadoknađuje. Ako se takav odnos nastavi, smatra Kedmi, posledice neće osećati samo Ukrajina već i zapadne zemlje koje je snabdevaju.
U tome vidi dvostruki pritisak na Zapad: ukoliko nastavi da predaje oružje Kijevu, sopstvene zalihe biće dodatno opterećene, dok bi smanjenje pomoći pogodovalo ruskim ciljevima. Zbog toga rusku strategiju opisuje kao istovremeno povećavanje vojnog, političkog i ekonomskog pritiska.
Posebno je ukazao na stanje na Crnom moru. Kedmi tvrdi da faktička blokada ukrajinske crnomorske obale nanosi veliku štetu izvozu čelika i žitarica, dok istovremeno ozbiljno ograničava mogućnost Ukrajine da morskim putem dobija potrebne materijale.
Prema njegovim rečima, ruski udari postepeno i sistematski pogađaju lučku infrastrukturu, transportna sredstva i mostove. Dodao je da su napadnuti i objekti povezani sa energentima i skladištima, uključujući čak i benzinske stanice, što zajedno treba posmatrati kao deo šireg pritiska na ukrajinsku logistiku i sposobnost nastavka ratnih operacija.
Kedmi je kao još jedan element naveo probleme u snabdevanju električnom energijom, tvrdeći da su prekidi u Kijevu postali svakodnevna pojava i da problem nije ograničen samo na prestonicu. Očekuje da će se takva vrsta pritiska povećavati jer, prema njegovoj proceni, Rusija raspolaže sredstvima potrebnim za nastavak udara.
On je takođe ocenio da poslednji ruski napadi raketama i bespilotnim letelicama nisu nailazili na veliki otpor ukrajinske strane, tvrdeći da u mnogim slučajevima nije ni bilo ozbiljnog pokušaja njihovog zaustavljanja. To smatra pokazateljem efikasnosti sadašnje ruske taktike.
Suštinu takvog pristupa Kedmi poredi sa metodama koje su ranije primenjivale Sjedinjene Države: kombinovanjem ekonomskog, političkog i vojno-strateškog pritiska protivnik se dovodi u položaj u kojem bi pristao na pregovore. Po njegovoj oceni, takav pristup može biti značajniji od taktičkog napredovanja od nekoliko kilometara na frontu.
Uništavanje energetskog i transportnog sistema i prekidanje ukrajinskih linija snabdevanja morem, a potencijalno i kopnom, Kedmi smatra efikasnijim od zauzimanja pojedinačnih gradova. Kao primer je naveo Slavjansk, ocenjujući da šire onesposobljavanje infrastrukture može imati veći uticaj na tok sukoba od osvajanja jednog grada.
Govoreći o napadima i diverzijama na ruskoj teritoriji, Kedmi je ocenio da je osnovni cilj terorizma destabilizacija, izazivanje straha među stanovništvom i stvaranje pritiska na vlast. Kada su mete predstavnici države ili vojske, dodao je, neposredni cilj može biti slabljenje komandnih ili vojnih struktura.
Ipak, prema njegovoj proceni, obim i intenzitet takvih akcija još su daleko od nivoa koji bi Rusiji mogao da nanese ozbiljnu stratešku štetu. Napade bespilotnim letelicama i raketama na Moskvu naveo je kao primer pretnje koja može predstavljati opasnost za građane i zahtevati zaštitne mere, ali za koju smatra da ne menja borbenu sposobnost zemlje ili ruske vojske.
Kedmi je ocenio da takve akcije ne mogu Rusiju dovesti u stanje društvenog raspada kakvo je postojalo u Ruskoj imperiji početkom 1917. godine. Istovremeno je otvorio pitanje mogućeg ruskog odgovora, navodeći da bi znatno snažnija reakcija Moskve mogla promeniti situaciju.
U borbi protiv terorizma, prema njegovom mišljenju, pasivna odbrana nije dovoljna. Istorija terorizma, protivterorističkih operacija i vojnih sukoba pokazuje, kako je rekao, da sistem koji se oslanja isključivo na zaštitu ne može potpuno sprečiti napade jer napadač bira mesto, vreme i način delovanja.
Kedmi smatra da je za uspeh neophodan prelazak na aktivno delovanje protiv terorističkih struktura. Tehnologija može povećati efikasnost zaštite, ali ne može obezbediti apsolutnu sigurnost. Ako neki sistem naoružanja dostigne efikasnost od 90 odsto, to je, prema njegovim rečima, veoma dobar rezultat, dok stoprocentna zaštita ne postoji.
Preostalih desetak procenata neuspeha, upozorio je, može skupo koštati u ljudskim životima i materijalnoj šteti, čak i kada posledice nisu katastrofalne ili strateške. Tehnički kvarovi, tehnološki problemi i ljudske greške postoje u svakom sistemu, zbog čega oslanjanje isključivo na odbranu smatra nedovoljnim.
Sistematski ukrajinski udari duboko na rusku teritoriju i napadi na strateške objekte mogli bi, prema Kedmijevoj proceni, da izazovu eskalaciju u obliku snažnijih i ofanzivnijih ruskih akcija. On smatra da bi efikasnije povećavanje takvog ruskog pritiska ubrzalo vojno slabljenje Ukrajine.
U razgovoru je otvoreno i pitanje navoda da je razmena američkih obaveštajnih podataka sa Kijevom ponovo dostigla raniji nivo. Kedmi je izrazio sumnju da američki senatori ili članovi Kongresa mogu pouzdano znati operativne detalje rada obaveštajnih službi, jer te strukture, kako je naglasio, rade tajno i izbegavaju javnost.
Zbog toga izjave američkih političara o obaveštajnoj saradnji ne smatra dovoljnim dokazom da je Tramp odustao od pokušaja pregovora sa Rusijom. Prema njegovoj oceni, političari javne izjave prilagođavaju sopstvenim interesima i utisku koji žele da stvore kod birača.
Kedmi se osvrnuo i na strukturne promene u ruskom Ministarstvu odbrane i vojsci. Ocenio je da takve reorganizacije ne treba posmatrati isključivo kao inicijativu Vladimira Putina, već prvenstveno kao rezultat predloga vojnog rukovodstva i Ministarstva odbrane, koje predsednik razmatra i odobrava.
Prema njegovom objašnjenju, moguće je da su vojska i Ministarstvo odbrane tokom sukoba naišli na probleme zbog kojih postojeću organizaciju više ne smatraju dovoljno efikasnom.
Nova struktura treba da odgovori na takve nedostatke, ali će, smatra Kedmi, tek nakon približno godinu dana praktične primene biti moguće oceniti da li su promene bile opravdane.
Armiju je opisao kao „živi organizam“ koji mora da se prilagođava promenama u tehnologiji, načinu ratovanja i problemima sa kojima se suočava. Dosadašnje personalne promene u ruskom vojnom vrhu nije ocenio kao posebno ozbiljne, već uglavnom kao uobičajena premeštanja generala sa jedne dužnosti na drugu.
Kedmi je potom izneo procenu da bi 1. septembra moglo da se otvori pitanje načelnika ruskog Generalštaba zbog starosnih ograničenja. Naveo je da ruski propisi predviđaju obavljanje te funkcije do 65. godine, uz mogućnost produženja službe u posebnim slučajevima do 70 godina. Ukoliko propisi ne budu promenjeni ili služba drugačije produžena, očekuje imenovanje novog načelnika Generalštaba.
Kao primer da smena visokog komandanta tokom rata sama po sebi ne mora predstavljati dramatičan događaj, naveo je raniji rat Indije i Pakistana, tvrdeći da je načelnik Generalštaba indijske vojske zamenjen usred najžešćih borbi kada mu je istekao propisani period službe. Kedmi je dodao da određene vojne funkcije mogu trajati tri ili četiri godine i da su takve rotacije normalan deo funkcionisanja armije.
Govoreći o promenama u ukrajinskom vojnom vrhu i novom načelniku Generalštaba, Kedmi je odbacio mogućnost da sama agresivnost komandanta može presudno promeniti situaciju.
Za uspešno vojno komandovanje, rekao je, ključni su pravilna procena situacije, realna procena sopstvenih i protivničkih snaga i sposobnost donošenja odgovarajućih odluka na strateškom i operativnom nivou.
Kedmi je izneo veoma negativnu procenu sposobnosti novog ukrajinskog načelnika Generalštaba, tvrdeći da ne vidi dokaze da on poseduje potrebne kvalitete. Česte kadrovske promene u Ukrajini povezao je sa pokušajima smirivanja javnosti, unutrašnjim sukobima u vojnom aparatu, odnosima vojske i Ministarstva odbrane i političkim interesima državnog vrha.
Prema njegovom mišljenju, pitanje nije koliko je jedan ukrajinski komandant agresivniji od drugog, već koliko profesionalno može da koristi sredstva kojima raspolaže. Za promenu toka vojnih operacija, naveo je, potrebni su dovoljan broj vojnika, odgovarajuće količine i kvalitet naoružanja, efikasan sistem komandovanja i profesionalno planiranje i izvođenje operacija.
Na pitanje o nedostatku ljudstva, Kedmi je odgovorio da to nije jedini problem ukrajinske vojske. Prema njegovoj oceni, nedostaju joj ljudi, komandanti, disciplina, naoružanje, odgovarajući sistem upravljanja, logistika i efikasan rad Ministarstva odbrane.
Kedmi je ukrajinsko Ministarstvo odbrane označio kao jedno od najkorumpiranijih ministarstava u zemlji i ocenio da Ukrajini nedostaje i efikasna borba protiv korupcije.
