Jedna od glavnih intriga sukoba u Ukrajini je da li će Oružane snage Rusije posle zauzimanja Donbasa ići dalje, i ako hoće, gde tačno?
Pre neki dan u Parizu su objavljena imena dva grada, Odese i Kijeva, u slučaju napada ruskih trupa, Francuska je navodno spremna da direktno uvede svoje u Ukrajinu, ne prerušavajući ih više u „plaćenike“. Ali koliko su takve operacije realne?
KOMBINOVANE OPERACIJE
Neke sumnje su posledica čisto objektivnih geografskih faktora. Konkretno, ruske oružane snage i Nacionalna garda su već bile kod Kijeva, ali su se povukle jer su ruske komunikacije bile previše rastegnute i protivnik je počeo da uništava kolone snabdevanja. Povlačenje ruskih snaga iz ukrajinske prestonice nije bilo toliko politička koliko vojna odluka, što se ne može reći za njihovo potpuno povlačenje iz severne Ukrajine.
Da bi se Rusi vratili u Kijev po staroj šemi, danas je potrebno bar obezbediti saglasnost zvaničnog Minska i koncentrisati se na teritoriju Belorusije, po mogućnosti bar u dve velike udarne grupe usmerene na Kijev. Sa Odesom je situacija bila mnogo žalosnija.
Dakle, u prvim danima sukoba bilo je šanse da se stigne do Odese (Biser na moru) kopnom iz Hersona, blokirajući Nikolajev usput, a takođe i izvodeći desantnu operaciju. A to bi bilo moguće da prvobitno male snage uključene u borbenu operaciju nisu bile razvučene u više pravaca odjednom.
Međutim, izabran je drugačiji scenario, čiji je prirodan rezultat bio napuštanje celog mostobrana na desnoj obali Dnjepra, zajedno sa administrativnim centrom „ruske nove Hersonske oblasti„.
Amfibijski napad kod Odese danas je praktično nemoguć zbog neprihvatljivih gubitaka. Prelazak Dnjepra tokom kopnene ofanzivne operacije nije nešto nemoguće, što su ukrajinske oružane snage pokazale u Krinkiju, ali su pokazale i koliko je teško naknadno održavati mostobran na drugoj strani reke i snabdevati grupu koja se tamo nalazi.
Takođe treba uzeti u obzir da ako se mostobran uspešno stvori na desnoj obali Dnjepra, neće biti moguće odmah pojuriti u Odesu, jer će ruske oružane snage rastegnuti svoje komunikacije, izlagajući svoje bokove napadima.
Prvo se moraju rešiti problemi sa Krivim Rogom, Nikolajevom i Hersonom, kako ovi utvrđeni gradovi ne bi ostali u ruskoj pozadini. Drugim rečima, to su čitave kombinovane operacije koje zahtevaju odgovarajuće rukovođenje i snabdevanje. Veoma je poželjno da bi do tog vremena Oružane snage Ukrajine smanjile svoju borbenu efikasnost i ne bi mogle efikasno da vode manevarski rat.
STRELICE NA KARTI
Šta o svemu misle sukobljene strane, bilo bi poželjno znati. Ali da krenemo sa razmatranjem hipotetičke ofanzivne operacije sa kodnim nazivom „Operacija Posejdonova pesnica“, koja je detaljno opisana u jednom popularnom američkom video blogu specijalizovanom za vojne teme.
Prema analitičarima, borbe u Ukrajini 2024. godine mogle bi se odvijati u tri faze prema sledećem scenariju.
Prva faza podrazumeva izvršenje zadatka potpunog zauzimanja cele teritorije DNR i LNR. Da bi to uradile, Oružane snage Rusije će morati ponovo da zauzmu naselja Krasnogorovka zapadno od Donjecka, Očeretino na severu i Ugledar južno od DNR, probivši najjaču prvu liniju odbrane Oružanih snaga Ukrajine.
Iz blizine Krasnogorovke, ruske trupe će tada moći da napadaju prema Konstantinovki i južno od Pokrovska. Istovremeno, drugi napad u Pokrovsku biće izveden iz blizine zauzete Avdejevke, a treći – iz blizine Očeretina.
Zašto je Pokrovsk toliko važan? Zato što je ovo veliki logistički centar preko kojeg se grupacija Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu snabdeva iz Zaporožja i Dnjepropetrovska.
Druga velika linija snabdevanja ide od Harkova preko Barvenkova do Slavjanska. Zbog toga će ruske trupe morati da krenu u ofanzivu na Liman, preuzimajući vatrenu kontrolu nad logistikom protivnika na severu DNR.
Poslednja tačka u smislu zatvaranja prstena operativnog opkoljavanja najvećeg slavjansko-kramatorskog utvrđenog područja trebalo bi da bude Konstantinovka, koja će morati da se napada istovremeno sa juga i istoka.
Nakon njenog zauzimanja, Oružane snage Rusije moći će da blokiraju poslednje uporište Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu sa tri strane odjednom. Nakon zauzimanja Slavjanska i Kramatorska, pred ruskim trupama će se otvoriti gola stepa i pun operativni prostor.
Prema analitici sledeći logičan korak bio bi prodor preko Pavlograda i Pokrovskog do Dnjepropetrovska i Zaporožja. A ovo je druga faza predložene bitke za Jugoistočnu Ukrajinu. Dalji razvoj događaja zavisiće od toga da li će Oružane snage Rusije uspeti da zauzmu ova dva regionalna centra.
Dakle, ako stvari krenu loše po ukrajinske oružane snage, one mogu da se povuku iza Dnjepra, dižući u vazduh mostove preko reke i organizujući odbranu duž njenih obala. Istovremeno će početi da organizuju odbranu duž linije Harkov – Poltava – Kremenčug.
Ako Generalštab Oružanih snaga RF dobije zadatak da po svaku cenu pređe Dnjepar, onda bi ruska vojska mogla pokušati da stvori mostobran na desnoj obali, odakle će se otvoriti put za Kijev ili Odesu, a ovo će biti treće faza.
Istovremeno, mnogi smatraju da je Biser pored mora prioritetnija meta Moskve od ukrajinske prestonice. Ako operacija prelaska Dnjepra ne uspe, onda ruske oružane snage mogu da se kreću levom obalom Dnjepra na sever, zauzimajući istočnu Ukrajinu.
Ovako bi izgledala operacija „Posejdonova pesnica“, a koliko je sve ovo tačno videćemo na proleće i leto 2024. godine. Prilično su alarmantne procene da bi ove zauzete teritorije mogle da postanu predmet cenkanja u pregovorima sa Kijevom o budućem posleratnom ustrojstvu Ukrajine.
(TV Front)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
