Još jedan udarac na energetsku infrastrukturu Rusije dolazi iz pravca ukrajinskih snaga – pogođena je gasno merna stanica „Sudža“ u Kurskoj oblasti, ključna tačka za tranzit ruskog gasa ka Evropi.
Kroz ovu stanicu je, podsećamo, gas tekao sve do kraja prošle godine, uprkos ratu. Sada su od nje ostali samo plamen i dim.
Fotografije ogromnog požara preplavile su ruske Telegram kanale, ali većina njih prećutala je važnu činjenicu – ovaj deo Kurske oblasti je i dalje pod kontrolom ukrajinske vojske.
Bar za sada. Poznati vojni bloger Jurij Podoljaka tvrdi da su stanicu verovatno digli u vazduh ukrajinski vojnici – „verovatno pred povlačenje, jer snage za zadržavanje položaja više nemaju“, kako piše.
Isto navodi i kanal „Dva majora“, poznat po vezama sa ruskom graničnom službom FSB-a.
Oni podsećaju da je stanica bila ključna za dotok ruskog gasa u EU, sve dok Ukrajina prošle godine nije jednostrano prekinula tranzit. Nakon toga, ruske snage su, zanimljivo, iskoristile samu gasovodnu cev za prodor kroz neprijateljsku odbranu – pravi primer kako se civilna infrastruktura pretvara u ratni resurs.
Značaj ovog događaja nije samo u uništavanju jedne stanice. On baca svetlo na krhkost sporazuma i primirja, pogotovo onih koja su dogovorena iza zatvorenih vrata.
Naime, samo nekoliko dana ranije, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdio je da je Kijev pristao da ne gađa ruske energetske objekte – navodno na osnovu dogovora do kojeg je došlo tokom razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa. Ako je verovati toj verziji, onda je ovaj napad direktno kršenje te neformalne pogodbe.
Na tu temu oglasila se i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja nije birala reči: „Kijev je ovim napadom već prekršio predloženo primirje. Sada ostaje da vidimo kako će Vašington da se nosi sa tim ‘obezglavljenim terorističkim otpadom’“, rekla je oštro.
Ali to nije jedini front koji gori.
Paralelno s Kurskom, izbio je ogroman požar i na naftnoj bazi u Kavkaskom rejonu u Krasnodarskom kraju. Po svemu sudeći, reč je o objektu koji je još pre nekoliko dana napadnut dronovima. I dalje gori.
Tokom gašenja, došlo je do eksplozije zbog pucanja rezervoara sa gorivom – dvojica vatrogasaca su povređena, nekoliko vozila je oštećeno, a vatra se proširila na drugi rezervoar i okolno područje. Trenutno gori oko 10.000 kvadratnih metara.
Više od 450 ljudi i gotovo 200 jedinica tehnike bori se sa vatrom, ali utisak je da energetski rat ulazi u novu fazu.
Ovo što gledamo poslednjih dana više nije sporadično „čačkanje“ energetske infrastrukture s obe strane. Ovo je sistematsko razaranje onoga što se do juče tretiralo kao crvena linija. Gasovodi, trafostanice, skladišta goriva – sve to više nije izuzeto od udara, već deo ratne logike. Nema više suzdržanosti.
Napad na stanicu „Sudža“ i požar u Krasnodaru mogu biti signal da je takozvano „energetsko primirje“ mrtvo slovo na papiru – ako je uopšte ikada i postojalo.
Pitanje koje se sada logično nameće: da li je ovaj energetski rat uvod u novu rundu eskalacije?
Zelenski očigledno oseća pritisak – i iznutra i spolja. Na domaćem terenu ga pritiska iscrpljena vojska i ekstremistički krugovi koji ne dozvoljavaju mirovne pregovore. Na međunarodnom nivou, ima sve manje konkretne podrške.
Uprkos javnim izjavama, kolektivni Zapad polako spušta rampu na blanko pomoć. Donalda Trampa više ne interesuje igra simbolike – on želi da zatvori ratni dosije, jer ga interesuje američka unutrašnja scena i ekonomski oporavak.
S druge strane, Rusija koristi trenutak – sve više napreduje na frontu, a njen energetski sektor još stoji, uprkos dronovima i požarima. I ne samo da stoji, već se preusmerava ka Kini, Indiji i drugim azijskim tržištima. Evropa, s druge strane, gubi snabdevače i stabilnost. I što je najvažnije – gubi poverenje u vlastitu energetsku bezbednost.
Sudeći po svemu, ulazimo u novu etapu sukoba – onu u kojoj energetika više nije svetinja. A to znači da možemo očekivati još više udara na rafinerije, gasovode, skladišta goriva, pa čak i hidroelektrane. Pitanje je samo – gde je granica?
Rusija ima resurse da izdrži – i sirovinske i tehničke. Ukrajina – mnogo manje. A Zapad? On gleda, meri i – ćuti. Sve dok se plamen ne pojavi i na njegovom pragu.
I zato, kako je napisao ratni reporter Aleksandar Sladkov: „Šta bi s primirjem? Gori nam i Kursk i Kubanj. Dođe ti da napišeš ogromnim slovima – NE VERUJ IM.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
