[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Svedočenja iz zvanične istrage o 11. septembru su otkrila da je njih 156 reklo vlastima da su bombe eksplodirale u Svetskom trgovinskom centru na dan napada.
Penzionisani unvierzitetski profesor Grem MekKvin je razotkrio ova svedočenja nakon što je prošao kroz 12.000 stranica usmenih svedočenja pruženim vatrogascima nakon napada 11. septembra.
Izjave svedoka ukazuju na to da su mnogi od njih videli ili čuli eksplozije u kulama bliznakinjama, što podržava teoriju da su se zgrade urušile usled kontrolisanog rušenja.
Ovi dokazi su godinama skrivani, ali je zbog tužbe grad Njujork primoran da objavi ove stranice 2006. godine.
[adsenseyu4]
MekKvin je ideju za ovaj projekat dobio od Dejvida Reja Grifina koji je pisao o svedocima koji su govorili o eksploziji u kulama bliznakinjama. MekKvin je odlučio da sprovede detaljnu analizu svedočenja, tražeći navode od vatrogasaca, radnika hitne pomoći, lekara i ostalih prisutnih u vreme nesreće.
Mnogi od njih su veoma lucidno opisali eksplozije. Nakon pažljivog istraživanja navoda, MekKvin je zaključio da je 118 ljudi navelo da je bilo eksplozije.
MekKvin je naveo da su ovi navodi pouzdani jer su ljudi snimljeni na kaseti i postoje podaci o tome kako se osobe zovu, gde žive, ko ih je intervjuisao i zašto.
MekKvin je istakao da je on jedan od prvih koji je pročitao sva svedočenja vatrogasaca.
Pored svedočenja vatrogasaca, on je ispitao i svedočenja policije i medijske izveštaje sa intervjuima svedoka iz prve ruke.
Broj svedoka koji su govorili o eksploziji je zatim porastao sa 118 na 156 ljudi, a MekKvin je svoje otkriće predstavio na saslušanju u Torontu.
[adsenseyu1]
MekKvin nije brinuo o kredibilnosti, on se samo plašio da ima mnogo više onih koji su videli eksplozije, a koji još uvek nisu progovorili o tome.
MekKvin je citirao vatrogasca Peta Zodu koji je naveo: „Sprat po sprat, sve je počelo da se urušava, kao da je bilo detonirano, kao da je neko namerno postavio eksploziv da bi detonirao zgradu. Ja sam to sve posmatrao, ali sam posle počeo da bežim“.
MekKvin smatra da su svedočenja veoma važna jer predstavljaju vredan dodatak forenzičkim dokazima iako mnogi smatraju da su svedočenja nepouzdana.
„Obični ljudi primete neke stvari koje ostali ne vide“, navodi MekKvin.
On je istakao da svedočenja imaju svoje mane, ali da kao i sa drugim vrstama dokaza postoje načini za ispitivanje njihove tačnosti.
On je istakao da je važno to koliko ljudi je videlo eksploziju na isti način, ali i to koliko ljudi je videlo nešto sasvim suprotno.
„Ne tražite samo stvari koje podržavaju vašu hipotezu, već i one koje govore sasvim suprotno“, rekao je on.
MekKvin je objasnio da je od 156 svedoka, njih 121 bilo iz vatrogasne službe Njujorka, 14 iz policije, a 13 njih su bili novinari koji rade za veće televizije. Samo osam ljudi su bili obični civili, uglavnom ljudi koji su radili u oblasti kula bliznakinja.
Dakle, 87% svedočenja je došlo iz vatrogasne službe i policije, od ljudi koji su videli mnogo više eksplozija nego svi mi. Takođe, oni su morali da daju te iste izjave svojim nadređenima, što ih čini još kredibilnijim.
MekKvin je takođe ustanovio da su brojni svedoci kasnije promenili svoju priču, ali to se dogodilo tek nakon što se pojavila zvanična priča. Neki od vatrogasaca koji su prvo naveli da su videli eksploziju su kasnije rekli da su pogrešili jer su se po zvaničnoj priči zgrade urušile zbog vatre.
„Naše razmišljanje o ovoj priči će se promeniti i jednog dana ćemo dostići neki društveni konsenzus“, rekao je MekKvin.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
