Jedino novo što donosi predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o „obnovljenom pristupu” u procesu proširenja EU prema zemljama Zapadnog Balkana je pristup zemalja kandidata i strukturnim fondovima koji su sada dostupni samo zemljama članicama, objašnjava za Sputnjik Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Na koliki udeo u strukturnim fondovima bi, međutim, zemlje kandidati mogle da računaju čekajući na evrointegracije dok se EU ne reformiše, Makron nije predvideo. U suštini, period čekanja za ulazak u EU se povećava, ali će zemlje u čekaonici za dobro urađene domaće zadatke ipak dobiti neke evre.
Štura novinarska saznanja o Makronovom predlogu koji još nije obelodanjen ne ostavljaju mnogo prostora za objašnjenja, ali po oceni Grubješićeve, s obzirom na to da taj još nezvanični dokument dolazi iz Francuske, pretpostavka je da će njegov dobar deo biti prihvatljiv za EU.
Različiti fondovi
Na konstataciju da se u Makronovom dokumentu pominju pretpristupni fondovi koji su nam već dostupni, kao i oni strukturni, ona je objasnila na šta bi Srbija kao kandidat dodatno imala pravo.
[adsenseyu1]
„Pretpristupni fondovi, odnosno IPA fondovi su drugo, ovde se radi o strukturnim fondovima, sektorskim. Imala bi pravo ako uspešno sprovede reforme u jednom sektoru, odnosno završi poglavlje, da ima pristup tim strukturnim fondovima, kao da je članica“, kaže sagovornica Sputnjika.
Ona je na konkretnom primeru objasnila šta to znači.
„Recimo, mi završimo — otvorimo i zatvorimo poglavlje ’Transport‘ i onda imamo pristup fondovima iz oblasti transporta. I to važi za svaku zemlju. Poređenja radi, iz IPA pretpristupnih fondova za budžetski period od 2014. do 2020. godine Srbija dobija 1,4 milijarde evra. Za isti period od 2014. do 2020. godine Bugarska iz strukturnih fondova dobija 12 milijardi evra. U tome je razlika“, navodi Grubješićeva.
Pun iznos samo za stare članice
Ona, međutim, smatra da ni Srbija, ni Crna Gora, ni druge zemlje koje kasnije postanu kandidati neće imati pristup od 100 odsto strukturnim fondovima. Zbog toga što Makronov predlog ne sadrži preciziranje u tom delu, ona je mišljenja da će nam pripasti određeni postotak tih strukturnih fondova, a koliko to će biti stvar je dogovora.
U svakom slučaju Grubješićeva smatra da će njihov pun iznos biti rezervisan samo za zemlje-članice EU, ali i da će pristup zemalja kandidata strukturnim fondovima i povlačenje nekih sredstava biti način da se određena oblast podigne, bilo da je reč o transportu, poljoprivredi ili bilo kojoj drugoj oblasti.
To je ključna izmena, kaže ona. Sve ostalo — da će se pratiti napredak u reformama, da je vladavina prava ključna, da nazadovanje može da zaustavi put ka EU — važi i sada, pa i ta reverzibilnost, odnosno princip sankcionisanja zemlja koje nazaduju na putu pristupanja i sada postoji.
Možda će, kako napominje naša sagovornica, biti samo još stroža.
A kada bi Makronov non-pejper koji se tiče Srbije, odnosno zemalja kandidata za EU, mogao da preraste u dokument i predmet odlučivanja EU, teško je predvideti.
[adsenseyu1]
Ocena je da će o tom papiru, pošto već postoji, biti reči na Savetu ministara spoljnih poslova EU 19. novembra, iako on nije dnevnom redu koji je ranije utvrđen.
Prema rečima Grubješićeve, taj Makronov predlog je već poslat članicama, ali ona napominje da je procedura takva da bi potom trebalo da ga prihvati Evropska komisija, odnosno da utvrdi novu strategiju i metodologiju proširenja. A EK, koja bi predlog na konačno usvajanje trebalo da prosledi Evropskom savetu, još nije formirana.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
