Zašto je Kina uhapsila šefa Interpola Menga Hongveja? Šta će Kina odabrati – udobno mesto u globalnoj ekonomiji dolara ili viševalutni svet? Kako Kina reaguje na disidente?
Pravda.Ru je postavila ova pitanja Alekseju Maslovu, šefu Fakulteta za orijentalne studije Nacionalnog istraživačkog univerziteta, predsedniku Federacije borilačkih veština Šaolin.
[adsenseyu1]
“Da li je priča sa hapšenjem šefa Interpola u Pekingu ozbiljna ili je to zanemarljiv problem koji će uskoro biti rešen?“
“Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Zapravo, vest o njegovom hapšenju je došla kao nastavak politike koju je Si Đinping počeo da sprovodi 2013. godine, odmah nakon što je preuzeo funkciju. Naravno, ima mnogo glasina koje ne možemo potvrditi, ali postoji nekoliko interesantnih naročitosti u vezi sa ovim slučajem. Pre svega, kineske vlasti su uhapsile zvaničnika međunarodnog nivoa, kog je Kina promovisala za taj njegov položaj. Uopšteno, uobičajeno je da Kina postavi svoje ljude na visoke položaje u čitavom svetu kako bi dobila veći uticaj na globalnom nivou.“
“Već možete videti kineske zvaničnike koji zauzimaju vodeće pozicije u mnogim međunarodnim organizacijama, kao što su Međunarodni monetarni fond, Olimpijski komitet, i drugi, uključujući i međunarodne banke na čijem su čelu kineski državljani.“
“Kina želi da kontroliše svet, a Interpol je veoma važna organizacija za Kinu. Kina želi da vidi gde njen novac odlazi. Čak 10.000 bivših kineskih zvaničnika je vraćeno u svoju domovinu iz inostranstva uz optužbe za korupciju preko Interpola, ili bar uz njegovu podršku. Interpol je takođe bio važan jer je to bio prvi put, verovatno u čitavoj istoriji, da je kineski zvaničnik predvodio međunarodnu policijsku organizaciju. To je bilo zaista vrlo iznenađujuće postignuće, jer mnoge zemlje optužuju Kinu za kršenje ljudskih prava.“
“Kada je Meng Hongvej postao šef Interpola, mnogi su pretpostavili da će Kina posmatrati disidente u Evropi i SAD. Međutim, Kina je pre svega zainteresovana za korumpirane zvaničnike, a ne za disidente, jer oni izazivaju stvarnu štetu, a ne moralnu štetu. Hapšenje Hongveja znači da će kineske vlasti intenzivirati poteru za kineskim zvaničnicima u inostranstvu.“
“2006. godine je Hongvej postao zamenik ministra za javnu bezbednost – organizacija koja nadgleda sve civilne specijalne službe u Kini. Vojna obaveštajna služba je druga priča. Ta organizacija se bavi mnogim pitanjima: od špijuniranja građana do obezbeđivanja sigurnosti u smislu zaustavljanja terorizma, ekstremizma, nacionalizma itd. On je bio zamenik ministra i bio je odgovoran za kineske veze sa međunarodnim organizacijama. On je uspostavio dobre kontakte sa Interpolom, počeo je rad na razmeni terorističkih baza podataka. 2010. godine je započeo rad u raznim Interpolovim organizacijama, i postao je njegov predsednik 2016. godine. Odjednom, pozvan je nazad u Kinu. Obećao je svojoj ženi da će je nazvati, ali joj je umesto toga poslao poruku sa slikom noža. To je stara kineska simbolika koja znači smrt.“
“Uhapšen je nakon što je prešao granicu sa Kinom. Pre svega, svi žele da znaju zašto je uhapšen. Da li je Kina morala sebi da puca u nogu? Neko se može samo pitati zašto se Meng Hongvej vratio u Kinu. On ima decenije iskustva, znao je šta će se dogoditi. Odgovor na drugo pitanje je jednostavan. Kina je njegov dom, gde živi njegova porodica. Njegova žena je bila u Parizu sa njim, ali njegovi rođaci su bili u Kini, bili su kao taoci. Morao je da se vrati.“
Webtribune.rs
