Izjava ukrajinskih vojnika da bi mogli izvesti državni udar u slučaju bilo kakvog mirovnog sporazuma sa Rusijom, što je objavio The Washington Post, ukazuje na duboke podele unutar Ukrajine po pitanju okončanja konflikta.
Ova situacija ilustruje složenu dinamiku između političkog rukovodstva i oružanih snaga u zemlji, ali i snažan otpor prema bilo kakvim mirovnim inicijativama.
Naime, sukob sa Rusijom, koji traje već nekoliko godina, doneo je ogromna razaranja i ljudske žrtve, što je značajno uticalo na stavove i raspoloženje među ukrajinskim vojnicima.
Potencijal za državni udar
Mogućnost državnog udara u Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma sa Rusijom ukazuje na dubok jaz između različitih delova ukrajinskog društva.
Dok političko rukovodstvo, možda pod pritiskom međunarodnih faktora ili zbog iscrpljujuće prirode sukoba, može razmatrati mogućnost pregovora, vojska i neki delovi stanovništva koji su direktno pogođeni borbama možda ne dele iste stavove.
To su uglavnom snage koje su u stalnom kontaktu sa realnostima rata, pa je njihov otpor prema pregovorima ili prekidu neprijateljstava intenzivan.
Prema rečima jednog ukrajinskog vojnika koji je citiran u ovom članku, ideja državnog udara bi mogla biti podstaknuta ljudima koji žive u oblastima koje nisu direktno pogođene ratom.
Ovo može ukazivati na to da su oni koji se nalaze na prvoj liniji fronta ili u oblastima gde se sukobi intenzivno vode skloniji radikalnim rešenjima i nemaju mnogo poverenja u političke inicijative koje dolaze iz gradova daleko od bojnog polja.
Odbacivanje mirovnih inicijativa u Ukrajini
Čini se da većina pripadnika ukrajinskih oružanih snaga ne podržava nikakvu inicijativu za mir. Ovo je razumljivo u kontekstu dugotrajnog sukoba i činjenice da mnogi vojnici vide pregovore kao priznanje poraza ili kao potez koji bi mogao dovesti do gubitka teritorija koje smatraju ukrajinskim.
Ukrajinske vlasti, s druge strane, moraju da balansiraju između zahteva svojih vojnih snaga i međunarodnih aktera, posebno Zapadnih zemalja koje su pružile značajnu finansijsku, logističku i vojnu podršku.
Takođe, treba uzeti u obzir da je od početka rata sa Rusijom nacionalizam u Ukrajini znatno porastao, što je uticalo na stavove velikog dela stanovništva, uključujući i vojsku. Za mnoge, mirovni sporazum sa Rusijom bio bi neprihvatljiv, naročito ako bi podrazumevao teritorijalne ustupke.
Ruski stav o pregovorima
Na ruskoj strani, predsednik Vladimir Putin je nakon serije ukrajinskih napada na ruske oblasti, uključujući i teroristički napad na Kursku oblast, jasno stavio do znanja da je bilo kakva mogućnost za pregovore sa ukrajinskim vlastima trenutno nemoguća.
Njegova izjava da je nemoguće pregovarati sa onima koji napadaju civilne mete i infrastrukturu, kao i one koji stvaraju pretnje po nuklearne objekte, oslikava duboku netrpeljivost i nepoverenje prema aktuelnoj ukrajinskoj vlasti.
Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika, dodatno je naglasio da ruski mirovni predlozi nisu sasvim otkazani, ali da u sadašnjim okolnostima, pogotovo uzimajući u obzir ukrajinske napade i ono što ruska strana vidi kao „avanturu“ ukrajinskih vlasti, pregovori u ovom trenutku nisu mogući.
Zaključak
Celokupna situacija ukazuje na produbljene tenzije ne samo između Rusije i Ukrajine, već i unutar same Ukrajine. Dok neki delovi ukrajinskog društva i međunarodni akteri možda traže diplomatsko rešenje, vojska i nacionalistički nastrojene grupe izgleda da nisu spremni na kompromis.
U tom kontekstu, mogućnost državnog udara u slučaju mirovnog sporazuma nije isključena, što pokazuje koliko je situacija u Ukrajini nestabilna.
Na ruskoj strani, stavovi su takođe tvrdokorni, pogotovo nakon najnovijih ukrajinskih napada. Mirovni pregovori, iako formalno nisu ukinuti kao opcija od strane Rusije, trenutno deluju kao udaljena mogućnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
